Zubar

Getty Images
Tek polovina građana redovno pere zube

Na Svetski dan oralnog zdravlja – 20. mart – mediji se bave pitanjima koliko građana redovno pere zube, čiste li kamenac i šta je sa dosadnim umnjacima.

I tako jednom godišnje, što je opet znatno češće nego što prosečni građanin Srbije posećuje zubara.

Zato ne čude i neke zabrinjavajuće brojke – na primer, prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, zube redovno pere tek polovina građana Srbije.

To se navodi u istraživanju zdravlja stanovništva Srbije koje je Batut sproveo 2013. godine.

Iz ovog instituta za BBC na srpskom kažu da se istraživanje o zdravlju stanovništva radi na „svakih šest-sedam godina“, te da bi sledeće moglo da bude urađeno 2019. godine.

Tada će se znati da li se procenat odraslih koji imaju sve zube pomerio sa 8,3 odsto iz 2013.

U isto vreme 12,4 odsto građana nema nijedan zub.

„Meni to kao stomatologu govori da kao nacija nemamo svest o održavanju oralne higijene“, kaže za BBC na srpskom zubar Miloš Rundić.

A zbog čega građani ne vole zubara?

„Mislim da to ima neke dublje korene i da to traje već decenijama… Da li zbog toga što smo bili u nekom socijalističkom sistemu, pa je tada sve bilo besplatno, a sada nije… Ko zna“.

Podaci o prosečnim cenama neophodnih higijenskih proizvoda i zdravstvenih usluga ne objavljuju se uz podatke o prosečnoj potrošnji stanovništva Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna potrošačka korpa za decembar 2018. godine iznosila je 70.637 dinara, a prosečna zarada 52.372 dinara. Najveći deo novca, oko 30 odsto, porodice u Srbiji troše na hranu.

Strah i preventiva

Rundić kaže da kod stomatologa najčešće idu građani stari između 25 i 45 godina.

Međutim, i dalje je dosta onih koji imaju fobiju od zubara i napade mučnine kada osete poznati miris stomatološke ordinacije.

„Najbolji lek protiv toga je dovoditi dete od malih nogu, da mu odlazak kod zubara bude normalna stvar… Da se igra i kroz igru uči kako se peru zubi.

„Na taj način ćemo povećati oralnu higijenu kod svih“, navodi Rundić.

Zubar

BBC
U Srbiji 12,4 odsto građana nema nijedan zub

Kod zubara treba ići preventivno i kada nema bolova. Ipak, građani uglavnom nemaju tu naviku.

„Veoma slabo to rade. Ne bi bilo loše da se nešto uradi na širem nivou, upravo zarad preventive. Da se organizuju predavanja po školama ili nešto slično“.

Istovremeno, ljudi iz inostranstva dolaze baš u Srbiju da popravljaju zube.

„Ne samo naši koji žive u dijaspori, već je i broj stranaca koji dolaze sve veći. Sve smo poznatiji, pre svega zbog cene, ali i zbog toga što imamo dobre kadrove.

„Tamo je to sve dosta skuplje – na primer, cena na severu Italije može da bude i osam puta veća u odnosu na Srbiju, a u Nemačkoj i Švajcarskoj je ta razlika još veća“.

Šta kažu brojke?

Tek 45,6 odsto stanovništva Srbije smatra da su im zubi i usna duplja u dobrom stanju, pokazuju podaci Batuta.

Podaci iz 2013. nisu bili nimalo ohrabrujući, ali su bolji nego ranije.

Na primer, zabeležen je porast broja stanovnika koji imaju sve zube – sa 5,6 odsto 2006. na 8,3 odsto 2013. godine.

Međutim, tek 51,7 odsto je izjavilo da pere zube više od jednom dnevno, iako je i to „značajno više nego 2006. godine“, kada je to radilo 47,1 odsto građana.

Zubar

Getty Images
Mladi između 15 i 24 godine najredovnije peru zube

Najviši procenat onih koji redovno peru zube – 72,9 odsto – je među mladima između 15 i 24 godine. Međutim, došlo je i do porasta broja onih koji nemaju ni jedan zub – sa 10,2 odsto 2006, na 12,4 odsto 2013.

Deo istraživanja o oralnom zdravlju završava se rečima da je „u grupi stanovnika nižeg obrazovnog statusa i lošeg materijalnog stanja značajno veći procenat onih koji oralno zdravlje procenjuju kao loše, koji su izgubili sve zube i koji koriste totalnu protezu“.

Kiša pada, trava raste

Rundić kaže da se stanje može popraviti jednostavno – „edukacijom, edukacijom i preventivom.“

„I tako od najmlađih dana, tako se stvara svest o važnosti oralne higijene i oralnog zdravlja“, ističe on.

Kako navodi, usluge državnih zubara su besplatne za mlađe od 18 godina, a jedno od potencijalnih rešenja bilo bi da se u sistem uključe i privatnici, pa da zdravstveno osiguranje i kod njih pokriva deo stomatoloških usluga.

Na kraju, sve se svodi na pranje zuba, korišćenje sredstava za ispiranje usta i konca.

Ipak, mnogi ni to ne rade pravilno.

„Zube treba prati dva puta dnevno, oko pet minuta, ali je metoda veoma bitna – decu učimo tako što ‘kiša pada, trava raste’.

„Dakle, četkicom treba gornje zube od desni navlačiti ka ivicama, a donje zube na gore, pa isto tako i iznutra“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk