Kina je uvela carine na 25 odsto od 128 vrsta roba koje uvozi iz SAD-a, uključujući svinjsko meso i vino, kao odgovor na povišene dažbine za uvozni čelik i aluminijum koje je u martu uvela administracija Donalda Trampa.
Zvanični Peking saopštio je da mere služe zaštiti kineskih nacionalnih interesa, ali i da nadoknade gubitke izazvane američkim merama.
Kineski zvaničnici prethodno su tvrdili da ne žele trgovinski rat, ali da neđe stvari posmatrati mirno ukoliko privreda njihove zemlje bude ugrožena.
Sa druge strane, Tramp je insistirao da su „trgovinski ratovi dobri“, i da bio ovaj Sjedinjene Države mogle „lako“ da dobiju.
Ali, šta je zapravo trgovinski rat? Kako funkcionišu protekcionističke mere? Kako sve to pogađa građane?
Šta je trgovinski rat
To je upravo ono što mu ime kaže – trgovinski rat je kada države jedna drugoj pokušavaju da napadnu privredu carinama i kvotama.
Najpre jedna zemlja podiže carine, što dovodi do reakcije druge strane i dalje eskalacije.
Sve to može ozbiljno naškoditi privredama zemalja i podiže političke tenzije.
Predsednik SAD Donald Tramp smatra da su trgovinski ratovi „dobri“ i laki. On se ne plaši da podiže carine.
https://twitter.com/realDonaldTrump/status/969525362580484098
Šta je carina
Carina je poseban namet na proizvod koji se pravi u inostranstvu.
U teoriji, nametanje carina na uvozne proizvode vode tome da oni postaju skuplji, pa ih ljudi manje kupuju.
Namera je da ljudi kupuju domaće, jeftinije proizvode i tako jačaju privredu zemlje.
Zašto Tramp ovo radi
Predsednik uvodi carinu na kinesku robu delom i zbog navodne kineske krađe intelektualne svojine – pre svega, dizajna i ideja.
Bela kuća saopštava da je sastavila listu sa više od hiljadu proizvoda koji bi mogli biti oporezovani sa 25 odsto.
Kompanije bi dobile šansu da se izjasne pre nego što mere skupe na snagu.
Tramp želi da smanji trgovinski deficit sa Kinom, zemljom koju je optuživao za nefer ponašanje u trgovini i pre nego što je izabran za predsednika SAD.
https://twitter.com/realdonaldtrump/status/474213293717200897
Jedna od centralnih poruka Trampove predizborne kampanje bila je upravo usmerena na smanjenje trgovinskog deficita zemlje.
On je uveren da to šteti američkoj proizvodnji, pa je u svojim govorima i u porukama na Tviteru više puta naglasio da se SAD tome moraju suprotstaviti.
Tramp se time obraća i biračima u radničkim državama, uključujući i neke koje su veoma važne za izborni rezultat, poput Ohaja.
Šta je trgovinski deficit
To je pojam koji označava koliko je veća vrednost robe koju vaša zemlja kupuje od neke druge zemlje, nego što u njoj prodaje.
Sjedinjene Države imaju ogroman trgovinski deficit sa Kinom.
Prošle godine, iznosio je oko 375 milijardi dolara. Tramp time nije zadovoljan.
On želi da smanji deficit i namerava da to učini uz pomoć carina.
Ipak, iako ga predsednik ne voli, trgovinski deficit nije nužno loša stvar.
Mnoge bogatije zemlje su se poslednjih decenija okrenule ka uslugama, nasuprot proizvodnji.
SAD su izvezle usluge u vrednosti od 242,7 milijardi dolara u 2017. godini, pre svega u oblastima bankarstva, putovanja i turizma.
Usluge čine 90 odsto američke privrede. S druge strane, Kina ne izvozi ni približno usluga koliko izvozi proizvoda.
Zbog toga predsednikova opsesija deficitom nije uvek popularna, a kritičari mere administracije nazivaju protekcionizmom.
