Sudski procesi u Srbiji često nemaju samo jedan završetak – nezadovoljni presudom ulažu žalbu, pa se potraga za pravdom nastavlja.
Na scenu tada stupa Apelacioni sud koji presude ili potvrđuje, u celosti ili delimično, ili ih obara.
Padale su tako presude ili smanjivane kazne osumnjičenima za nasilje, ubistva, pedofiliju, a poslednja u nizu presuda koja nije prošla test Apelacionog suda bila je grupi optuženoj za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
„U predmetu Ćuruvija, gde je javnost izuzetno zainteresovana, a predmet ima istorijski značaj, Apelacioni sud je pribegao lagodnom rešenju ukidanja presude, što se često događa u Srbiji.
„Sud često ne vidi brvno u oku, a često i cepa dlaku na četiri dela – u ovom slučaju, sud je išao u tako detaljne primedbe“, kaže za BBC na srpskom advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić.
U prvoj presudi za ubistvo novinara, bivši šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković i tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB Ratko Romić na po 20 godina zatvora.
- „Smrt Slavka Ćuruvije odbija da umre“
- Ubistvo Tatona: Slučaj smanjenih kazni
- Ubistvo pevačice i mane srpskog pravosuđa
Ipak, Slobodan Beljansk, potpredsednik Centra za pravosudna istraživanja kaže da se rad Apelacionog suda ne može posmatrati izolovano.
„Imali smo slučajeve koji ne bi smeli da se događaju u sudskoj praksi ni na nižim sudovima od Apelacionog jer spadaju u abecedu procesnog prava.
„Burne reakcije na odluke Apelacionog suda ponajviše su rezultat nerazumevanja javnosti, poput odluke o oslobađanju osobe optužene za obljubu maloletnog deteta – tada javnost reaguje emotivno“, zaključuje on.
U Srbiji postoje četiri Apelaciona suda, nadležna za različite delove zemlje – u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Beogradski sud ima i dodatna zaduženja – za organizovani kriminal, ratne zločine i visokotehnološki kriminal, kao i za autorske sporove i sporove koji se tiču Zakona o javnom informisanju.
Ko greši u pravosudnom sistemu Srbije
Statistika Apelacionog suda kaže da su u 2019. godini rešili 22.062 predmeta, od čega su skoro u broj tačno polovini potvrdili presudu – 11.058 predmeta nije imalo izmenjeni tok posle odluke ovog suda.
Statistika se komplikuje sa ostalim predmetima koji nisu svi preinačeni, ili bar nisu u potpunosti preinačeni – ukinuto je 3.296 presuda, a preinačeno 1.998.
„Veliki broj uloženih žalbi nije posledica toga da sudije prvostepenih sudova nisu kvalitetno obavili svoj posao već proste činjenice da vi u ovim postupcima imate dve suprotstavljene strane i da je jedna strana, logično, uvek nezadovoljna ishodom sudskog postupka.
„Sama činjenica da je u toku 2019. godine u 160 predmeta otvoren pretres i rasprava pred Apelacionom sudom ukazuje da postoji trend dobrog rada prvostepenih sudova u svim postupcima“, uverena je portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić.
Ipak, sudija ovog suda Miodrag Majić kaže da presude u Srbiji padaju i zbog opšte slike u pravosuđu i kvaliteta rada svih delova sistema.
„Presude prvostepenih sudova su u puno slučajeva veoma upitne, ali tu ne treba zaboraviti ni sam početak procesa – načinom na koji je tužilac poveo postupak, opisao slučaj, uključio učesnike slučaja.
„Sud je prečesto u situaciji da bude vezan optužnicom koja može biti loša, nedovoljno promišljena ili loše napisana – sudu tu ne preostaje mnogo.“
- Ubistvo Ace Radovića, 20 godina kasnije: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
- Suđenje Miškoviću – „proces veka“ koji traje godinama
Advokat Slobodan Ružić, čije iskustvo sa žalbom u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije nije njegovo jedino na Apelacionom sudu, kaže da deo odgovornosti leži na nižim sudovima, ali da je i žalbeni sud često deo problema.
„Iako Apelacioni sud često ima mogućnost da donese konačnu odluku o nekom predmetu, oni po pravilu vraćaju predmet, pa ta administrativno-socijalistička pojava produžava procese.
„Često ni prvostepeni sudovi ne postupe po tim uputstvima, jer su sudije nezadovoljne kad im se ukine odluka, pa Apelacioni sud ponovo dobije isti problem.“
U slučaju Ćuruvija, Ružić kaže da je odluka Apelacionog suda da predmet vrati nižem zapravo samo produžetak koji je mogao da se izbegne.
