Za pse prikazane na fotografijama sumnja se da su ukradeni, a ako prepoznate nekog od njih, javite se na [email protected]
Anđela Mladenović je veoma vezana za svog psa Simbu – mladog mužjaka francuskog buldoga, čija cena zbog sposobnosti za parenje ide i do 2.500 evra na srpskom tržištu rasnih pasa.
Zato ju je „veoma rastužilo i uznemirilo“ kada je Simba 3. juna ove godine nestao ispred porodične kuće u jednoj od „mirnih, zabačenih“ ulica u beogradskom naselju Grocka.
„Mama ga je izvela napolje i zatim je na kratko je ušla u kuću da se javi na telefon, a kada se vratila njega više nije bilo“, priča Anđela.
Na sumnju da je pas ukraden navodi je to što „Simba nikada nije bežao, za kratko vreme nije mogao da ode daleko i niko od komšija nije video da je odšetao“, ali i činjenicu da se radi o psu čija je cena „poslednjih godina skočila“.
- Kakva je veza između depresije i brige o životinjama
- Šetnja sa psom u prirodi – lek za tmurnu svakodnevicu
- Miriše na istoriju – psi koji mogu da nađu kosti stare 2.500 godina
Nema dostupnih podataka o krađama pasa, a beogradska veterinarka Sonja Roljić kroz svoju praksu primećuje da najčešće nestaju upravo francuski buldozi, crni ruski terijeri, maltezeri, pudle i nemački špicovi – „psi koji se mogu dobro unovčiti“.
Iako je krađa pasa krivično delo, vlasnici koji su slučajeve pokušali da prijave policiji u više gradova u Srbiji kažu da su naišli na zatvorena vrata, dok su se pojedini unapred osećali obeshrabreno da se uopšte obrate policiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja BBC-ja o broju prijavljenih krađa pasa i praksama postupanja u takvim slučajevima.
Da li je moguće prijaviti krađu kućnog ljubimca
Da, moguće je, na isti način kao što biste prijavili krađu novčanika, telefona ili skutera.
Prema Zakonu o svojinskopravnim odnosima, kućni ljubimac spada u pokretnu imovinu, kaže direktor nevladine organizacije za zaštitu životinja Orka (ORCA) Elvir Burazerović za BBC na srpskom.
„Zakon tretira kućnog ljubimca kao stvar, a niko ne sme da vam ukrade vašu stvar“, ističe.
Međutim, kućni ljubimac je za vlasnike mnogo više od stvari.
„Moj pas je bio centar sveta“, kaže Julijana Ristić iz Smedereva, vlasnica nestalog psa Belog.
„Da sam znala da će se ovako nešto desiti, nikada ne bih viknula na njega“, dodaje kroz suze.
Ipak, zakon ne uzima u obzir emotivnu, već samo materijalnu vrednost, ističe Burazerović.
„To je problem koji postoji u većini svetskih zemalja i potrebno je da se zakon promeni“, smatra on.
Ako kućni ljubimac vredi manje od 5.000 dinara, to se smatra sitnom krađom i „policija nije dužna da pokreće postupak“.
„U takvim situacijama, oštećeni može da podnese krivičnu prijavu, ali se to u praksi retko dešava jer je skuplja dara nego mera i građani su time obeshrabreni“, kaže Burazerović.
Ako vrednost krađe prelazi svotu od 5.000 dinara, kao što je to slučaj sa rasnim psima, „policija mora da goni počinioca po službenoj dužnosti“.
Šta se dešava u praksi
Vlasnici koji sumnjaju da su im psi ukradeni, a sa kojima je BBC razgovarao, tvrde da su u policiji odbili da im omoguće da uopšte podnesu prijavu, dok policija sve to negira.
Mirjana Vuković iz Pančeva u junu je ostala bez svog najboljeg prijatelja – pomeranskog špica Vulfa, koji je 11. juna ove godine nestao iz njenog dvorišta u Pančevu.
Cena ovog psa u Srbiji ide i do 3.000 evra.
„Mama ga je izvela napolje i otišla do kola, a kada se vratila njega više nije bilo i od tada mu se gubi svaki trag“, kaže.
Krađu je pokušala da prijavi pančevačkoj policiji putem kol centra.
„Rekli su mi da nisam normalna, da se oni time ne bave i pitali me zašto uopšte zovem“, kaže Mirjana.
Nije moguće da se krađa dogodila, a da policajac nije hteo da uzme zapisnik, tvrde iz Policijske uprave Pančevo za BBC na srpskom.
„Ne možemo da verujemo da se tako nešto desilo“, kažu u telefonskom razgovoru.
„Ukoliko dođe do takvih slučajeva, građani imaju pravo da se obrate Kontroli rada i ulože pritužbu na rad policije“, podsećaju.
