Ronaldo

BBC

Čašica u kolenu je eksplodirala. Nadula se preko njegove desne butine. Saigrači su posmatrali u neverici.

Povratak je trajao svega šest minuta.

Svim posmatračima zastao je dah.

Da li je to bio kraj karijere najubojitijeg napadača svih vremena?

Dve godine kasnije, kada se lopta, sa istom neumoljivom preciznošću u završnici koja ga je krasila kroz celu karijeru, našla u mreži gola koji je branio Oliver Kan, Ronaldov odgovor bio je glasno i jasno „ne!“.

Brazil je postao šampion sveta.

Proslava je počela za one oko Jokohama Internacionalnog stadiona, u Rio de Žaneiru i milione gledalaca ispred TV ekrana.

Il Fenomeno je ućutkao kritičare i prkosio nauci.

Prevazišao je probleme sa povredama koji su pretili da mu prerano završe karijeru u Interu iz Milana i nadvladao je demone koji su još plesali u taboru Karioka posle poraza u finalu Svetskog prvenstva 1998. protiv Francuske, kada je doživeo napad panike neposredno pre početka meča.

Ronaldo se vratio na svetski fudbalski tron kao jedan od najvećih golgetera u istoriji, a njegov prepoznatljivi osmeh, kao i razigrane noge, zapalile su TV ekrane širom sveta.

„Bio je fantastičan, neverovatan,“ priseća se saigrač iz reprezentacije Brazila Kafu za BBC sport.

„Ronaldova mentalna snaga, koja je bila neophodna kako bi prevazišao probleme sa povredama, pokazala se na najvećoj pozornici.

„To je, na kraju krajeva, bila i priča njegovog života.“

Short presentational grey line

BBC

Ekipa Brazila koja je igrala na turniru 2002. i danas ima Vocap grupu pod nazivom

„Penta“.

Dvadeset godine posle pobede na turniru u Japanu i Južnoj Koreji, Kafu još uvek svakodnevno komunicira sa saigračima i priseća se osvajanja petog naslova šampiona sveta.

Za Ronalda, podsećanje na put iskupljenja.

Uspon je bio neverovatan.

Pošto je postigao 44 gola u 47 utakmica za prve dve sezone, koliko je nosio dres Kruzeira, Ronaldo je, kao sedamnaestogodišnjak sa protezom, otišao na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama 1994.

Uprkos tome što nije odigrao ni minut na turniru, pobedu posle penal serije u finalu, odigranom na stadionu Rouz Boul u Pasadeni, proslavio je sa radošću nalik dečijoj, a sve to u dresu Italije koji je pripadao Pjerluiđiju Kaziragiju.

Na savet saigrača Romarija, usledio je prelazak u Evropu i utabao put ka neverovatnoj seriji golova u dresu PSV-a iz Ajndhovena.

„Odmah je bilo jasno da postoji nešto u vezi sa njim,“ objašnjava bivši saigrač Budevajn Zenden, koji bio čest gost u Ronaldovom penthausu i čak kupio knjigu „Portugalski za početnike“ kako bi bolje komunicirali.

„Bio je munjevito brz i svaka prilika za gol, svaka 1 na 1 situacija, bila je iskorišćena.

„Postojao je samo jedan put, ka golu. Uvek je igrao brzo i sigurno u završnici.

„Bio je pun trikova i mogao je da predribla bilo koga, ali je uvek bio hirurški precizan i ubojit.“

Van terena, bio je zabavan i Zenden se priseća posete Mastriht karnevalu kada se Ronaldo maskirao u klovna.

„Čim se nasmejao, svi su ga prepoznali!“ priseća se, kroz smeh, Holanđanin.

„Bio je stvarno dobar momak, uvek nasmejan, uvek spreman na šalu.“

Kada je bila reč o fudbalu, sa druge strane, Ronaldo je bio smrtno ozbiljan.

Na pitanje novinara koliko golova očekuje da će postići u Holandiji, prve sezone kada je stigao, ispalio je kao iz topa: „32.“

„Novinar se nasmejao,“ priseća se Zenden.

