Ejmi* kaže da je sve počelo kad je primetila da njen muž zna intimne detalje iz života njenih prijateljica.
„Provlačio bi takve informacije kroz razgovore, kao što je saznanje o Sarinoj bebi. Stvarno lične stvari koje on ne bi trebalo da zna.
„Kad bih ga pitala kako on to zna, odgovorio bi da sam mu to ja ispričala i da sam počela da se gubim“, kaže ona.
Ejmi (nije joj pravo ime) je počela da se pita i kako on sve vreme zna gde je ona.
„Ponekad bi mi rekao da me je video u kafiću u kom sam se sastala sa prijateljicama i rekao da je samo slučajno bio u prolazu. Počela sam sve da dovodim u pitanje i ne verujem nikome, pa čak ni prijateljicama“, kaže ona.
Mesecima su se događale naizgled neobjašnjive stvari, a represivan brak pretvoren je u noćnu moru tokom porodičnog putovanja za Noć veštica.
„Bili smo da posetimo farmu bundeva i imali smo sjajan vikend, što praktično znači da se moj muž nije istresao na meni. Naš šestogodišnjak se igrao na podu i bio je jako srećan“, kaže Ejmi.
„Muž mi je pružio njegov telefon da mi pokaže sliku fotografisanu na farmi i u tom deliću sekunde spazila sam notifikaciju koja mu je izašla na ekranu. Glasila je: ‘Dnevni izveštaj o Ejminom Meku spreman za pregled.'“
„Osetila sam kako je jeza prošla kroz mene i na minut sam prestala da dišem. Morala sam da se pravim da moram hitno do kupatila. Bila sam primorana da budem dobro raspoložena zbog sina i da se pretvaram da ništa nisam videla.
„Kada sam ugrabila prvu priliku, otišla sam u biblioteku da na kompjuteru potražim spajver koji je koristio. Tad je sve počelo da ima smisla, nakon meseci i meseci tokom kojih sam mislila da počinjem da ludim.“
Stokerver – poznat i kao spausver (softver za supružnike) – moćni su softverski programi za prismotru koji se obično otvoreno prodaju preko interneta.
Uz pomoć ovog softvera mogu da se pročitaju sve poruke, registruju sve aktivnosti na ekranu, pronađu GPS lokacije i upotrebe kamere za špijuniranje onoga što radi osoba čiji telefon je pod prismotrom.
U kompaniji za sajber bezbednost Kasperski kažu da je broj osoba koje su otkrile takav softver na uređajima, porastao za najmanje 35 odsto tokom prošle godine.
Istraživači Kasperskog kažu da je njihova tehnologija zaštite otkrila stokerver na 37.532 uređaja ove godine.
Glavni istraživač za bezbednost Dejvid Em kaže da je to samo „vrh jednog veoma velikog ledenog brega“.
„Većina ljudi će samo rutinski zaštititi laptop ili desktop, ali neće baš mnogo ljudi zaštititi mobilni uređaj“, kaže on.
„Ova informacija potiče samo od instaliranja naših proizvoda na pametnim telefonima… tako da ta cifra nije ni blizu ukupnog realnog stanja.“
Nalazi Kasperskog ukazuju na to da je Rusija zemlja sa najvećim stepenom stokerver aktivnosti.
Indija, Brazil, SAD i Nemačka ulaze u prvih pet, a Velika Britanija je na osmom mestu – u ovoj državi softver je pronađen na 730 uređaja.
Iz kompanije za bezbednost Eset kažu da postoje praktični koraci koje ljudi mogu da preduzmu, ako sumnjaju da ih neko već špijunira.
„Savetuje se da uvek proverite koje aplikacije imate na telefonu i sprovedete virus sken gde god je neophodno, a ako na vašem uređaju postoji aplikacija koju ne prepoznajete, vredi potražiti šta se za nju kažu na internetu i izbrisati je“, kaže Džejk Mur iz Eseta.
