Prva asocijacija na Kapetana Mišu Anastasijevića većini je, verovatno, zgrada Rektorata Beogradskog univerziteta koju je poklonio otadžbini, ali izmestite se za trenutak iz prestonice – nizvodno.

Zamislite zelene brežuljke koji okružuju Dunav – u Đerdapskoj klisuri.

Tu na desnoj obali reke počinje priča o po mnogo čemu jedinstvenom brodovlasniku, trgovcu, političaru i zadužbinaru 19. veka, koji nije bio samo najimućniji čovek u Srbiji, već je smatran i jednim od najbogatijih u Evropi.

„Nalazimo se na Kapetan Mišinom bregu, na jednom od najlepših mesta u srcu Đerdapske klisure, odakle je kapetan Miša Anastasijević gledao nizvodno da li stižu njegovi brodovi i barke koje su bile natovarene solju i jelenskim rogovima.

„Ovaj veliki srpski dobročinitelj, humanista, trgovac i privrednik, koji je u srpskom narodu poznat samo po zgradi rektorata, ima briljantnu životnu karijeru i zato zavređuje da se o njemu malo više zna“, kaže za BBC Žika Stefanović Bosonog, vajar i vlasnik restorana Kapetan Mišin breg kod Donjeg Milanovca.

Odavde je Miša gledao da li dolaze lađe — Odavde je Kapetan Miša gledao da kako plove njegove lađe po Dunavu

Da se o njemu danas malo zna, posebno među mlađim ljudima, uveren je i profesor Filozofskog fakulteta na odeljenju za istoriju Danko Leovac.

„To je možda naša tragedija što se ne sećamo i ne obeležavamo na neki način tako istaknutim ličnostima, ne samo kapetanu Miši Anastasijeviću, već i mnogim drugim koji su uradili mnogo za dobrobit čitavog naroda“, kaže Leovac za BBC.

So i jelenski rogovi

Žiku Stefanovića iz Donjeg Milanovca i kapetana Mišu ne veže krvno srodstvo, već lokacija.

Njegova porodica se 1956. kad im je izgorela kuća u blizini, doselila na brežuljak koji je 100 godina ranije bio deo jednog od Anastasijevićevih imanja.

Ovaj umetnik je poslednjih decenija proučavao život čuvenog sunarodnika.

I danas čuva uspomenu na njega, sa radošću pričajući gostima restorana priču o kapetanu Miši dok stoji bos na travi.

Miša Anastasijević se rodio 24. februara 1803. na ostrvu Poreč koje je potopljeno sedamdesetih godina 20. veka prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap.

Rano je izgubio roditelje i morao je da radi teške fizičke poslove da bi se prehranio, vukao je čamce i radio na pristaništu.

Siromašni dečak brzo je naučio i da čita i piše i već sa 14 godina postaje carinik na skeli.

Kapetan Mišin breg u blizini Donjeg Milanovca je restoran sa tradivionalnom kuhinjom, ali i galerija na otvorenom — Kapetan Mišin breg u blizini Donjeg Milanovca je restoran sa tradicionalnom kuhinjom, ali i galerija drvenih skulptura na otvorenom

Tada postaje trgovac i to će ostati do kraja života, koji se vazda preplitao sa Dunavom.

Pored stoke, so i jelenski rogovi su dva artikla koje je Anastasijević uvozio iz Rumunije i obezbedio sebi pozamašnu zaradu.

„Sa izuzetnim osećajem uvezao je veliku količinu jeftinih jelenskih rogova, a nije znao šta će s njima, ali mu trgovačko čulo govori da će ih unovčiti.

„Ubrzo u Austrougarskoj postaje moda da se zidaju vile i kao ukrasi stavljaju jelenski rogovi, Miša ih proda i stekne ogromno bogatstvo“, priča Stefanović.

I u narednim godinama trgovao je rogovima jer su korišćeni u industriji dugmadi, dodaje.

U to vreme Srbijom vlada knez Miloš Obrenović, a Miša Anastasijević se sa 23 godine 1826. ženi Hristinom, čiji je brat bio pisar kod kneza.

Političke veze pomoći će mu da razgrana posao.

„Vremenom će Miša, uz Miloševu saglasnost i interes, i sa činom kapetana, postati čovek koji u potpunosti kontroliše najunosniju trgovinu Dunavom – izvoz stoke u Austriju i uvoz soli iz Vlaške i Moldavije, da bi po okončanju Miloševe prve vlade i odlaska u izgnanstvo (1839) sav prihod usmeravao u svoje ruke“, piše istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije Zorica Janković za Vreme.

Vlaška se nalazila na prostorima današnje Rumunije i Moldavije.

Vlasnik multinacionalne kompanije

Kapetan Miša Anastasijević postaje i bogati zemljoposednik i vlasnik onog što se danas naziva multinacionalom kompanijom, ali je i imao i gotovog novca – dosta.