„Ali Ronaldu ništa nije bilo smešno.“

Ronaldo je postigao 32 gola u prvenstvu – 35 u 36 utakmica ako na njegov konto dodamo i blistavi het trik protiv Bajer Leverkuzena u Kupu UEFA.

Sada se novinari nisu smejali, naprotiv – bili su potpuno opčinjeni.

A opčinjeni su bili i navijači PSVa, pevajući pesme i slaveći tada fenomenalnog tinejdžera i čudo od deteta.

Ronaldov put ka vrhu nastavio se kada je 1996. prešao iz PSV-a u Barselonu za tada rekordnih 13,2 miliona funti.

Postigao je 47 golova na 49 utakmica u jednoj sezoni, od kojih su mnogi, sami po sebi, bili vredni velikog obeštećenja koje je za njega plaćeno.

Pre nego što je, ponovo rekordnim transferom, prešao u Inter iz Milana za 19,5 miliona funti, odneo je i priznanje najboljeg igrača na svetu.

Odmah potom, osvojio je i drugu Zlatnu loptu.

Ronaldo 1994 World Cup

Getty Images
Ronaldo je bio najmlađi član selekcije Brazila koja je 1994. postala svetski šampion

„Ne smete da mu dozvolite nijednu priliku pred golom, zato što će je iskoristiti,“ dodaje Zenden.

„To je bila njegova moć. Ako ga na trenutak izgubite iz vida, gotovi ste.“

Svega četiri godine pošto je grejao klupu u sunčanoj Kaliforniji, Ronaldo je u Francusku 1998. stigao kao najkompletniji napadač na svetu.

„Bio je konstantna pretnja“, priseća se bivši saigrač iz reprezentacije Brazila Savio.

„Igrač sa neizmernim talentom, kapacitetom, punom vrećom trikova na terenu – a istorija nas uči – i najbolja devetka ikada. Fenomenalan!“

Posle efektnog gola u Parizu, mesec dana pre turnira, u finalu Kupa Uefa između Lacija i Intera, Ronaldo je postigao i šest golova na Svetskom prvenstvu i osvojio Zlatnu loptu.

Ali i pored toga, ono što je ostalo upamćeno je dramatična priprema pred finalni meč i bleda partija na Parku Prinčeva.

Ronaldo se probudio iz popodnevnog sna, posle timskog ručka, kada su mu rekli da je doživeo napad, bio bez svesti dva minuta i da neće izaći na teren te večeri.

Kafu je bio jedan od prvih koji su stigli u njegovu hotelsku sobu posle događaja:

„Bili smo veoma zabrinuti zato što je bio jedan od ključnih igrača u reprezentaciji.

„Nije putovao sa nama, timskim autobusom, već je bio prebačen u bolnicu i posle pregleda direktno na stadion.“

Ronaldo je ubedio medicinski tim da urade pregled, ali je selektor Mario Zagalo tek neposredno pre početka meča bio uveren da je njegov napadač u stanju da odigra utakmicu.

U svlačionici domaćina, Lilijan Tiram i saigrači verovali su da je u pitanju trik.

„Mislili smo ‘nema šanse, Ronaldo će igrati, izmišljaju kako bi nas dekoncentrisali’,“ seća se defanzivac.

„U ovakvim utakmicama, granice postaju jako tanke i samo to kako se igrač oseća nekada ume da napravi razliku.

„Ko zna, da je ronaldo bio na 100 odsto mogućnosti i osećao se dobro, možda bi Brazil pobedio?“

Ronaldo nije ni slutio da će stvari postati gore pre nego što krenu na bolje.

Ronaldo 1998 World Cup

Getty Images
Brazil, without Ronaldo at his best, lost 3-0 to France in the 1998 World Cup final in Paris

Medicinsko osoblje u Milanu divilo se Ronaldovoj zastrašujućoj snazi i genetici.

Jak, okretan, sa refleksima nalik gepardu.

