„Ako ne budem našao posao, moraću da se vratim za Keniju, što ne bih voleo da mi se desi“, kaže Elajdža Kiprono Toroitić za BBC na srpskom.
Njegova obrazovna ekspedicija u Srbiji krenula je još 2010. godine kada je sa još pet sunarodnika došao da studira. Od tada je samo jednom obišao porodicu, u septembru 2019.
Na Avali, gde je isprva odseo, učio je srpski jezik i spremao se da krene na Medicinski fakultet. Nakon toga, prešao je u dvokrevetnu sobu studentskog doma na Novom Beogradu, odakle i danas odlazi na završne dane stažiranja.
Vlada Republike Srbije je u susret jubileju – 50. godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih, započela projekat „Svet u Srbiji“.
- Ovo su učenici i studenti iz Srbije koji osvajaju svet
- Iz Srbije se ne odlazi samo zbog para: „Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde“
- Stipendija koju niko ne želi
Tako se već skoro deset godina dodeljuju stipendije kandidatima iz zemalja članica i posmatrača ove međunarodne organizacije čija je prva zvanična konferencija održana u Beogradu 1961. godine.
Kako navode iz Ministarstva prosvete do 2019. preko ovog projekta je finansirano 311 stipendista iz 116 država Afrike, Azije i Latinske Amerike, dok se još 120 njih očekuje ove školske godine.
Stipendija pokriva smeštaj i ishranu u studentskim domovima, zdravstveno osiguranje, a studenti dobijaju i 15.000 dinara mesečno.
Značajan broj studenata iz prvih generacija je i dalje ovde. Neki od njih pišu doktorske disertacije, neki stažiraju, a pojedini su dobili decu.
Ima ih i koji rade, dok oni koji nemaju status zaposlenog gaje nade da će uskoro naći poslove jer im je to najizglednija šansa za ostanak u Srbiji.
Elajdžin sunarodnik Stiv Hanington, poznatiji kao Steva Šumadinac, igrao je u nekoliko jugoslovenskih filmova i reklama, a oba albuma njegovog benda objavio je PGP.
On je predstavnik studenata koji su još u vreme SFRJ dolazili na Beogradski univerzitet, završavali fakultete i potom ostali u Srbiji.
Tik pred raspad države, u školskoj 1989/1990. samo u Srbiji je studiralo više od 4.000 studenata iz nesvrstanih zemalja.
Svrstani i nesvrstani studenti
Kulturna razmena je onda bila uobičajena stvar, pa su studenti sa sobom donosili muziku rodnih krajeva, folklorne motive, tradicionalnu garderobu, hranu i slične stvari, što se održalo i kod najnovijih generacija.
Tada je zainteresovanost za studiranje u Jugoslaviji bila velika.
„Pojedine zemlje su dobijale i gubile primat u zavisnosti od razvoja odnosa sa Jugoslavijom i uzajamnih interesa, ali opstala je politika stipendiranja studenata iz nerazvijenih zemalja kakva je formulisana tokom 1950-ih godina“, navodi za BBC na srpskom Dragomir Bondžić, viši naučni saradnik sa Instituta za savremenu istoriju.
Njegova istraživanja pokazuju da su strani studenti dolazili u Jugoslaviju u nekoliko faza.
Politika stipendiranja je prvenstveno zavisila od spoljnopolitičkog opredeljenja države, te su posle Drugog svetskog rata pa sve do razlaza Tita i Staljina u Jugoslaviju mahom dolazili studenti iz Albanije i Bugarske.
Stipendisti iz Indije i Mjanmara (tadašnje Burme) obeležili su talas 1950-ih, da bi nakon osnivanja Pokreta nesvrstanih vrata bila otvorena za mlade širom planete.
„Prema zvaničnim podacima školske 1966/1967 u Srbiji je bilo 1.356 stranih studenata, od čega 79.5 odsto iz Azije i Afrike. Najveći broj njih je u toj deceniji studirao tehniku, medicinu, ekonomiju i poljoprivredu“, kaže Bondžić.
Spisak želja se delom podudara i kod stipendista projekta „Svet u Srbiji“.
„Najveća interesovanja su za Medicinski, Arhitektonski, Građevinski, Elektrotehnički i Fakultet političkih nauka“, navode iz Ministarstva prosvete za BBC na srpskom.
Karipski tonovi na Medicinskom fakultetu
Medicinski fakultet u Beogradu je 2012. godine upisao i Horas Tomson Tomi sa Jamajke zamenivši tropsku klimu zavičaja, balkanskim promenljivim vremenom.
Nasmejanom apsolventu sa dredovima je ovo drugi fakultet. Prethodni je završio u domovini, odakle je u Srbiju poneo i deo jamajčanske kulture.
„Glavna stvar koju sam doneo sa Jamajke je muzika. Organizujem već nekoliko godina žurke na kojima kombinujem autentični jamajčanski pop i rege.