„Toga se možete pridržavati kao opšteg pravila, ukoliko neku aplikaciju ne koristite – obrišite je“, dodaje on.
Nakon što je Ejmi shvatila da je njen kompjuter zaražen, postala je nepoverljiva prema tehnologiji. Ovaj problem tek sad uspeva lagano da prevaziđe.
Dobrotvorne organizacije kažu da je to uobičajena psihološka reakcija na takvu traumu.
Džesika je još jedna žrtva stokervera. Bivši muž ju je špijunirao preko mikrofona na telefonu i igrao se s njom ponavljajući vrlo prepoznatljive izraze koje su ona i njene prijateljice koristile u privatnim razgovorima.
Prošle su godine pre nego što je uspela da se iskobelja iz te veze, ali i dalje ostavlja telefon zaključan u kolima kad god ide da se vidi sa prijateljicama.
Džema Tojnton iz dobrotvorne organizacije za borbu protiv porodičnog nasilja Sejfer plejsiz kaže da se često susreće sa sličnim ponašanjem.
„Ljudi izgube poverenje“, kaže ona. „Počinju na telefon ili laptop da gledaju kao na oružje, jer su za to bili korišćeni.
„U njihovim glavama, tehnologija je postala poput mreže postavljene oko njih i mnogi ljudi zaista počnu da se uzdržavaju od korišćenja interneta.
„To stvarno utiče na čitav vaš život. Činjenica da je taj stokerver u porastu istinski je uznemirujuća.“
Ejmi koja je iz SAD-a, sada je razvedena i živi daleko od bivšeg muža.
Njemu je zabranjeno da joj priđe, a o viđanju sina dogovaraju se samo pisanim putem.
Testiranje proizvoda
Testirao sam jedan od najpopularnijih potrošačkih proizvoda koji košta 140 funti za tri meseca prismotre.
Kupio sam ga preko interneta i instalirao na vlastiti poslovni telefon. Trebalo mi je za to oko sat vremena, a poslužio sam se i 24-časovnom podrškom uživo koju kompanija nudi, kad god bih naišao na neki problem.
Kompanije za spajver reklamiraju usluge kao proizvode za „nadgledanje zaposlenih“ i „roditeljsku kontrolu“.
U mnogim zemljama, kao u Velikoj Britaniji, protivzakonito je instaliranje spajvera na telefon supružnika bez njegove dozvole, a većina kompanija na sajtovima pokušava da se ogradi savetujući ljude da to ne rade.
Međutim, neki od tih istih sajtova objavljuju linkove ka tekstovima koje su naizgled pisali saradnici, preporučujući njihov softver kao alatku za špijuniranje „nevernih žena i muževa“.
„Želim da instaliram ovo na telefonu supruge, hoće li to ostati tajna?“, otvoreno sam pitao predstavnika kompanije čiji sam proizvod testirao, dok smo razgovarali uživo.
Odgovorio mi je da će „aplikacija početi da radi u nevidljivom modu odmah nakon instalacije.“
„Rado ću vam pomoći“, dodao je.
Preuzeo sam i pet vrhunskih proizvoda za sajber bezbednost na zaraženom mobilnom telefonu i izvršio njegovo besplatno skeniranje.
Svih pet je upozorilo na prisustvo „potencijalno štetnog softvera“.
Iz tužilaštva Velike Britanije kažu da ne postoje konkretni zakoni koji se tiču upotrebe stokervera, ali svaka kriminalna aktivnost poput ove može da se krivično goni na brojne načine, uključujući preko Zakona o zaštiti od uznemiravanja iz 1997. godine.
Ejmi kaže da mora više toga da se uradi da bi se zakonski zabranila upotreba ovih tehnologija.
„Oni moraju da prestanu da se kriju iza uverljivog negiranja“, kaže ona.
„Oni vam usput namignu kad vam pošalju tu ogradu koja kaže: ‘Ne odobravamo da špijunirate žene.’ Oni vrlo dobro znaju šta njihove mušterije rade. Ovaj softver nanosi pravu štetu.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