Izračunali su da može da istrči 100 metara za otprilike 10,2 sekunde Mogao je da se povuče po loptu, predribla i izokreće defanzivce razornim promenama ubrzanja i pravca kretanja.

Brazilac je redefinisao ulogu napadača u fudbalskom timu.

Ronaldova vanserijske fizičke predispozicije bile su istovremeno i slabost.

Bio je eksplozivan preko mere koju je telo moglo da trpi i patio je od nestabilnosti između čašice kolena i butne kosti.

U novembru 1999. povredio je ligamente desnog kolena i bila mu je potrebna operacija.

Pet meseci kasnije, na prvoj utakmici posle povratka od povrede protiv Lacija, u finalu kupa Italije, potpuno je pokidao ligamente.

Ronaldo je na terenu bio svega šest minuta kada je krenuo u jedan od svojih karakterističnih driblinga, ali ga je koleno izdalo – pokidani ligamenti, ispadanje čašice, naizgled neuništivi fenomen od igrača ispraćen je sa Olimpika sa bolnom grimasom.

Jedan od Interovih doktora izjavio je da je to najgora povreda koju je video, drugi je tvrdio da je Ronaldu za oporavak neophodno čudo.

Čak i dve godine pre turnira u Japanu i Južnoj Koreji, njegov odlazak na Svetsko prvenstvo bio je pod znakom pitanja.

Pitanja su postavljali svi.

Doktori, mediji, navijači, koji su podržavali igrača za koga su verovali da je na putu da postane najbolji svih vremena, pa i sam Ronaldo.

Posle osam meseci oporavka, Ronaldo još uvek nije mogao da savije koleno pod uglom većim od 90 stepeni.

Putovao je svetom u potrazi za odgovorima na pitanja koja mu, tadašnja savremena medicina, nije davala.

Rođenje sina, Ronalda, dalo mu je snagu neophodnu da izdrži ono što je nazvao „beskrajnim mučenjem“ kada se podvrgao zahvatu kako bi povratio fleksibilnost.

To je značilo gotovo devet sati dnevno svakoga dana u svrhu rehabilitacije.

U oktobru i novembru 2001. bilo je sporadičnih nastupa kada je Inter uspeo da ga vrati u pogon, ali je ubrzo usledila povreda lože i odvojila ga od terena praktično do kraja marta naredne godine – dva meseca pred Svetsko prvenstvo.

Ronaldo sign

Getty Images
Navijači Brazila

Selektor Brazila, Luis Felipe Skolari, momentalno je pokazao veru u njega kada je Ronaldu dao 45 minuta na terenu u prijateljskom meču protiv Jugoslavije.

Napadač je uzvratio poverenje postigavši četiri gola na poslednjih pet utakmica te sezone.

Uspeo je da se izdigne i pored dve godine napornog oporavka i bio je rešen da zasija na najvećoj svetskoj pozornici tog leta.

„Ronaldo je bio rešen da pokaže kapacitet da prebrodi probleme,“ rekao je Kafu.

„Nije tu bilo nikakvog lošeg osećanja, samo volja da se suoči sa onim što se desilo i prevaziđe to.“

Kako se turnir približavao, apetiti navijača bili su dodatno pojačani posle reklamne kampanje za Najk u kojoj se Ronaldo pridružio ostalim svetskim fudbalskim zvezdama.

Uz pesmu Elvisa Prislija „A little less conversation“, u kavezu na tajnoj lokaciji.

Kompanija je, očito, podržala zvezdu na putu ka oporavku.

Najk je za reklamu mogao komotno da pozove i samo igrače reprezentacije Brazila, takva je, tog leta, bila paleta virtuoza u timu koji je, ispostaviće se, na neki način bio poslednja samba kreativnosti trendsetera iz Južne Amerike u kanarinac žutim dresovima.

Ronaldo, Rivaldo, Denilson, mladi Kaka, najbolji dribler od svih Ronaldinjo, a da ne pominjemo ofanzivne bekove Kafua i Roberta Karlosa.