U tekstu povodom 125 godina od smrti Anastasijevića istoričarka Zorica Janković navela je da je ovaj „najbogatiji Srbin 19. veka bio vlasnik devet velikih imanja – spahiluka u Vlaškoj, 23 brodske agencije koje kontrolišu sav promet Dunavom od Beograda do ušća, najmanje 74 broda za prevoz soli, kao i brojnih stovarišta u mnogim podunavskim i posavskim gradovima.

„Kompanija je zapošljavala oko deset hiljada ljudi, a Mišina gotovina se procenjivala na 1,5 miliona dukata cesarskih – toliko da od te ogromne sume novca, bez rizika, dva puta pozajmljuje novac državnoj kasi Moldavije.

U zgradi koju je planirao da bude dvor njegove ćerke i zeta nalazi se Rektorat Beogradskog univerziteta

„Tada, s pravom, dobija i nadimak ‘Podunavski Rotšild'“, navodi Janković.

Rotšildi, porodica poreklom iz Nemačke, u istoriji je zapamćena kao moćna bankarska dinastija koja je vrhunac bogatstva i slave dosegla u 19. veku i gotovo 200 godina imala veliki uticaj na privrednu i političku istoriju Evrope, navodi enciklopedija Britanika.

Istoričar Danko Leovac smatra da je teško naći paralelu sa modernim vremenom u Srbiji, ali da bi Anastasijević danas on bio „vrlo, vrlo bogati milioner“.

„Ta pozajmica Moldaviji je zanimljivost koja je prilično nezapažena, a vrlo je simptomatična.

„Možete misliti koliko je bogatstvo kad jedan čovek može da pozajmi novac jednoj državi“, ističe profesor Leovac.

Jedan od prvih koji je kapetana Mišu poredio sa modernim tajkunima je publicista Momčilo Đorgović u tekstu u Danasu, navodeći da „najveća bogatstva nastaju u sprezi sa državom, ma koliko njeni građani bili siromašni“.

U kritičkom tekstu pokazuje hladnu i proračanatu stranu trgovca, trudeći se da napravi otklon od „legende“ o Miši.

„Miloš je brzo video da je Miša okretan i surov biznismen, lukav i oprezan, inicijativan i uporan, na pare krvožedan poput vuka.

„Uključio ga je u sopstvene poslove, i ubrzo je Miša, koga Miloš tituliše kapetanom, kasnije i majorom, dobio po preporuci kneza iz Narodne kase pozajmicu od hiljadu dukata“, navodi Đorgović.

Kako Miša postaje kapetan?

Kada je zbog čestih poplava knez Miloš odlučio da Poreč iseli i ljude naseli na desnoj obali Dunava u novoj varoši koja je nosila ime po njegovom sinu prvencu Milanu, čvrsto je rešio da jedan od stanovnika bude i Miša Anastasijević.

„To slovi za jedno od prvih urbanih naselja na Balkanu, jer je Miloš dao nalog da se rade ulice pod pravim uglom.

Arhitekta zdanja iz 1863. bio je Jan Nevola — Arhitekta zdanja iz 1863. bio je Čeh Jan Nevole

„Ipak, Miša ne želi da se seli, jer je vrlo vezan za ostrvo pošto su mu tamo sahranjeni i otac i majka, da ga odobrovolji Miloš ga 1833. unapređuje u čin dunavskog kapetana i daje mu da kontroliše plovidbu Dunavom“, priča Žika Stefanović.

Tada se Miša seli podno današnjeg Kapetan Mišinog brega, kupuje voćnjak i gradi kuću.

Kasnije će dobiti i titulu majora.

Šta kaže istorija?

Za svakoga se mogu navesti pozitivne i negativne strane, ali svakako pozitivne ovde odnose prevagu, ističe profesor Leovac.

„U samoj trgovini i špekulacijama sigurno je bilo ljudi koje je Miša oštetio na neki način, detaljnije se niko nije bavio arhivskim istraživanjem njegovog života“, kaže on.

Kao moguće izvore pominje arhive Austrougarske i Rumunije, kao i zabeleške njihovih tajnih službi koje su „pomno pratile delatnost svih istaknutih ličnosti, između ostalih i Miše Anastasijevića“.

„Negativne su, možda, njegovo političko delovanje i potajna želja da zeta dovede na presto 1858. godine, ali to je samo jedna od epizoda u njegovom životu“, dodaje Leovac.

Zamalo kneževski tast

„Miša je dosta kontroverzan, ortak je sa Milošem, stalno je sa vlašću, a stalno je protiv nje“, navodi i Žika Stefanović.

Kada je dinastija Karađorđević 1842. smenila Obrenoviće s vlasti, Miša Anastasijević je učestvovao u svrgavanju.

„Na vlast dolazi Aleksandar Karađorđević, Miloš napušta zemlju, a Miša mu daje 40.000 dukata da mu se nađe u belom svetu“, ističe Stefanović.

