Kineska naučnica osumnjičena za prevaru sa vizama i prikrivanje veza sa vojskom pobegla je u kineski konzulat u San Francisku, tvrde američke vlasti.

Tužioci navode da je ovaj slučaj deo kineskog programa za slanje tajnih vojnih naučnika u Sjedinjene Američke Država.

U sredu je Trampova administracija naredila zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu, uz obrazloženje da Amerika na taj način sprečava krađu intelektualne svojine.

Kina je osudila poteze protiv njenih naučnika i konzulata u Americi.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je američku administraciju da koristi izgovore da ograniči, uznemirava ili napada kineske naučnike u zemlji.

Nakon sukoba oko konzulata u Hjustonu, predsednik Donald Tramp zapretio je da će zatvoriti još kineskih konzulata.

Poslednjih meseci Tramp se više puta sukobljavao sa Pekingom oko trgovine, pandemije korona virusa i nametanja kontroverznog novog zakona Kine o bezbednosti u Hong Kongu.

Koje su optužbe protiv konzulata u San Francisku?

U prijavi tužilaštva saveznom sudu u San Francisku se navodi da je okrivljena, Juan Tang, radila kao biološkinja na kalifornijskom Univerzitetu u Dejvisu.

Prema ovim podacima, tokom razgovorima sa FBI agentima prošlog meseca, rekla je da nije služila u kineskoj vojsci.

Međutim, navodi se u dokumentu, istraga je otkrila fotografije na kojima nosi vojnu uniformu, a tokom pretrage kuće pronađeni su dodatni dokazi koji ukazuju na njenu povezanost sa kineskom Narodnooslobodilačkom armijom.

„U jednom trenutku posle pretresa i razgovora 20. juna 2020. godine, Tang je otišla u kineski konzulat u San Francisku, gde je i ostala prema procenama FBI“, piše u sudskoj prijavi, o kojoj je prvi izveštavao sajt Aksios.

U izveštaju se dodaje: „Kao što pokazuje slučaj Tang, kineski konzulat u San Francisku pruža moguću sigurnu luku za predstavnika Narodnooslobolačke armije Kine da izbegne krivično gonjenje u SAD“.

Tužilaštvo kaže da ovo nije izolovan slučaj, ali „čini se da je deo programa koji sprovodi Narodnooslobilačka armija“ za slanje vojnih naučnika u SAD pod lažnim izgovorima.

U dokumentu se takođe naglašavaju slučajevi dvojice drugih istraživača uhapšenih u Kaliforniji tokom poslednjih nedelja zbog laganja o njihovim navodnim vezama sa vojskom.

New spokesman for Chinese Foreign Ministry Wang Wenbin speaks during a news conference in Beijing, China July 17, 2020. — Vang Venbin, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine

Šta se dešava u kineskim konzulatima?

Konzulat u Hjustonu u utorak je dospeo u žižu javnosti kada su ljudi koji gledaju na dvorište zgrade primetili nekoliko zapaljenih kanti.

Na snimcima se vidi kako ljudi bacaju nešto što je izgledalo kao papir u kante za smeće.

Pozvane su hitne službe, ali policija u Hjustonu kaže da im nije odobren pristup.

Američka administracija je u sredu dala Kini 72 sata da zatvori konzulat „radi zaštite američke intelektualne svojine i privatnih informacija Amerikanaca“.

Državni sekretar Majk Pompeo je rekao:

„Iznosimo jasna očekivanja o tome kako će se ponašati Komunistička partija Kine. A kada to ne urade, preduzećemo korake koji štite američki narod, štite… našu nacionalnu bezbednost, a takođe štite našu privredu i radna mesta“.

Konzulat u Hjustonu je jedan od pet kineskih u Americi, ne računajući ambasadu u Vašingtonu. Kina je zatvaranje opisala kao „političku provokaciju“.

Vang Venbin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, rekao je da je ovaj potez „nečuven i neopravdan“.

Šta podstiče napetosti između Kine i SAD?