Ipak, činilo se da je ova ekipa opterećena čeličnom disciplinom na kojoj je insistirao Skolari.

Nije samo Ronaldo nosio ožiljke iz 1998.

Teorije zavere koje su usledile dovele su čak i do diskusije u parlamentu, kada je napadač bio pozvan u svojstvu svedoka.

Jedan kongresmen je čak poveo i sina sa sobom, kako bi pokupio autogram.

Brazil je takođe promenio tri selektora između dva turnira pre nego što je na klopu došao Skolari, u trenutku kada je plasman na Svetsko prvenstvo bio upitan.

Bez obzira što ih je kroz kvalifikacije provukao, do leta 2002, bio je prezren kod kuće.

Optužili su ga da ne poštuje ‘suverenitet’ prepoznatljivih žutih dresova jer je želeo da ekipa nastupa u novim, plavim dresovima.

Napali su ga u kolima zbog izostavljanja veterana Romarija sa spiska.

Izrugivali su mu se izrugivali zbog stila igre sa trojicom centralnih defanzivaca.

Selektor je imao mnogo glavobolja pored traženja ravnoteže između toliko talentovanih igrača u ekipi i pravljenja funkcionalnih 11.

A onda, dan pre prve utakmice koju je Brazil trebalo da odigra protiv Turske u Južnoj Koreji, kapiten Emerson nije mogao da nastavi učešće na turniru usled povrede ramena koju je dobio braneći na treningu.

Posle konsultacije sa timskim psihologom, Skolari je formirao grupu lidera i traku dodelio Kafuu, a Roberto Karlos, Roke Žunior, Rivaldo i Ronaldo takođe su imali reč.

Selektor je možda izgubio poverenje kod navijača, ali ga je kod igrača, koji su ga na početku doživljavali kao hladnog i strogog, itekako zadobio.

Danas ga zovu „tata„ ili „general Veliki Fil“ i poverovali su u ideju „Porodice Skolari“.

Žulijano Beleti je čak zabeležio kadrove sa putovanja na digitalnoj kameri, materijal koji je moguće pogledati u dokumentarcu Skaja, „Brazil 2002: Prava priča“.

Luiz Felipe Scolari and Ronaldo

Getty Images
Skolari i Ronaldo

Napadačka trojka 3R – Ronaldinjo, Rivaldo i Ronaldo – počela je prvu utakmicu protiv Turske, ali je Brazil bio napet, a Turci disciplinovani i uspeli su da povedu u nadoknadi prvog poluvremena preko Hasana Sasa.

Igrači su, u poluvremenu, jedni drugima sugerisali da se treba smiriti.

A onda je Rivaldo centrirao sa leve strane, Ronaldo je bio na toj lopti i pogodio gol koji je čuvao golman Rustu Rečber.

Samopouzdanje je počelo da kulja iz dvadesetpetogodišnjaka i nekoliko trenutaka kasnije ponovo je bio mladi Ronaldo vraćajući se u žižu interesovanja, remplujući jednog defanzivca, ostavljajući u prašini drugog, svojim prepoznatljivim prekorakom, naterao je Rustua da brani.

Rivaldov penal u završnici meča kompletirao je preokret.

Brazil je dolazio na radnu temperaturu.

„Ovo je samo početak,“ rekao je Ronaldo novinarima posle meča.

„Nadam se da će doći još golova i ovakvih trenutaka.“

I jeste.

Jedan u ubedljivoj pobedi od 4:0 nad Kinom, kada je Ronaldo natrčao na Kafuov centaršut, a potom i dva gola u pobedi od 5:2 nad Kosta Rikom u poslednjoj utakmici grupne faze u Suvonu.

Iza kulisa, Skolarijev tim se pripremao besprekorno.

Vodilo se računa o svakom detalju, od logističkih preko individualnih medicinskih programa sve do toga da neko sedi sa Ronaldom za vreme obroka kako bi bili sigurni da se pridržava plana ishrane.