Velelepno zdanje današnjeg rektorata, koje je poklonio narodu i „otečestvu“, kako na njoj piše, zidao je za druge namene – da bude dvor.

Osmislio je da bi u dinastičkim previranjima bilo dobro da njegov zet Karađorđević smeni strica i da mu tako ćerka postane kneginja.

Kapetan Miša je imao pet ćerki i sve su bile udate za viđene Srbe tog vremena, a najmlađa Sara za Đorđa Karađorđevića, unuka vožda Karađorđa – vođe Prvog srpskog ustanka, kome je tadašnji vladar bio stric.

Političke okolnosti mu nazgled idu na ruku, dešava se Svetoandrejska skupština 1858.

Knez Aleksandar Karađorđević pod pritiskom opozicije tad napušta kneževsku poziciju, ali umesto da ga nasledi sinovac, kako je Anastasijević priželjkivao, vlast ponovo prelazi u ruke Obrenovića.

„Kapetan Miša kao kulturan čovek nije želeo da predloži zeta za naslednika, očekujući da će to neko drugi da uradi.

„Međutim, predstavnici Narodne radikalne stranke kakvi su glasni, počinju da viču – hoćemo Miloša za vladara – i izglasa se povratak Obrenovića na presto“, tvrdi Stefanović.

Po povratku na presto 1858. jedna od prvih odluka Miloša Obrenovića je da uhapsi Mišu Anastasijevića i posle tri dana provedena iza rešetaka on odlazi iz zemlje.

Sahranjen u Rumuniji

Bista se nalazi u unutrašnjem dvorištu velelepnog zdanja — Bista dobrotvoru se nalazi u unutrašnjem dvorištu velelepnog zdanja koje krasi Beograd

Seli se u Rumuniju gde ostaje do smrti 27. januara 1885.

Bio je vlasnik brojnih imanja i nekretnina na Balkanu, te je sahranjen u crkvi Svetog Mihajla na njegovom rumunskom imanju u selu Kležani.

Ipak posle njegove smrti, malo šta je ostalo u rukama porodice.

„Krajem 19. veka Milan Đ. Milićević je zabeležio da `nijedan Srbin do sada nije mogao reći da je, za svoga veka, zaradio toliko koliko je bio zaradio Kapetan Miša`.

„Hroničari tvrde da je u času njegove smrti imovina vredela oko 20 miliona franaka u zlatu, a da su njegovi naslednici u dvadeseti vek ušli kao puki siromasi.

Sve je otišlo, kažu, na putovanje, toalete, kocku na trkama, strane banje i kokote…“, navodi publicista Momčilo Đorgović.

Pomagao siromašnima, davao stipendije i miraze

Kapetan Miša nije samo poklonio zgradu svom narodu, već je siromašnima davao novac, a nekim trgovcima ili istaknutim ličnostima opraštao dugove.

Kao primer, profesor Danko Leovac navodi slučaj državnika Ilije Garašanina kome je Miša oprostio dug od 8.000 dukata.

Lično se u pismu odrekao njegove ministarske kuće koja bi mu sledovala za te pare.

„Njegovo dobročinstvo meri se u hiljadama i hiljadama dukata koje dao“, kaže Leovac.

Postoji, dodaje, dosta dokaza o dobročinstvu Kapetana Miše Anastasijevića, ne samo kad je reč o zdanju, „što je najznačajnije vraćanje njegovog duga otadžbini“.

U Kapetan Mišinom zdanju, pre Rektorata, bila je smeštena i Velika škola, preteča Beogradskog univerziteta, Prva gimnazija i prostorije Ministarstva prosvete.

„Bilo je i hiljadu drugih, uslovno rečeno, manjih stvari – pomogao je osnivanje brojnih škola, u Vlaškoj i u Beogradu, kao i brojne siromašne učenike i davao im stipendije“, kaže Leovac.

Zgrada rektorata — Miša Anastasijević svojoj otadžbini – natpis je na zgradi koja već vek i po dominira beogradskim Studentskim trgom

Pomagao je štampanje srpskih pisaca i bio među osnivačima Beogradskog čitališta – prve javne čitaonice u obnovljenoj Srbiji gde su ljudi dolazili da čitaju novine i knjige.

„U mestu Kležanj, na 40 kilometara od Bukurešta, imao je letnju rezidenciju i tamo je imao privatnu školu i internat, gde je besplatno školovao svake godine po 40 dečaka i devojčica.

„Siromašnoj devojci sa ovih prostora koje je stasala za udaju Miša bi davao pare za miraz da se lepo i spokojno uda“, ističe vajar Stefanović.

Dodaje da je Mišina plemenitost njegova stalna inspiracija.

Danas se ime Kapetana Miše Anastasijevića čuje redovno, ne samo povodom zdanja ili godišnjica rođenja i smrti, već zahvaljujući nagradi koja se svake godine dodeljuje za najuspešnije pojedince, preduzetnike i institucije u Srbiji.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.