Earth viewed from BepiColombo by one of the onboard inspection cameras

ESA
Pogled na Zemlju sa jedne od ugrađenih kamera na Bepi Kolombo

Bepi Kolombo, zajednička evropsko-japanska misija na Merkuru, prošla je pored Zemlje – što predstavlja ključnu prekretnicu na sedmogodišnjem putu do „gvozdene planete“

Gravitacioni prelet omogućio je dvodelnoj svemirskoj letelici da skrene putanju ka unutrašnjem Sunčevom sistemu i smanji brzinu.

Misija mora da osigura da se letelica ne kreće prebrzo kada stigne na Merkur 2025. jer u suprotnom neće uspeti da uđe u orbitu sićušne planete.

„Bilo bi sjajno kada bismo koristili ekspresni transfer i onda bi stigli tamo za nekoliko meseci, ali to ne bi funkcionisalo za ovu misiju“, za BBC kaže Elsa Montanjon, kontrolerka leta zadužena za Bepi Kolombo u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA).

Bepi mora da izvrši dva slična manevra kod Venere i šest oko samog Merkura kako bi se pozicionirala.

Jedina alternativa bi bila da svemirska letelica dobije kolosalnu količinu goriva za korišćenje u motoru za kočenje. Nepraktično rešenje.

Bepi je prošla na 13.000 kilometara od površine Zemlje. Najbliže je bila oko 6.25 sati.

Trebalo bi da je bila vidljiva na tamnom nebu južne hemisfere, ali ne i golim okom. Bio je potreban mali teleskop ili dvogled.

Svako ko je napravio fotografiju je mogao da postavi sliku u ovu grupu na Flikeru, ili da je podeli na Tviteru ili Instagramu uz hešteg #BepiColomboEarthFlyby.

Artwork: BepiColombo

ESA
Ilustracija: Sonde su prošle pored Zemlje na udaljenosti od 12.700 km

Misija Bebi Kolombo, vredna tri milijarde evra, počela je u oktobru 2018. Sastoji se od dva naučna satelita – Evropskog Merkurovog planetarnog orbitera (MPO) i Japanskog Merkurovog magnetosferskog orbitera (MMO) – koji su spojeni u pogonski modul za dugo krstarenje.

Ne samo da se mora kontrolisati brzina cele svemirske letelice, već i njen nagib u odnosu na nivo planeta. Orbita Merkura pomerena je za šest stepeni od Zemljine.

Od početka misije 2018. godine, napravila je jednu i po spiralu oko Sunca, prešavši oko 1.4 milijarde kilometara.

Do trenutka kada će biti postavljena na Merkuru i započeti naučna proučavanja, Bepi će napraviti 18 spirala i preći više od 8.5 milijardi kilometara.

Astronaut Majkl Kolins podseća zašto je Nil Armstrong izabran da prvi zakorači na Mesec.
The British Broadcasting Corporation

Naučnici misije su uključili nekoliko instrumenata za prolazak letelice pored Zemlje kako bi ih testirali i kalibrirali. Nažalost, glavna kamera na evropskom orbiteru ne može da radi zbog pozicije na kojoj se trenutno nalazi.

Ali male istraživačke kamere na bočnim mestima Bepija su uspele da uhvate neke crno-bele slike Zemlje i Meseca.

Sledeće preletanje će biti pored Venere u oktobru. Za veći deo ovog dugog puta, kontrolori na zemlji že ograničiti komunikaciju sa svemirskom letelicom na jedan kontakt nedeljno.

„Naravno, čak i kada smo u fazi tihog leta, postoje neke operacije održavanja satelita koje treba da se obave. Tako da, obično, na svakih šest meseci radimo detaljnu proveru podsistema i instrumenata gde aktiviramo jedinice koje inače nisu aktivne, samo da bi bili sigurni da još uvek dobro rade“, objašnjava Elsa Montanjon.

Kakva naučna istraživanja će Bepi Kolombo raditi na Merkuru?

Evropski i japanski elementi misije će se razdvojiti kada stignu na Merkur i vršiće različite zadatke.

Evropski orbiter je napravljen tako da mapira teren Merkura, generiše profile visine, prikupi podatke o strukturi površine planete i sastavu, kao i da snimi njenu unutrašnjost.

Prioritet japanskog magnetosferskog orbitera je da prouči Merkurovo magnetsko polje. On će istraživati ponašanje polja i njegovu interakciju sa „solarnim vetrom“, užarena masa čestica koja struji dalje sa Sunca.

Ovaj vetar ima interakciju sa super tankom atmosferom Merkura, ubacujući atome u rep koji seže daleko u svemir.

Postoje nade da će paralelna opažanja ovih satelita napokon moći da reše mnoge zagonetke o ovom malom vrelom svetu.

Jedan od ključnih zagonetki odnosi se na preveliko gvozdeno jezgro, koje čini 60 odsto mase Merkura. Nauka još uvek ne može da objasni zašto ova planeta ima samo tanak sloj stena.

Mercury fact file

BBC

Da li puhovi imaju ključ za putovanja u svemir?
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.