Tabor Brazilaca preuzeo je ceo sprat u hotelu i igrao stoni tenis, bilijar i video igre kako bi ispunili vreme.

Bingo se igrao za vreme obroka.

Dva meseca su bili odsečeni od spoljnog sveta i veliko novinarsko pitanje bilo je da li igrači uspevaju da imaju odnose tokom turnira.

„Mislite jedni sa drugima?“ našalio se Skolari.

„Mislim da ne.“

„To odricanje kome smo bili posvećeni – trajalo je tako dugo,“ priseća se Ronaldo u „Brazil 2002: Prava priča“.

„Mislim da je bilo neodgovorno sa naše strane što smo se obavezali na tako nešto.

„Neki novinari slali su nam magazine za odrasle – Veliki Fil ih je uzeo i otišao sa njima pred novinare: ‘Nemojte ovo ponovo slati mojim momcima, naporno radimo ovde!'“

Uputili su se u Kobe u Japanu za meč šesnaestine finala protiv Belgije, u kom su imali više sreće nego pameti kada je, kontroverznom odlukom, poništen gol Marka Vilmotsa.

Bio je dovoljan samo trenutak magije Rivalda kako bi Skolarijev tim poveo, a Ronaldo, koji je obećao gol na svakoj utakmici, pogodio je ponovo kada je loptu šutnuo iz prve posle šuta Žozea Klebersona, a ona završila iza leđa golmana Gert de Vligera.

Reprezentativi Engleske gledali su meč sa tribina stadiona Kobe Ving, znajući da čekaju boljeg iz tog duela.

Taj tim Gordog Albiona Ronaldo je označio kao najbolji tim Engleske svih vremena, Zlatnu generaciju, a posebno je naglasio suočavanje sa defanzivcem Solom Kembelom.

„R9, Ronaldo, bio je jednostavno najbolji. Znali smo da je u formi i da moramo da igramo dobar fudbal kako bi ga zaustavili,“ priča za BBC Sport Kembel koji se zamalo pridružio Brazilcu u Interu 2001.

„Sve vreme smo morali da budemo na oprezu. Obožavao sam taj izazov.

„Imao je apsolutno sve, bio je i dalje neverovatan posle povrede – zamislite da se nije povredio?! Bio je neverovatan. Defanzivci i golmani bili su prestravljeni njim. Bio je neverovatan.“

Ronaldo and Paul Scholes

Getty Images
Ronaldo i Pol Skols, reprezentativac Engleske

„Protiv Brazila smo igrali u najtoplijem delu Japana“, objašnjava Kembel.

„Dan ranije, kiša je lila i sećam se da smo se pitali ‘hoće li ovo potrajati’.

„Pričao sam sa Žilbertom (Silvom) i rekao mi je da se Brazilci nadaju suncu, ali mi smo priželjkivali kišu! Bilo je tako vruće. Vlažnost i toplota bili su nepodnošljivi.“

Majkl Oven iskoristio je grešku Lusija i Engleskoj doneo rano vođstvo, ali je kapiten Kafu smirivao situaciju.

Brazilcima nije smetalo vreme u Shizuki.

Dejvid Bekam seća se da je video Ronalda i Roberta Karlosa kako se smeju zajedno u šesnaestercu za vreme pauze u igri i uplašio se najgoreg.

Njih dvojica bili su cimeri još od 1993.

Ronaldo je, ritualno, pre utakmica, ljubio glavu Džepne Rakete kako bi probudio „supermoć“.

Ipak, tog dana, Ronaldinjo je bio taj koji je na terenu izgledao kao natčovek.

Napadač Pari Sen Žermena prošao je pored Pola Skolsa na polovini terena, izbacio Ešlija Kola munjevitim driblingom i otvorio situaciju 3 na 2.

Ronaldo je utrčavanjem otvorio prostor na levoj strani, Ronaldinjo je prebacio loptu na desnu prema Rivaldu koji je pogodio, levom, za izjednačenje pred sam istek prvog poluvremena.