„Prvostepeni sud će sada ili potvrditi osuđujuću presudu, pa će Apelacioni sud dobiti isti vruć krompir u ruke, ili će sud promeniti odluku, ali će taj krompir ostati vruć kad se vrati u Apelacioni sud.
„Često je kod nas primenjen princip odlaganja – brigo moja, pređi na drugoga.“
Kako je biti sudija Apelacionog suda
Na spisku aktivnih sudija koje beogradski Apelacioni sud navodi na sajtu nalazi se 76 imena, među kojima je i sudija Miodrag Majić.
On za BBC na srpskom kaže da se u ovaj sud biraju dokazani stručnjaci, sa iskustvom u oblastima kojima se bave.
„Svakako je odgovornije nalaziti se negde gde znate da donosite najčešće završnu odluku, onu koja postaje stvarnost – a to nekad i olakšava vizuru sudova nižeg stepena koji zna da postoji neko ko može ispraviti eventualnu grešku.
„Ali ko nije spreman na tu, ili neke druge vrste težina, ne treba da se bavi sudijskim poslom.“
- Epidemija korona virusa, vanredno stanje, samoizolacija i prava građana u Srbiji
- Ustavni sud: Vanredno stanje nije protiv Ustava
Ipak, pitanje da li je rad u ovom sudu zapravo „Liga šampiona srpskog pravosuđa“, za Majića nema jasno pozitivan odgovor.
„Plašim se da srpsko pravosuđe već dugo nema Ligu šampiona i to što ste nominalno na nekoj visokoj poziciji u našim uslovima ne znači mnogo.
„Vidite da je svuda ogromna politička kontrola, a osnovna mera svega je pristajanje ili nepristajanje.“
Apelacioni sud često je kritikovan u medijima, a sudija Majić i u tabloidima bliskim vlašću zbog izjava u kojima kritikuje atmosferu u društvu, političke i druge pritiske na sud.
Od kritika na račun sudija ovog suda nisu se suzdržavali ni političari, pa je tako gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović, član Srpske napredne stranke, otvoreno govorio da je „Miroslav Mišković postavio neke sudije Apelacionog suda“, da su oni „rak rana iz koje krvari srpsko društvo“.
Na pitanje da li oseća pritisak javnosti kada sud odlučuje o politički ili šire društveno interesantnim presudama, predsednik beogradskog Apelacionog suda Duško Milenković u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kaže da je svestan kakve reakcije može izazvati sudska odluka.
„U svojstvu lica koje je na čelu Apelacionog suda svakako da pratim na koji način se izveštava o radu Apelacionog suda i potpuno sam svestan da odluke koje ovaj Sud donosi ne mogu uvek naići na odobravanje kako u javnosti tako i kod pojedinaca i nosilaca političkog života u Srbiji, jer i odluke sudova svakako uvek mogu biti zgodan instrument za političke borbe na javnoj sceni.“
Milenković dodaje da je kritika „ne samo neophodna nego nekad i konstruktivna, jer nas podstiče da što više radimo na tome da svima pružimo kvalitetnije odluke i bolji uvid u rad sudova koji se finansira iz budžeta države pa je i odgovornost veća“.
Reforma pravosuđa i njene posledice
Od poslednje velike reforme srpskog pravosuđa prošlo je više od decenije, pa se efekti uveliko zbrajaju.
„Reforma je bila neuspešna i njene posledice se još protežu.
„Mi sada imamo četiri mala Vrhovna suda iz vremena Jugoslavije u liku četiri Apelaciona suda, uz Vrhovni kasacioni sud koji je zadužen za ujednačavanje sudske prakse“, opisuje stanje pravni stručnjak Slobodan Beljanski.
I sudija Miodrag Majić saglasan je u oceni da je reforma bila „izuzetno štetna po već oslabljeni pravni sistem“.
„Efekti te reforme nikako nisu valjani, pa nisu ni po sam Apelacioni sud.
„Problematični su ostali odabir kadrova, način kako su formirane četiri regije, pre svega zbog ujednačavanja sudske prakse na teritoriji cele države, nepotizam, politički izbori i ogroman politički pritisak na sud i sudije.“
Ipak, osim što izostanak koordinacije između četiri apelaciona suda dovodi do različitih presuda za ista dela u različitim delovima Srbije, stručnjaci su saglasni da najveći problem pravosuđa ostaje ono što se navodi i u svim izveštajima međunarodnih institucija koje prate reforme srpskog sistema.
„Osnovni problem pravosuđa je dugotrajna kriza nezavisnosti, u slučaju sudova, i samostalnosti, u slučaju tužilaštava.
„To nije prevaziđeno, to se čak, mislim, pogoršalo“, zaključuje Slobodan Beljanski.
Pogledajte video o slučaju ubistva koji je potresao Bosnu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
