Poslanici SNS u tonu

BBC

Drugi dan zasedanja parlamenta Srbije o Kosovu počeo je sat vremena kasnije nego obično, užurbanim ulascima elegantnih narodnih tribuna preko crvenog tepiha u Dom Narodne skupštine.

Pod zelenim kupolama na Trgu Nikole Pašića ih već čekaju spremni novinari, a ono što preko televizije izgleda glamurozno, iza kamera podrazumeva sate cupkanja ili praznog hoda.

Nekad je to i fizički izazov, posebno za fotografe i snimatelje koji čučeći streme da uhvate najbolji trenutak prolaska političara, što je danas bio ulazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pozicije naizgled nehajno zauzimaju i policajci iz javne i tajne bezbednosti, u odelima i belim košuljama, a za to vreme pristižu poslanici i upisuju se na spisak, pojedini noseći i kofere.

Osmehuju se usput i javljaju jedni drugima, jer je svečani hol sa visokim plafonima i mermernim ukrasnim lukovima mesto gde su političari manje formalni nego u sali za sednice.

Vučić i Orlić

BBC

Predsednik stiže tri minuta pre početka sednice i žurnim hodom prolazi holom u pratnji stranačkog kolege i predsednika Skupštine Vladimira Orlića.

Po ulasku u salu, dočekuje da veliki aplauz.

Poslanicima je uzvratio osmehom i stegnutom pesnicom podignutom ka galeriji, odakle sednicu prate Srbi sa Kosova koji su za zasedanje dobili pozivnicu.

‘Šta je za vas Kosovo?’

Tema sednice je goruća, višedecenijska, po nekim tumačenjima poslanika i viševekovna.

Petnaest godina od proglašenja nezavisnosti, četvrt veka od sukoba na Kosovu, a četiri decenije od protestnih povika albanskih studenata „Kosovo republika“, poslanici Skupštine Srbije na potpuno različite načine vide ovo pitanje.

Dok u plenumu traje sednica, BBC je na pitanje „Šta je za vas Kosovo?“ dobio širok spektar odgovora.

Za Biljanu Đorđević, poslanicu opozicione stranke Ne davimo Beograd, Kosovo ima veliki lični i „sudbinski značaj“.

„To je mesto gde žive baba i deda mog deteta, mesto odakle je moj muž, gde živi porodica, prijatelji.

„Kosovo je uticalo na moj život i s druge strane administrativne linije jer su se sukobi prelili i na moj rodni grad, Bujanovac“, kaže Đorđević, koja je i docentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Konflikti na Kosovu preslikali su se 2000. i na jug Srbije, gde se nalaze opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, ali su ubrzo rešeni uz međunarodno posredovanje.

Muž joj je iz Kosovske Mitrovice, ali, kako kaže, gotovo svi u Srbiji su na ovaj ili onaj način isprepletani sa Kosovom – ako ne porodično, onda identitetski ili verski.

„Kosovo je teritorija koja se osporava: kosovska vlast nema apsolutnu kontrolu, mada je ima sve više s obzirom na to da su Srbi napustili institucije, i to svi znaju – postoje delovi koji funkcionišu po srpskom sistemu.

„Ni Srbija je opet ne kontroliše i to je realnost“, kaže Đorđević.

Važno je da se na sednici govori kako bi Zajednica srpskih opština (ZSO) mogla da bude poželjna za život, da bi ljudi tamo ostali, dodaje.

„Svi pričamo o ZSO kao da svi znaju šta je, a niko to ne zna.

„Srbi na Kosovu, pogotovo na severu, koji su se prinudno uključili u kosovske institucije pravosuđa i policije, rade po srpskom zdravstvenom i obrazovnom sistemu, i ZSO treba da zadrži osnove srpskog sistema kako ne bi imali manja prava nego što ih danas imaju“, kaže Đorđević.

Doterane zaposlene

BBC

Na drugoj strani, poslanica vladajuće Srpske napredne stranke Nataša Jovanović kaže da je „pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i za nas će to uvek biti“.

„Akt nasilja i protivpravni akt otcepljenja od Srbije i takozvana nezavisnost je nešto što veći deo čovečanstva ne priznaje, kao što ni veći broj zemalja članica UN ne priznaje nezavisnost samoproglašenog Kosova“, kaže ova donedavna članica Srpske radikalne stranke i dodaje:

„Borićemo se za naš narod na Kosovu i Metohiju, za očuvanje mira i stabilnosti.“

Slično poručuje i njen stranački kolega Milovan Drecun, šef skupštinskog Odbora za Kosovo, za koga je Kosovo „koren srpskog naroda i poreklo svakog Srbina, ma gde bio rođen i ma gde živeo“, zbog duhovnog i kulturnog značaja.

„Kosovo je južna srpska pokrajina u kojoj žive Srbi, Albanci i ljudi drugih nacionalnosti i potrebno je dugoročno održivo rešenje da bismo izašli iz aktuelnih problema.

„Srbija će na sve čine nastojati da spreči konačnu secesiju Kosova i Metohije koja bi se ogledala u članstvu te lažne države u Ujedinjenim nacijama“, kaže Drecun.

Umetničko nasleđe delom odneto

Dok se čekaju izjave i konferencije političara, novinari ne smeju da napuste hol ili restoran.