Pet minuta posle pauze usledio je slobodan udarac.

Sigurno će, sa te udaljenosti i iz tog ugla, Ronaldinjo centrirati ka nekom od saigrača?

Umesto toga, lobovao je Dejvida Simana u dalji ugao.

„Neverovatan slobodnjak“ priča Ronaldo.

„Mislili smo da centrira. Još uvek tvrdi da je bilo namerno, da je to i gađao!“

Skolari je odahnuo posle finalnog zvižduka.

Kada se Brazil plasirao na Svetsko prvenstvo pristupio je hodočašću dugom čak 20 kilometara – od kuće u Kaias do Sul do Faropilje.

Sada je njegov tim, uprkos tome što je Ronaldinjo dobio crveni karton posle faula nad Denijem Milsom, marširao ka polufinalu.

„Imali su sjajan tim, a mi smo imali naše šanse ali ih naprosto nismo iskoristili,“ dodaje Kembel.

„Nisu napravili puno šansi, osim slobodnjaka i Ronaldinjovog prodora. Bili smo tako blizu da ih pobedimo, nijanse kvaliteta i individualnog umeća su presudile.“

Short presentational grey line

BBC

Postojao je osećaj zajedništva u brazilskom taboru.

Rezervni fudbaleri želeli su da poguraju saigrače iz prvog tima ka uspehu.

U timskom autobusu, putujući na utakmice, slušala se samba, zvuci gitare,

Roberto Karlos je plesao između sedišta, a pod kačketom reprezentacije, nasmejan od uveta do uveta, sedeo je Ronaldo i davao ritam udarajući pesnicom o prozor.

Ista plejlista vrtela se kroz ceo turnir.

Igrači su se zabavljali, oslobađajući se pritiska kako se pažnja preusmeravala ka reprezentaciji Brazila.

Stotine novinara prisustvovalo je treninzima i navijači su gazili jedni preko drugih kako bi videli makar malo magije uživo.

Ronaldo je vukao povredu butine i postojale su sumnje u njegovu spremnost za meč polufinala protiv Turske.

Bila je to glavna tema u medijima što se termin odigravanja utakmice u Saitami više približavao.

A onda je napadač prineo brijač glavi i stvorio možda i najpoznatiju frizuru u fudbaskom svetu.

„Pomislio sam. ‘Kako je ružno!'“ priseća se Kafu kroz smeh, jedan od onih Ronaldovih saigrača koji mu je sugerisao da obrije celu glavu.

Pošto je nova frizura dokumentovana na treningu, postala je i vest sa naslovnih strana.

„Dobijao sam puno pritužbi od majki dece zbog pomame koju je frizura izazvala u Brazilu“, priznaje Ronaldo.

„Ipak, bio je to dobar način da skrenem pažnju javnosti sa povrede.“

Utakmica je bila tvrda i napeta, a onda je Ronaldo konačno prestao da vergla i upalio.

Spustio se po loptu koju mu je poslao Silva, iz prijema je gurnuo ka autu i lako nadmudrio Bulenta Korkmaza i ušao u šesnaesterac.

Pod uskim uglom, Ronaldo je bacio pogled ka golu, povreda butine prošla mu je kroz glavu i odlučio se da „bocne“ golmana.

Isti onaj dečak koji je dobio ime po doktoru koji je porodio njegovu majku u zamenu za tri kilograma škampa, isti onaj koji je igrao futsal u Bento Ribeiru, uputio je loptu ka mreži sa dovoljno snage i preciznosti da golman Rustu bude nemoćan.

„Bio je to jedini potez koji nije izazivao bol“, priseća se Ronaldo, koji je u suzama ispratio povratak Brazila u finale Svetskog prvenstva.

Navijači na tribinama koji su istakli transparent sa njegovim imenom, ispisan u Holivud stilu, bili su van sebe i slavlje je moglo da počne.

Short presentational grey line

BBC

Veče uoči finalnog meča, Skolari je uhvatio nekolicinu igrača kako igra golf u hodniku hotela, u ponoć.

