Četiri nepriznata referenduma završena su u regionima Ukrajine pod ruskom kontrolom, a Moskva bi mogla da iskoristi rezultate kao osnov za pripajanje dodatne ukrajinske teritorije.
Zvaničnici u regionima koje je postavila Moskva tvrde da imaju skoro potpunu podršku onih koji su učestvovali u spornim glasanjima o pridruživanju Rusiji.
Ukrajinska vlada i njeni saveznici proglasili su referendume lažnim, a nije bilo nezavisnih posmatrača na glasanju.
Glasanje je održano u otcepljenim istočnim regionima Donjecka i Luganska, kao i u delovima južnih regiona Hersona i Zaporožja koji su pod ruskom kontrolom.
Izbeglice rasute širom Rusije takođe su mogle da glasaju na desetinama biračkih mesta, među kojima i Krim, južno ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014.
Delimični rezultati tamošnjeg glasanja ukazali su na ogromnu većinu za pridruživanje Rusiji.
U ratom zahvaćenim regionima, koji čine oko 15 odsto teritorije Ukrajine, na referendum je pozvano do četiri miliona ljudi.
- Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Putin: Kontraofanziva Ukrajine ne menja naše planove
Novinske agencije koje vode proruske administracije u Donjecku i Lugansku izveštavaju da je do 99,23 odsto ljudi glasalo za pridruživanje Rusiji što je visok procenat koji bi u normalnim okolnostima bio neobičan za glasanje ove prirode.
Britanska obaveštajna služba objavila je dan ranije saznanja da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da objavi aneksiju četiri regiona u govoru na zajedničkoj sednici ruskog parlamenta u peta, 20. septembra.
Rusija je anektirala Krim u martu 2014. samo nekoliko dana nakon što je tamo održan sličan nepriznati referendum.
Ako Rusija pripoji četiri regiona, koje ruske i proruske snage ne kontroliše u potpunosti, to bi moglo da dovede do eskalacije rata.
Iz Kremlja je poručeno da će svaki pokušaj Ukrajine da povrati ove oblasti biti shvaćen kao napad na njenu suverenu teritoriju.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Rusiju da je „brutalno prekršila statut UN“ pokušavajući da aneksira teritorije koje su osvojene silom.
„Ova farsa na okupiranoj teritoriji ne može se čak ni nazvati imitacijom referenduma“, rekao je on u utorak uveče.
Dodao je da je to „veoma ciničan pokušaj da se muškarci na okupiranoj teritoriji Ukrajine nateraju da se mobilišu u rusku vojsku kako bi ih poslali da se bore protiv sopstvene domovine“.
- Nema kritičara u ratno vreme: Stanje ukrajinske politike posle pola godine rata sa Rusijom
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je EU da uvede još rigoroznije sankcije Rusiji.
„Potreban nam je izuzetno ozbiljan, efikasan odgovor sa konkretnim merama koje će pogoditi rusku ekonomiju.
„Što je mekša reakcija na takozvane referendume, to je veća motivacija za Rusiju da eskalira i pripoji još teritorija“, rekao je on.
Velika Britanija je na nepriznate referendume odgovorila novim sankcijama protiv najviših ruskih zvaničnika uključenih u sprovođenje glasova.
Američki državni sekretar Antoni Blinken ponovio je da Zapad nikada neće priznati ruske aneksije, upozorivši Kremlj na „dodatne brze i ozbiljne posledice“.
Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona, koja je u utorak posetila Ukrajinu, opisala je referendume kao „maskaradu“.
Odgovarajući na pitanje novinara o referendumima, portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin rekao je da se „suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja moraju poštovati“,
Putin brani organizovanje referenduma.
On kaže da su su osmišljeni kako bi zaustavile ukrajinske vlasti u progonu etničkih Rusa i onih koji govore ruski.
Kijev poriče ove optužbe.
„Spasavanje ljudi na svim teritorijama na kojima se održava referendum je naš prioritet i u centru pažnje čitavog našeg društva i zemlje“, rekao je ruski lider u televizijskim izjavama.
Rezultati referenduma neće biti iznenađujući
Analiza Džejmsa Voterhausa, dopisnika BBC Njuza iz Kijeva
Preliminarni rezultati takozvanih referenduma u četiri oblasti pod kontrolom proruskih snaga malo koga će iznenaditi, pogotovo u Ukrajini.
Objavljeni podatak da je više od 97 odsto ljudi glasalo da se te oblasti pripoje Rusiji samo je nastavak narativa o „oslobađanju“ Ukrajinaca koji Kremlj stvara, kao i pokušaja Moskve da opravda prisustvo ruskih snaga u susednoj zemlji.
Iz Ukrajine i na Zapadu poručili su da proces glasanja nije legitiman, BBC je pronašao dokaze da su naoružani vojnici skupljali glasove od vrata do vrata i da na nekim mestima glasanje nije ni održano.
Očekuje se da Rusija brzo predloži nove zakone kako bi anektirala ove teritorije, a iz Moskve su zapretili da će koristiti razornije oružje ukoliko se te oblasti u budućnosti nađu na udaru.
Iz Kijeva konstantno govore da se njihovi ciljevi neće promeniti, bez obzira na poruke (a sada i rezultate glasanja) koje stižu iz Moskve.
Glasanje na nepriznatim referendumima trajalo je četiri dana, a prema ukrajinskim tvrdnjama u nekim oblastima su predstavnici biračkih odbora u pratnji vojnika obilazili domove ljudi.
Biračka mesta otvorena su tek u utorak.
Proruske vlasti u Lugansku saopštile su, posle 69 odsto prebrojanih listića, da je 98,5 odsto birača glasalo za pripajanje Rusija, dok je u Zaporožju obrađeno 70 odsto glasova i 92,9 odsto ljudi je glasalo na isti način, prema informacijama lokalnih vlasti.
U oblasti Herson više od 87 odsto ljudi je zaokružilo „da“ na pitanje da li žele da se pridruže Rusiji, objavili su iz lokalne izborne komisije, dok rezultati glasanja u Donjecku još nisu saopšteni, prenosi agencija Rojters.
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, desetine hiljada vojnika i civila je ubijeno ili ranjeni, a čitavi gradovi i naselja su pretvoreni u ruševine.
Više od 7,4 miliona Ukrajinaca trenutno je evidentirano kao izbeglice, od kojih je skoro 2,7 miliona u Rusiji, podaci su Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video o istoriji neslaganja Rusije i Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