„Pored toga, trudim da upoznam ljude koji su zainteresovani sa našim lokalnim kreolskim jezikom, a i sama činjenica da sam Jamajčanin je kulturna razmena na neki način“, kaže Horas Tomson za BBC na srpskom.
Tomson je sarađivao sa domaćim rege/afrobit muzičarima poput MC Milovana iz Zemlje Gruva, Hornsmen Kojota i Ivana Vincea, ali i sa narodnom pevačicom Milicom Todorović.
Gostoprimstvo i neprijatnosti
Horasov kolega sa medicine Ilajdža Kiprono Toroitić kaže da je imao „blagi kulturni šok kada je pristigao.“
„Mislio sam da je u Srbiji stanovništvo mešovito, pola-pola, međutim svi su bili svetliji od mene“, objašnjava Toroitić i dodaje da ga je samo urbanističko uređenje Beograda fasciniralo jer u kraju iz kog on dolazi u rodnoj Keniji „ide jedna kuća, pa mnogo dalje ide prvi komšija“.
Posle prvog iznenađenja, brzo se navikao na novu sredinu, pa je tako prilikom prve posete jednoj srpskoj porodici iz sela kraj Trstenika umesto tri predviđena dana, u gostima ostao deset.
Ipak, nisu ga zaobišle ni neprijatne situacije. Jednom prilikom, dvojicu prijatelja iz Konga i njega, na beogradskoj Adi, vređala je grupa momaka uz pretnju nožem. Drugi incident završio se mnogo drugačije.
„Ušao sam u prevoz i odjednom čuo `evo majmuna, evo majmuna`. Prišao sam momku i pitao ga `gde je majmun da ga nađemo`. Nije se nadao da znam srpski pa se postideo i izvinio mi se, i evo, od tada smo ja i on prijatelji“.
„Od srpskog jezika je teži samo kineski“
Srpski jezik im je svima bio težak na početku, a nekima je zapravo ostao i do danas.
Ali Razeghi iz Irana je čak razmišljao o tome da li odustane od stipendije – zbog jezika, ali i nekoliko drugih stvari.
„Nisam imao pojma gde je Srbija, jedino sam znao za Jugoslaviju i Beograd.
„Otišao sam na internet da vidim gde se nalazi i tamo slučajno naišao na vest u kojoj se pominjao rat, loša situacija u zemlji i da atmosfera nije prijatna za muslimane.
„Kada sam stigao u Beograd prvo što sam video bila je zgrada Generalštaba porušena u NATO bombardovanju“, kaže Razeghi za BBC na srpskom.
Ipak, nije digao ruke. Vremenom je savladao jezik i zavoleo srpsku kulturu, posebno slave, Srpsku novu godinu i Božić. Neopisivo mu je drago kada za Badnje veče i posne dane vidi iranske urme na trpezi.
Uz slave, srpska kuhinja je takođe nešto što ih sve skupa veseli. Njegov drug Elajdža je prvi put u Srbiji probao svinjsko meso jer, iako je hrišćanin-protestant, u Keniji se ona ne jede toliko. Horas pak kaže da mu je roštilj favorit jer ga na sličan način i oni na Jamajci spremaju.
Razeghi je prvobitno došao na master studije Mašinskog fakultet, dok je sada na doktorskim studijama na Rudarsko-geološkom.
Prema podacima Ministarstva prosvete, osmoro stipendista je trenutno na doktorskim studijama, dok je njih 73 na masteru. Diplomu srpskih univerziteta dobilo je 135 studenata, a njih 105 je izgubilo status stipendiste.
Ostajanje
Neki su se nakon navršenih studija vratili u zavičaj, ali postoje i oni koji žele da ostanu u Srbiji.
Razeghi kaže da je svestan činjenice da domaće stanovništvo ne uspeva lako da dođe do posla, a kamoli stranac.
„Prelepo bi bilo da ostanem jer sam naučio jezik, upoznao kulturu i lepo se snalazim ovde.“
Studije u Beogradu su Horasu Tomsonu pored obrazovanja, donele i prinovu. Mali Leonardo danas ima pet godina i živi sa majkom u Ivanjici. Zbog njega Tomi razmatra kuda će dalje.
„Nisam siguran da ću ovde ostati prvenstveno zbog sina, a i moje karijere. Moram da brinem o njemu i da vidim šta je po njega najbolje. Srbija jeste jedna od opcija“, kaže Tomson.
Za razliku od kolege sa Kariba, Elajdža iz Kenije je više nego odlučan da ostane u Srbiji i specijalizaciju na opštoj hirurgiji završi u nekoj od beogradskih bolnica.
„Do maja imam vizu, a do februara stažiram. Nauka je u Srbiji napredovala i doktori su spremni da podele znanje, što su neki od razloga zašto bih voleo ovde na specijalizaciju.“
On kaže da se nada da će ostati da leči i pomaže ljudima i već traži poslao.
„Biće mi jako žao ako budem primoran da se vratim u Keniju. Nadam se da ću dobiti posao, molim Boga da sve bude kako treba“, zaključuje Toroitić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