Mnogo slobodnijeg kretanja su posetioci, koji mogu da dođu u obilazak zdanja određenim danima i uživaju u bogatom umetničkom nasleđu zdanja.

Na galeriji su sedeli predstavnici Srpske liste i Srba sa Kosova

BBC
Na galeriji su i drugog dana sednice sedeli predstavnici Srpske liste i Srba sa Kosova

Mogu da vide centralni hol, diplomatski salon i biblioteku, sa originalnim rasporedom nameštaja po projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, koji je pre dolaska u Beograd radio za rusku carsku porodicu.

Izrađen je od prvoklasne slavonske hrastovine i orahovine najvišeg kvaliteta, presvučen je pažljivo odabranom kožom crvene, zelene, plave i braon boje.

Stolarske i tapetarske radove izvodili su najbolji međuratni majstori.

Značajna je i vajarska kolekcija, ne samo monumentalna kompozicija Tome Rosandića Igrali se konji vrani koja krasi ulaz u skupštinu, već i mnoge skulpture i biste unutar zdanja.

Zbirka slikarskih dela je obuhvatala 156 dela od kojih je, tokom demonstracija 5. oktobra 2000. godine, šezdeset ukradeno ili u požaru uništeno.

Među njima je bilo i vrlo dragocenih dela doajena Dobrovića, ,Konjovića i Lubarde.


Pogledajte video o petooktobarskim demonstracijama protiv vlasti Slobodana Miloševića

Peti oktobar dve decenije kasnije: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000.
The British Broadcasting Corporation

Tokom sednice, naspram ulaza stajao je aktivista Simo Spasić, sa megafonom i tri parole, tvrdeći da traži pravdu za nestale i ubijene Srbe na Kosovu i poredeći Oslobodilačku vojsku Kosova sa Islamskom državom.

Prvog dana sednice bio je na galeriji skupštinske sale, ali je izvan ostao jer je burno reagovao na govore poslanika opozicije.

Vraćam se unutra na zakazan razgovor sa jedinim poslanikom albanske manjine u Srbiji, Šaipom Kamberijem.

Za njega je Kosovo država u punom smislu.

„Kosovo je država sa teritorijom, suverenitetom, vlašću, iako neko to ne želi da prizna.

„Ne može predsednik jedne države, koji kaže da je Kosovo deo Srbije, da traži dozvolu vlasti u Prištini, koje naziva privremenim, da uđe na teritoriju koju smatra sopstvenom“, kaže Kamberi, političar iz Bujanovca.

Dodaje da je za svaki novi projekat na Balkanu potrebno prvo rešiti pitanje Kosova, a da je sednica Skupštine pokazala „potpuno odsustvo suočavanja sa realnosti“ vlasti u Beogradu.

„Jedino što Srbija tamo može u ovom trenutku jeste da se zalaže za prava Srba u okviru francusko-nemačkog predloga, ovo što čujemo da će Kosovo da vrate unutar Srbije, to govori da politička scena nije usklađena sa realnošću, a retorika devedesetih ne doprinosi rešenju“, kaže Kamberi.

Poslanica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić u Kosovu vidi suštinu srpskog „identiteta“.

„Za mene je Kosovo srce Srbije, sveto mesto gde je nastala srpska crkva i država.

„Za mene je Kosovo mit i, kad kažem da je mit, ne mislim da je mit nešto loše: mitovi su ogledalo duše jednog naroda i svi ozbiljni narodi se drže svojih mitova“, kaže Rašković Ivić.

„Ovozemaljski“, Kosovo vidi kao „nešto što je ispalo kao problem“.

„Postoji etnički problem Srba i Albanaca, jer neko je Albance uverio da mogu na teritoriji druge države da formiraju još jednu svoju državu na Balkanu.

„To je problem koji treba rešavati, ali ljudi u 21. veku treba da se uče da žive jedni sa drugima, a ne da nalaze teritorijalna rešenja za etničke probleme“, dodaje ona.

Različite stavove iznosili su i u plenumu, što novinari u holu prate preko TV ekrana, kao i svi ostali.

Zidove krase portreti bivših predsednika Skupštine

BBC
Zidove krase portreti bivših predsednika Skupštine

Istorijat zdanja

Monumentalni Dom Narodne skupštine nije slučajno odabran za mesto najvišeg zakonodavnog tela.

Podignut je u blizini mesta gde je 30. novembra 1830. godine održana Velika narodna skupština, na kojoj je pročitan hatišerif turskog sultana o pravima Srba i knjazu Milošu Obrenoviću potvrđeno pravo naslednog kneza.

Izgradnja skupštinskog zdanja, prema projektu arhitekte Jovana Ilkića iz 1901. godine, počela je 1907. godine, kada je kralj Petar Prvog Karađorđević položio kamen temeljac budućeg Doma narodnog predstavništva.

Zgrada je završena 1936. godine, a prvo zasedanje u njoj je održano 20. oktobra te godine.

Tada je to bila Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije.

Septembra 1939. godine skupština je raspuštena, a za vreme Drugog svetskog rata u njoj je bila smeštena okupaciona civilna uprava za Srbiju.

Od završetka rata, i prvog zasedanja 1945. ovo je mesto najvišeg zakonodavnog tela i potonjih država čiji je glavni grad bio Beograd, navodi se na sajtu.


Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Srbija i istorija modernog parlamenta:

Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.