Iskustvo slično Mirjaninom imala je i Julijana Ristić iz Smedereva, čiji je nemački špic Beli, čija se cena ide do 400 evra, nestao 18. februara ove godine.
Julijana je tog zimskog dana izašla u park blizu svoje zgrade sa dvogodišnjim detetom i psom na povocu.
„Beli je u blizini jeo smoki, a ja sam mu na kratko okrenula leđa da stavim dete u kolica – kada ponovo pogledala, njega više ga nije bilo“, priča.
Otišla je u policijsku stanicu da prijavi krađu, gde ju je službenik „zamolio da sačeka u hodniku“.
„Kada se vratio, rekao mi je da policija ima da rešava ozbiljne stvari kao što su ubistva i niko neće da traži džukelu.“
U Policijskoj upravi Smederevo negiraju da je bilo ikakvih pokušaja prijave krađe pasa.
„U poslednje vreme nam niko nije prijavio tako nešto“, kažu.
„Kada bi nam prijavili, tragali bismo za psom kao i sa svakim drugim ukradenim predmetom“, dodaju.
Pojedini vlasnici osećali su se obeshrabrenim da se uopšte obrate policiji.
Anđela Mladenović nije prijavila krađu francuskog buldoga jer joj je „poznanik iz beogradske policije rekao da se oni time ne bave“.
Policiji se nije obratio ni Leonardo Fetovski, vlasnik mešanke Mone koja je nestala 22. aprila na Novom Beogradu.
„Nisam probao da prijavim policiji jer ne verujem da bi se bavili nestankom jednog psa“, kaže.
Svi vlasnici pasa sa kojima je BBC razgovarao kažu da su čipovali svoje pse i imaju dokaz o vlasništvu.
Može li se krađa sprečiti
Veterinarka Sanja Roljić savetuje da obratite pažnju na nepoznate ljude koji sa psom mogu doći u kontakt u dvorištu kuće ili zgrade.
„Ljudi koji planiraju krađu navikavaju životinju na svoje prisustvo, tako da psi vremenom prestanu da ih doživljavaju kao prolaznike i ne laju na njih – otvaraju kapiju, maze se sa psom, hrane ga i tako pripremaju da se ne suprotstavlja“, priča.
Ona dodaje da „lopovi odmah stavljaju psa u auto, kao kod kidnapovanja“.
„Niko ga ne nosi, ne beži sa njim zato što bi se pas tome verovatno pružio otpor“, navodi.
Davanje hrane je važan korak u uspostavljanju kontakta sa psom.
Nažalost, obučavanje pasa da ne uzimaju hranu od nepoznatih kada vlasnik nije tu takoreći je nemoguće, kaže humano-dreser pasa Slaven Stevelić za BBC na srpskom.
„Pas se može istrenirati da ne uzima hranu od nepoznatih kada je vlasnik prisutan, ali ako ga nema, 99.99 odsto pasa će uzeti komad hrane zato što psima upravljaju nagoni“, objašnjava.
- Misterija plavih i zelenih pasa lutalica u Rusiji
- Neki novi Lesi: Pas prepešačio 80 kilometara da bi se vratio kući
Stevelić napominje da nije svakog psa moguće naučiti da ne dozvoljava nepoznatima da uđe u dvorište.
Postoje psi koji se zbog svojih fizičkih predispozicija treniraju za čuvare – nemački ovčari, rotvajleri, dobermani.
Ipak, čak ni to nije garancija da pas neće biti ukraden.
„Nažalost, i takvog psa je moguće ukrasti, jer kada uspete da uđete na teritoriju, u njegovim očima postajete član čopora“, navodi.
Dreser podseća da „ne može svaki pas da bude čuvar, kao što ne može svaki čovek da bude vojnik“.
„To zavisi i od karaktera – neki psi su teritorijalni, druge nije briga ako uđete u kuću“, dodaje.
O manjim psima je potrebno voditi posebnu brigu, jer oni nisu uvek u stanju da se suprotstave čoveku.
„Doberman može da ubije čoveka, ali kako da se brani pašče, ako jadnik ima par kilograma“, ističe Stevelić.
Šta još treba da uradite u slučaju nestanka kućnog ljubimca
Nestanak treba odmah prijaviti zoohigijenskoj službi u vašem gradu, savetuje direktor Orke Elvir Burazerović.
„Ako to ne uradite u roku od tri dana, a neko pronađe vašu životinju smatra se da ste je napustili i možete prekršajno odgovarati“, kaže.
Životinja koju zoohigijenska služba pronađe na ulici smešta se u azil, a ako se vlasnik ne javi u roku od 15 dana, pristupa se udomljavanju.
Takođe, važno je da je životinja ima čip.
„Bez toga je veoma teško dokazati da je životinja vaša i bilo ko može da je prisvoji“, naglašava Burazerović.
Kad bi ljubimci progovorili
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
