Požar na deponiji u Kraljevu uskoro bi trebalo da bude saniran posle četiri dana.
„Trenutno nema požara, ima dima, nastavlja se sa prekrivanje zemljom.
„Očekujemo da će do kraja dana požar u potpunosti biti saniran“, naveli su iz Javnog preduzeća Čistoća Kraljevo u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Požar je izbio na gradskoj deponiji u subotu, 22. oktobra, a iz ovog preduzeća navode da su ga najverovatnije izazvali sakupljači sekundarnih sirovina.
Vazduh je u Kraljevu prethodnih dana bio zagađen, što nije neuobičajeno za ovo doba godine.
Ipak, zagađenje nastalo zbog požara ne pokazuje se standardnim merenjima čiji su rezultati javno dostupni, ali može biti opasno po zdravlje, kako je BBC na srpskom ranije izveštavao.
- Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
- „Smeće u Vinči gori svako leto“: Ona je 35 godina živela na deponiji
- Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
Kakav je bio vazduh u Kraljevu
U Kraljevu su prethodnih nekoliko dana bile povišene vrednosti PM 10 i PM 2.5 supstidarnih čestica, saopštili su iz Odseka za zaštitu životne sredine Odeljenja za inspekcijske poslove kraljevačke Gradske uprave.
Vrednosti za vikend jesu bile povišene u Kraljevu, ali to nije drastično, kaže Vladimir Savić iz Zavoda za javno zdravlje Kraljevo.
„Kraj i početak grejne sezone jesu okidači za prekomerne količine suspendovanih čestica u vazduhu“, objašnjava Savić za BBC na srpskom.
Dodaje da na kvalitet vazduha utiču niske temperature, ali i odsustvo vetra.
„Ukoliko ima magle u jutarnjim časovima, a dan je miran, bez vetra, koncentracije ovih čestica su povećane, jer nema strujanje vazduha.
„Sa druge strane, mogu biti niske temperature, a da ima vetra i da je nivo ovih čestica u graničnim vrednostima“, pojašnjava.
Koliko je dodatno vazduh bio zagađeniji zbog požara na deponiji, međutim, nije poznato jer Zavod za javno zdravlje Kraljeva ne vrši ovakve vrste merenja.
Kraljevčani od izbijanja požara na deponiji komentarišu kvalitet vazduha na društvenim mrežama.
I miris i ukus! Vazduh Srbije.#zagađenje #kraljevo
— Neprilagodjena (@Skarlet90630876) October 26, 2022
Imam nekoliko učenika sa ozbiljnom astmom. Jutros je vazduh bio nepodnošljiv i za najzdravije!
— Vesna (@profesorkaVesna) October 24, 2022
Komentarisali su i mirise koji su se širili gradom posle izbijanja požara na deponiji.
Kraljevo bi bio super grad da ne smrdi na spaljene gume
— naki (@natalijampv8) October 24, 2022
Grad Kraljevo najzagedjeniji grad na svetu trenutno.
24h gori deponija.
Ostavka gradonacelnika, nekog direktor za ovaj zlocin, nesto, nista?@sns_srbija— Kulin ban official (@Kulin_ba) October 24, 2022
Gori deponija u Kraljevu, ceo grad smrdi na upaljenu gumu i plastiku, niko ne nosi masku, a kada vam je čika sa tv-a rekao, svi ste nosili. Bašte pune, piju se kafice, malo se kašljuca, ali sve je ok…
…Daj okreni, taj ringišpil u mojoj glavi..— KVcitizen (@Ugrenovic_KV) October 24, 2022
Šta se oslobađa u vazduhu kada gori deponija?
Vladimir Savić iz Zavoda za javno zdravlje Kraljevo kaže da se ne može sa sigurnošću govoriti o uticaju sagorevanja smeća na deponiji na zdravlje ljudi.
„Samo možemo da nagađamo jer se ne zna šta je tačno tamo gorelo“, kaže on.
Kada dođe do požara na deponijama, pored dima, problem je i sagorevanje plastike i guma koje dovodi do „oslobađanja veoma toksičnih i kancerogenih materija kao što su dioksini i furani“, rekla je ranije pulmološkinja Tatjana Radosavljević, za BBC na srpskom.
„Dokazana je njihova kancerogenost, što ne znači da će jedno izlaganje toj materiji dovesti do toga, ali je problem što ne znamo koliko smo izloženi“, dodala je.
Dioksini i furani su skraćeni nazivi za grupu hemikalija sličnog nivoa toksičnosti, a dioksine se ubrajaju među najopasnije otrove koji povećavaju mogućnost oboljevanja od raka.
Maske delimično štite od ovih otrova, ali ne u potpunosti, pa je savet ne otvarati prozore i ne izlaziti koliko god je moguće.
- Kako izgleda život na planini od smeća
- Iz peći u pluća: Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor“
Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?
Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o takozvanim lebdećim česticama ili, kako se to često naziva – „sitna prašina“.
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica čovekovog delovanja.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara, a PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, što je 30 puta manje od ljudske dlake.
Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