Trenutno postoji više tački sukoba između Pekinga i Vašingtona. Neke od najozbiljnijih su:

Koronavirus: Predsednik Tramp više puta je pominjao Kovid-19, čiji su prvi slučajevi prijavljeni u Vuhanu krajem 2019. godine, kao „kineski virus“. Takođe je tvrdio da potiče iz kineske laboratorije, uprkos tome što su njegovi obaveštajci rekli da „nije ga nije napravio čovek niti je genetski modifikovan“. Kao odgovor, kineski zvaničnici su, bez dokaza, predložili da Kovid-19 možda potiče iz Amerike.
Trgovina: Tramp je dugo optuživao Kinu za nepoštene trgovinske prakse i krađu intelektualne svojine, ali u Pekingu postoji percepcija da SAD pokušavaju da suzbiju uspon Kine kao globalne ekonomske sile. Rezultat sukoba je tarifni rat po principu „milo za drago“ između SAD i Kine od 2018. godine
Hong Kong: Nametanjem novog kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti u junu u Hong Kongu dovelo do toga da su SAD opozvale preferencijalni ekonomski tretman regiona. Tramp je takođe potpisao zakon kojim se nameću sankcije zvaničnicima koji su kršili ljudska prava. Peking je optužio SAD za „grubo mešanje“ u unutrašnja pitanja zemlje, obećavši da će se osvetiti

U utorak je Ministarstvo pravosuđa SAD optužilo Kinu da sponzoriše hakere koji su napali laboratorije u kojima se razvijaju vakcine protiv korona virusa.

Optuženo je dvoje kineskih državljana, koji su navodno špijunirali američke kompanije i imali pomoć agenata državnih službi.

Ulice su puste, a ljudi ne izlaze iz kuća ako ne moraju.

Zašto Amerika traži zatvaranje konzulata?

Stejt Department se oglasio malo posle Vangovog obraćanja novinarima.

„Naložili smo zatvaranje konzulata u Hjustonu da bi zaštitili američku intelektualnu svojinu i lične podatke“, rekla je Morgan Ortagus, portparolka Stejt Departmenta.

Konzulat u Hjustonu je jedan od pet kineskih diplomatskih predstavništava u Americi, ne računajući ambasadu u Vašingtonu.

Ortagus je dodala da Amerika „neće tolerisati da Kina krši njen suverenitet i zastrašuje građane, baš kao što nije tolerisala ni nepoštenu trgovinsku politiku, krađu američkih poslova i slična ponašanja“.

Ona je podsetila na Bečku konvenciju koja reguliše diplomatske odnose, po kojoj su države „dužne da se ne mešaju u unutrašnje stvari“ zemlje domaćina.

U odvojenom saopštenju Stejt Departmenta optužuje se Kina za „masovno nelegalno špijuniranje i operacije širenja uticaja“ u domaću politiku.

Pored toga, Amerika optužuje Kinu da „preti američkim poslovnim ljudima, kao i porodicama američkih državljana kineskog porekla“.

Opasnost od lančane reakcije

Analiza Džonatana Markusa, dopisnika u oblasti odbrane

Ovo je svakako značajan razvoj situacije u diplomatskom sparingu između Vašingtona i Pekinga.

Zatvaranje kineskog konzulata u Hjustonu usledilo je ubrzo nakon vesti o raspisivanju američke optužnice protiv dvojice muškaraca optuženih za špijuniranje razvoja američke vakcine po nalogu kineskih obaveštajnih službi. Nije poznato da li su dva incidenta povezana. Ali je jasno da je Trampova administracija odlučila da još glasnije proziva Peking.

Usred kampanje za reizbor predsednika, dok su američka ekonomija i društvo snažno pogođeni pandemijom korona virusa, Tramp je zaključio da postoji politička prednost u igranju na kinesku kartu.

Teško je zamisliti kako bi Peking mogao da izbegne sličan odgovor. Sada postoji opasnost od lančane oko-za-oko bitke, delom vođene američkim domaćim ciljevima, što može već kompleksnu tenziju između Amerike i Kine dodatno otežati.

Kako je reagovala Kina?

Kineske vlasti saopštile su da je američka odluka bez presedana i da predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je Vašington „prebacuje krivicu na Kinu neopravdanim napadima“.

Apelovao je na Ameriku da ponovo razmotri odluku i dodao da ako ostanu pri njoj, „Sad kreću pogrešnim putem, a Kina je spremna da uvede kontramere“.

„Ako pogledamo stvarno situaciju, broj zaposlenih u diplomatskim i konzularnim predstavništvima, Amerika ima mnogo više ljudi koji rade u Kini“, kazao je Vang.

Kineski državni list Global Tajms čak je otvorio i anketu na sajtu u kojem posetioci glasaju koji bi američki konzulat trebalo zatvoriti kao odgovor na potez Vašingtona.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine upozorilo je studente u Americi da budu na oprezu jer „američke bezbednosne agencije neosnovano ispituju ljude, maltretiraju ih i plene im ličnu imovinu.

Ovaj tekst će biti ažuriran u narednom periodu…