Delovali su opušteno.

Kod Ronalda su pak, na dan utakmice, isplivala sećanja na 1998.

Nije obavio uobičajenu dremku pre meča – tokom koje je i doživeo napad četiri godine ranije – umesto toga, tražio je od golmana Dide da razgovaraju sve dok ne bude bilo vreme da sednu u timski autobus i upute se ka stadionu.

Na timskom sastanku, Skolari je pustio video kasetu koja je kružila među navijačima, a na kojoj su bili najbolji potezi fudbalera Brazila.

Žuninjo Paulista i Vampeta trudili su se da se uzdrže od plakanja, a Ronaldo se suočio sa trećom i poslednjom preprekom koju je trebalo prevazići na putu do slave – traumom iz 1998, groznom povredom kolena, a sada je bio suočen i sa odgovornošću i misijom da ujedini narod Brazila.

Prisustvo japanskog cara Akihita u Jokohami značilo je da igrači i sudije treba da stignu na stadion ranije nego inače.

Sudija Pjerluiđi Kolina obavio je kratak razgovor sa Ronaldom, a jednom kada se Vampeta našao na terenu srušio je tradiciju turnira i u timsku fotografiju uveo i izmene.

Golman reprezentacije Nemačke, Oliver Kan, bio je proglašen za igrača turnira pre utakmice i odbranio pokušaj Ronalda u ranoj fazi meča.

Brazilac mu je pomogao da ustane, potapšao ga po zadnjici i uputio mu pogled kojim kao da je nagoveštavao da još uvek nisu završili.

Kan je bio bez greške kroz ceo turnir, sve do 67. minuta finala, kada je odbio Rivaldov udarac pravo pred Ronalda koji ju je samo prosledio u mrežu.

I premda je situacija bila jednostavna, Ronaldova brutalna snaga i odlučnost su ono što je šansu i stvorilo – uzeo je loptu Ditmaru Hamanu i povratio posed ekipi, dodao je saigraču i nastavio trk ka protivničkom golu u slučaju odbitka koji je naposletku i dočekao.

Ako je prvi gol bio instinktivan, drugi je bio gol svetske klase.

Kleberson je probio po desnoj strani, Rivaldo je fintirao pri vrhu kaznenog prostora i Ronaldo je mekim prijemom došao u savršenu poziciju da uputi udarac ka golu i postigne pogodak – svoj osmi na prvenstvu.

Trčao je – raširenih ruku i sa „kusurom“ kose na glavi – svestan da je Brazil postao svetski šampion.

Kao i četiri godine ranije, Ronaldo je plakao posle finalnog sudijskog zvižduka.

Ovoga puta, bile su to suze radosnice.

U sred slavlja posle utakmice, sambe i bubnjeva, osvajač Zlatne kopačke bio je poslednji Brazilac u pres centru i odgovarao na pitanja novinara – jedno od njih bilo je i da li je osećaj bolji od seksa.

„I bez jednog i bez drugog mi je teško“, kikotao se napadač.

„Ali mislim da seks nikada ne bi mogao da donese osećanje koje donosi osvajanje Svetskog prvenstva“.

O Ronaldovom karakteru dodatno govori i činjenica da je hirurg koji je izvršio operaciju na njegovom kolenu bio u publici tog dana, kao jedan od počasnih gostiju napadača.

„Polako počinjem da shvatam šta se desilo,“ nastavio je Ronaldo kasnije.

„Moja sreća i emocije su tako intenzivne da je teško razumeti. Rekao sam i ranije da je moja velika pobeda što sam se uopšte vratio na teren i ponovo zaigrao fudbal, trčao i postigao golove.

„Ova pobeda, za našu petu titulu prvaka sveta, krunisala je moj oporavak i naporan rad cele ekipe.“

Ronaldov put ka iskupljenju bio je završen.


Pogledajte video

Slepi dečak prevodi album za Mundijal na Brajevo pismo
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.