Srbija i novac: Dozvoljeni i nedozvoljeni minus – najskuplje bankarske igračke

Vesna ima 38 godina i kao službenica radi u Beogradu. Još u studentskim danima je naučila da je dozvoljeni minus najskuplji način zaduživanja kod banaka.

„Zato odavno nisam bila u minusu, ali dešavalo mi se to do pre desetak godina. Jednostavno, želje su bile veće od mogućnosti“, kaže ona za BBC na srpskom.

Minus po tekućem računu predstavlja najskuplju vrstu pozajmice, pa bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu, preporuke su i Narodne banke Srbije (NBS).

Godišnja kamatna stopa za dozvoljeni minus kreće se do 35 odsto, dok je za nedozvoljeni još veća – ide i do 61 odsto, podaci su NBS-a za decembar 2019.

• Kako da uštedite trećinu plate uz japansku tehniku
• Korupcija u Srbiji u 100 i 300 reči
• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
• Krediti u švajcarcima: Balkan kao El Dorado

Zarade koliko dozvolimo

Situacija da se manjak u mesečnom budžetu nadomesti iz dozvoljenog minusa nije retkost u Srbiji.

Vesni je jasno da je interes banke da zaradi, ali smatra da i građani snose odgovornost u tome.

„Oni to mogu samo kad im dozvolimo, kad hoćemo više no što možemo da imamo.

„Banke su došle posle 2000. godine i ponudile ojađenom narodu minus u iznosu do čak šest plata, svi poleteli, prezadužili se, željni svega…“, priseća se ona.

I zaista, da bi vam banka odborila dozvoljeni minus potrebno je da prethodno potpišete ugovor.

Koliko to košta?

Na sajtu Tvoj novac iz NBS izveli su hipotetičku računicu.

Neko ko početkom godine pozajmi 40.000 dinara uz kamatu od 2,5 odsto – na godišnjem nivou 34,49 odsto – ako tokom godine ne vraća dug, banci će mesečno plaćati hiljadu dinara za kamatu.

Za 12 meseci to je 12.000 dinara, a glavnicu duga neće vratititi.

Gotovo isti slučaj imao je Duško, radnik iz Beograda, koji je godinama bio u dozvoljenom minusu.

„Jednom potrošiš dve plate i posle si samo u minusu. Kad stigne plata, ona pokrije dug, ali bez kamate i ti stalno kaskaš. Srećom imao sam redovna primanja“, kaže on za BBC.

Začarani krug

Pritom, dodaje on, jednom godišnje banke „nivelišu“ te zaostale obaveze i korisnici budu na nuli.

„Ali to ponovo samo pokrene novi krug. Na kraju sam uzeo keš kredit da se izvadim iz toga, otplaćujem ga svakog meseca, a tražio sam da mi se ukine dozvoljeni minus“, navodi Duško.

Kod dozvoljenog minusa – banka se obavezuje ugovorom da klijentu stavi na raspolaganje određeni iznos sredstava koji on može, ali i ne mora koristiti u toku meseca.

„Samim tim, dozvoljeni minus predstavlja jedan od najkomfornijih bankarskih proizvoda koji nosi i nešto viši rizik, pa i višu kamatnu stopu“, kaže za BBC Zlata Lukić iz Udruženja banaka Srbije.

Bankari za to ne traže obezbeđenje, već su im garant buduća primanja klijenta, ali uvek postoji mogućnost da on ostane bez posla, pisala je Politika.

Većina banaka kao kriterijum za visinu dozvoljenog minusa uzima tromesečna primanja, mada iznos odobrenog minusa može da bude i veći.

Nedozvoljeni minus još nepovoljniji

I iz NBS upozoravaju da samo redovnim umanjivanjem duga po osnovu iskorišćenog minusa – možete izbeći plaćanje visokih kamata na ukupan minus i postepeno vratiti pozajmicu.

Odobrena pozajmica se vrlo često prikazuje kao „raspoloživa sredstava“.

Time se stvara pogrešna slika da korisnik tekućeg računa taj novac zaista ima na računu, iako su ona, u stvari, zbir vaših sredstava i odobrene pozajmice, koju morate vratiti zajedno s kamatom.

Neretko se iz dozvoljenog pređe i u nedozvoljeni minus, koji je u pogledu troškova još nepovoljniji.

Na iznos nedozvoljenog minusa plaća se kamata koja je veća od redovne kamate na dozvoljeni minus, a kreće se od 25 do 98%.

U Srbiji ima čak 7,4 miliona tekućih računa, prema izveštaju Udruženja banaka Srbije, a nešto više od pet miliona korisnika – što znači da neki imaju po dva i više računa.

Od toga 247.000 tekućih računa kasni sa izmirivanjem obaveza, odnosno nalaze se u nedozvoljenom minusu, pokazuju podaci za decembar 2019.

Lanac oko vrata

Upravo zbog velikih troškova, Vesna svim prijateljima savetuje da se, mic po mic, izvade i iz dozvoljenog minusa, tako što će svakog meseca vraćati deo duga.

„Druga važna stvar je lanac koji nam banke stave oko vrata, jer ako si u minusu ili kreditu, ne možeš lako da napustiš banku, kao što bi promenio operatera ili lekara ili radnju u kojoj kupuješ…

„Proces za promenu banke je tako komplikovan da ne želiš ni da ga počneš, ako si u njoj do guše zadužen“, napominje ona.

Tom vezanom odnosu doprinose i banke, smatra ona.

„Oni, pritom, otpuste radnike, pa rade samo jednu smenu, štede na softverima pa je sistem spor, i kupe one krevete da možeš da ležiš i čekaš satima na red.

„Ima ponegde i kafa i internet, samo da ti tu sediš i ne mrdaš i slučajno ne poželiš da odeš negde drugo“.

Saveti Narodne banke Srbije

• Dozvoljeni minus po tekućem računu koristite samo u krajnjoj nuždi.
• Upoznajte se sa svim uslovima i troškovima korišćenja dozvoljenog minusa po tekućem računu.
• Ako ste već prinuđeni da koristite dozvoljeni minus, nastojte da to bude samo na kraći vremenski period.
• Ako dozvoljeni minus po tekućem računu koristite tokom dužeg vremenskog perioda, potražite savet od banke koji bi drugi finansijski proizvod (gotovinski kredit, platna kartica i sl.) za vas bio povoljniji umesto dozvoljenog minusa.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]