Šta je protekcionizam
Protekcionizam je pokušaj da se, uz pomoć carina, ojača privreda vaše zemlje i sačuva se od uticaja strane konkurencije.
Uzmimo za primer Trampove namete na čelik i aluminijum.
Početkom marta, pre najskorijih poteza protiv kine, predsednik je najavio namet od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum.
Trampova administracija tvrdi da se SAD previše oslanjaju na druge zemlje u metalskoj industriji, te da ne bi mogle da prave dovoljno oružja i vozila u sopstvenoj industriji ako bi izbio rat.
S druge strane, kritičari iznose podatak da SAD najviše čelika uvozi iz Kanade i Evropske unije, čvrstih saveznika Amerike.
U teoriji, uvođenje carina na strani čelik i aluminijum znači da će američke kompanije više kupovati domaći čelik.
Računa se da će to ojačati američku proizvodnju čelika i aluminijuma jer će više kompanija želeti da kupuje tu robu.
Cene čelika i aluminijuma će porasti u SAD-u jer će biti manje ove robe iz uvoza, pa će veća tražnja za domaćim čelikom povećati cene, podižući profit za proivođače čelika.
Da li daje rezultate
Recimo.
Američki proizvođači čelika mogli bi da dobiju podsticaj – potražnja će zahtevati nova radna mesta i veće profite.
Međutim, američkim kompanijama kojima su potrebne sirovine, poput fabrika automobila ili aviona, povećaće se troškovi.
To znači da će njihova roba možda morati da poskupi. A to će oštetiti krajnje kupce.
Porasle bi cene automobila u Americi. Kao i cene avio karata, pa čak i piva – cena izrade konzerve mogla bi da poraste.
Kako carine pogađaju građane
Carine mogu imati efekta na ljude širom sveta, posebno pošto je Kina odlučila da uzvrati merama.
Druga svetska ekonomija planira da oporezuje poljoprivredne i industrijske proizvode iz SAD – od pasulja, svinjskog mesa i pamuka do aviona, automobila i čeličnih cevi.
U teoriji, Kina takođe može da nametne carine tehnološkim kompanijama poput Epla. To bi pogodilo tehnološkog giganta i možda ga prinudilo da poveća cene i nadoknadi gubitak.
Iako je EU izuzeta iz novih carina, kao i Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Meksiko i Južna Koreja, svetski trgovinski rat mogao bi da pogodi ljude širom sveta jer bi otežao poslovanje svim kompanijama, primoravajući ih da naplaćuju više cene svojim kupcima.
Da li je onda slobodna trgovina bolje rešenje
Zavisi koga pitate.
Slobodna trgovina stoji nasuprot protekcionizmu i podrazumeva što manje carina, dajući ljudima slobodu da kupuju jeftinije ili kvalitetnije proizvode, ma gde da su proizvedeni.
Ovo je sjajno za kompanije koje žele da smanje troškove, pomaže smanjenju cena i ojačava svetsku privredu.
Automobili, pametni telefoni, hrana, cveće – slobodna trgovina donela je pristupačne proizvode iz sveta u vaše domove.
Ali u isto vreme, to znači da će kompanije manje kupovati lokalne proizvode. Zašto kupovati domaće, kao možete dobiti više i jeftinije iz druge zemlje?
To znači gubitak radnih mesta u bogatijim zemljama i nejednak razvoj – dok slobodna trgovina neke ljude čini bogatijim, neki su siromašniji.
Kako će se sve završiti
Ne znamo.
Istoričari ističu da carine često vode većim cenama za potrošače, dok su ekonomisti protiv takvih planova.
Republikanci su takođe masovno protiv Trampovih carina – oni su snažni zagovornici slobodne trgovine.
https://twitter.com/speakerryan/status/971856777498316801
Trampova odluka da se suprotstavi Kini može dovesti do negativnih efekata na potrošače u SAD, Kini, ali i širom sveta.
Ekonomski sukob između najvećih svetskih ekonomskih sila nikome ne donosi dobro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
