Sedeći za radnim stolom u kancelariji u neboderu koji se nadvija nad prostranom Adis Abebom, Markos Lema ima prilično dobar pogled na stvari.
Kao osnivaču čvorišta tehnoloških inovacija AjsAdis, radni prostor koji deli sa drugima mu je obično ispunjen strastvenim preduzetnicima čije su pogonsko gorivo jaka kafa i veliki snovi.
Ali kad se ugasi internet, sve se ukoči u mestu.
- Čovek koji se obogatio na podacima – godinama pre Gugla
- Ukida se zabrana Vikipedije u Turskoj
- Proba uspela – radi ruski internet
Podaci koje je sa BBC-jem podelila grupa za digitalna prava Access Now pokazuju da je prošle godine protok interneta bio namerno gašen više od 200 puta u 33 različite zemlje.
„Saobraćaj ovde samo stane. Niko onda ne dolazi – ili kad dođu, ne ostaju dugo jer bez interneta, šta će da rade?“, kaže Markos.
„Imali smo ugovor za razvoj softvera koji je otkazan zato što nismo mogli da ga ispunimo na vreme jer… došlo je do gašenja interneta. Imali smo i situacije kad međunarodne mušterije misle da ih naše kompanije ignorišu, a mi ništa ne možemo da uradimo.“
Vozači motocikala čekaju, umesto da isporučuju hranu. Bez internet konekcije, ljudi ne mogu da vrše porudžbine preko interneta ili aplikacija, kaže Markos.
„Gašenja interneta ovde imaju direktne posledice po poslovanje i ljude.“
Isključivanje mreže
Ne dešava se to samo u Etiopiji, a uticaj nije samo ekonomske prirode. Istraživanje Access Now pokazuje da prekidi internet veze utiču na različite načine na desetine miliona ljudi širom sveta.
Vladini zvaničnici mogu da „ugase“ internet naredivši provajderima da blokiraju određene oblasti od dobijanja signala – ili, ponekad, da blokiraju pristup određenim veb uslugama.
Grupe za zaštitu ljudskih prava zabrinute su da ova mera postaje simptomatično sredstvo represije vlasti širom sveta.
Ovi novi podaci koje je analizirao BBC sugerišu da se prekidi sve više vezuju za periode protesta.
Oni pokazuju da je 2019. godine internet isključivan tokom više od 60 protesta, a 12 slučajeva desilo se tokom predizbornih perioda.
Vlade često govore da do gašenja dolazi da bi se sačuvala javna bezbednost i sprečilo širenje lažnih vesti.
Ali kritičari kažu da oni prekidaju protok informacija onlajn – i guše svako potencijalno neslaganje oflajn.
Ujedinjene nacije su 2016. godine proglasile pristup internetu ljudskim pravom a postizanje univerzalne dostupnosti jedna je od krajnjih meta njihovih Održivih razvojnih ciljeva (SDG).
Međutim, nisu svi lideri pobornici te ideje.
U avgustu 2019. godine, etiopski premijer Abij Ahmed saopštio je da internet „nije voda ili vazduh“ i da će gašenja ostati važni alatki za održavanje nacionalne stabilnosti.
Markos Lema je još uvek ljut zbog te tvrdnje.
„Vlada ne doživljava internet kao nešto važno. Mislim da oni zapravo misle da se internet svodi samo na društvene mreže, tako da ne vide pravu ekonomsku vrednost interneta i kako on utiče na ekonomiju.“
Indija u vrhu liste gašenja
Novi podaci za 2019. godinu pokazuju da je Indija imala ubedljivo najveći broj gašenja interneta od svih zemalja prošle godine.
Mobilni podaci ili usluge širokog opsega bili su isključivani stanovnicima raznih delova zemlje 121 put, a većina (67 odsto) desila se u osporavanom Kašmiru pod vlašću Indije.
Brojke pokazuju da je centralna afrička država Čad imala najduži prekid rada interneta, počev od 2018. godine pa narednih 15 meseci.
A demonstranti u Sudanu i Iraku bili su prisiljeni da pribegnu organizovanju svega oflajn kad im je ugašen internet.
Učinak svakog od ovih incidenata varira u velikoj meri u zavisnosti od širine nestanka interneta: od lokalizovanih blokiranja društvenih mreža do prekida internet saobraćaja širom zemlje.
„Trotling“ (gušenje) je oblik prekida koji je teže nadgledati, a dešava se kad vlada uspori protok podataka. Ona može da uspori moderan, brz 4G mobilni internet na svega 2G iz 1990. godine, kada postaje nemoguće deliti video snimke ili striming uživo.
To se desilo u maju 2019. godine, kad je predsednik Tadžikistina priznao trotling većine društvenih mreža, uključujući Fejsbuk, Tviter i Instagram, objasnivši da su bili „ugroženi od terorističkih aktivnosti“.
Neke zemlje, poput Rusije i Irana, trenutno grade i testiraju svoje verzije odvojenog interneta za čitavu zemlju, za koje se veruje da su znaci sve veće kontrole na mreži.
Grupa za digitalna prava Access Now kaže: „Čini se da sve više zemalja uče jedne od drugih i primenjuju nuklearnu opciju gašenja interneta kako bi ućutkale kritičare ili vršile druga kršenja ljudskih prava bez ikakve kontrole.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
