Povlačenje američkih vojnih snaga iz severne Sirije otvorila je vrata Turskoj da izvede napada na kurdske trupe, a to je nešto o čemu je Ankara već dugo sanjala. Ali ono što je manje jasno je šta će se desiti sa borcima Islamske države i njihovim porodicama koje su se nalazile u kurdskim zatvorima.
Turska ofanziva počela je u sredu kada je predsednik Tajip Redžep Erdogan izdao naređenje, a najpre kopnene trupe, a zatim i avijacija krenule su u napad.
Donald Tramp prethodno je povukao američke trupe iz ove oblasti i ta odluka je najoštrije kritikovana u zemlji i u inostranstvu.
On je u utorak ovaj potez branio tvrdnjom da Kurdi nisu napušteni.
Kurdi su bili ključni saveznici Americi u borbi sa džihadistima ISIS-a u Siriji.
„Nož u leđa„
Sirijske demokratske snage, vojna koalicija sirijskih Kurda, borila se i pobedila snage Islamske države.
U to vreme Amerikanci su gledali na kurdske snage kao na glavne saveznike u Siriji. Snabdevali su ih oružjem, obučavali borce i pružali im vazdušnu podršku u bitkama.
Nadali su se da će Kurdi zauzvrat dobiti autonomiju u Siriji.
Sada se, međutim, suočavaju sa novom pretnjom.
Poslednje Trampove poteze predstavnici Kurda u Siriji okarakterisali su kao „nož u leđa“.
Za Tursku su kurdske snage u Siriji bezbednosna pretnja. Ankara ih naziva teroristima koji su povezani sa sunarodnicima u Turskoj, a deluju u okviru Radničke partije Kurdistana (PKK).
Odgovornost Tuske
Nema mnogo informacija o tome da li se turski zvaničnici slažu sa Trampovim porukama da su zarobljeni borci Islamske države sada odgovornost Turske.
A ako je tako, postavlja se pitanje šta će Turska da radi sa njima.
Predsednik Tramp navodi da su Amerikanci uradili i više nego što su obećali kada su u pitanju finansijska i vojna podrška sirijskim Kurdima u borbi protiv džihadista.
Tramp je optužio evropske partnere da ne rade dovoljno na problemu zarobljenih boraca Islamske države.
Među njima je veliki broj onih koji poseduju državljanstva evropskih zemalja.
Kurdski zvaničnici tražili su od evropskih vlasti da prime nazad sopstvene građane, ali ti zahtevi su uglavnom odbijeni.
„Dok zemlje kao što su Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan i Kosovo primaju nazad svoje državljane, dominantna politika među evropskim državama je da ih ostavljaju u kurdskim zatvorima i kampovima“, kaže Fehim Tastekin, turski analitičar.
Ipak, ima i zatvorenika koji su državljani zemalja muslimanskog sveta, poput Egipta, Tunisa i Jemena, kao i Iračana i Sirijaca.
Kampovi i zatvori
Turska tvrdi da želi bezbednu zonu od 32 kilometra unutar sirijske teritorije i da ova oblast bude očišćena od kurdskih boraca.
To znači da bi pod tursku kontrolu došla i dva kampa u kojem se nalaze borci Islamske Države i njihove porodice. U kampu Rodž ima oko 1.700 žena, a u kampu Ain Isa ukupno je 1.500 zatvorenika.
Ali daleko najveći takav kamp je Al Hol, blizu iračke granice, 60 kilometara od južno od Turske.
Tamo se nalazi 70.000 ljudi, 90 posto su žene i deca, a njih oko 11.000 su strani državljani.
Pored toga, oko 12.000 osoba koji su osumnjičeni da su borci Islamske države smešteni su u sedam različitih zatvora blizu grada Raka.
Upadi Turske možda se neće širiti po dubini, ali mogu da oslabe mere koje se sprovode za čuvanje kampova i zatvora.
Portparol Sirijskih demokratskih snaga rekao je BBC-u da će, ukoliko se dogodi turska ofanziva, morati da se usredsrede na odbranu i da će zbog toga morati da povuku deo svojih snaga iz zatvora i iz područja koja su nedavno oslobođena od ISIS-a.
Ovo stvara strah, posebno kod evropskih vlada, da bi džihadisti i njihove porodice mogle da se izvuku i vrate kući.
Strahovi zbog ponovnog jačanja ISIS-a
Takođe postoje zabrinutosti oko toga da li će Turska moći da se izbori sa bezbednošću zatočenika ISIS-a, ili koliko je ona spremna da se time pozabavi.
Da li će Turska moći da popuni vakuum koji će nastati kada sirijske kurdske snage više ne budu mogle da osiguraju bezbednost u kampovima i zatvorima?
Bret Mek Gark, bivši izaslanik predsednika SAD za borbu protiv ISIS-a u Iraku i Siriji, ima drugačije mišljenje.
On je tvitovao da Turska „ne namerava i nema ni želju niti je sposobna“ da upravlja desetinama hiljada zatvorenika u logoru Al-Hol, mestu koje se smatra „jezgrom za preporod Islamske države“.
Ali, osim bezbednosnih pretnji, za zatočenike postoji i humanitarni problem.
Organizacija Sejv Čildren je saopštila da u kampovima ima više hiljada dece iz više od 40 zemalja, koja žive samo od humanitarne pomoći.
„Svaki prekid u dostavljanju hrane u kampovima, koje se već povremeno dešavaju, doveo bi do još većih problema“, saopštila je nevladina organizacija.
DO NOT DELETE OR TRANSLATE! Digihub tracker for [CPS 49980038]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
