Posle novih tenzija između Ukrajine i Rusije pitanje je da li će Srbija moći da zadrži svoju poziciju „sedenja na dve stolice“.

Nova kriza, nastala nakon pomorskog sukoba između ruskih i ukrajinskih snaga, ponovo je usmerila pažnju sveta na ovaj deo Evrope.

Rusija je već pod sankcijama EU i SAD, zbog oružanog sukoba koji u Ukrajini tinja već četiri godine.

Novo zaoštravanje odnosa znači i nove izazove za srpsku diplomatiju, koja se do sada trudila da balansira između Kijeva i Moskve.

„Za Beograd bi bilo najpametnije da diplomatski ćuti povodom novog incidenta“, kaže spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

Kako se Srbija do sada odnosila prema oružanom sukobu Rusije i Ukrajine?

U 100 reči

Zvanični Beograd od aneksije Krima 2014. godine ponavlja da „poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine“ i ne priznaje Krim kao deo Rusije.

Sa druge strane, Srbija se nije priključila sankcijama zemalja članica EU prema Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedavnom intervjuu za francuski Le Mond ovu poziciju je objasnio rekavši da bi „priznavanje Krima, značilo i priznavanje Kosova“, a da bi sankcijama Rusiji Srbija „pucala sebi u nogu“.

Rusija i Ukrajina: Na pomolu ratno stanje

Različit odnos prema dobrovoljcima u inostranstvu

SPC na strani Moskve u sporu sa Carigradom

Kako je naveo, Rusija podržava teritorijalni integritet Srbije, kao članica Saveta bezbednosti UN.

Međutim, Jakšić smatra da je ta ravnoteža narušena, kako kaže, „čitavim nizom incidenata“.

„Od protivljenja rezolucijama sveta i izostanka hapšenja dobrovoljaca sa ukrajinskog ratišta koji su time prekršili srpske zakone, do odlazaka zvaničnih ili poluzvaničnih delegacija na Krim. To je prst u oko Kijevu“, kaže on.

U 500 reči

„Mi nismo priznali Krim kao deo Rusije. Kada bismo to uradili, to bi značilo podršku nezavisnosti Kosova“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za francuski Le Mond u junu ove godine.

Zvanična Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova.

Baš kao što srpske vlasti na kosovske gledaju kao na „privremene“, tako je i Krim za Ukrajinu „privremeno okupirana teritorija“.

Sa druge strane, Srbija izražava ambicije ka članstvu u EU, ali se do sada nije priključila ekonomskim sankcijama koje su protiv Rusije, zbog sukoba u Ukrajini, uvele zemlje članice.

„Ko od stalnih članica Saveta bezbednosti UN podržava naš teritorijalni integritet? Rusija. Da li mi treba da pucamo sebi u nogu?“, upitao je Vučić u pomenutom intervjuu.

Upravo oko oružanog sukoba Rusije i Ukrajine zvanična Srbija vodi politiku u javnosti poznatu kao „sedenje na dve stolice“.

Međutim, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da Beograd ipak više naginje ka jednoj od strana.

„Protekle godine pokazuju da Beograd nije bio u stanju da diplomatski ćuti niti da balansira svoju poziciju, koja je više nego delikatna“, kaže on.

Kao jedan od primera navodi diplomatsku svađu vlade Srbije sa ukrajinskim ambasadorom Oleksandrom Aleksandrovičem pre godinu dana.

Sve je počelo kada je Aleksandrovič rekao da „Rusija zloupotrebljava Srbiju kako bi stvorila haos i izazvala rat na Balkanu“.

Srpske vlasti oštro su reagovale, a iz Ministarstva spoljnih poslova čak zapretili otkazivanjem gostoprimstva ambasadoru, koji je usled svega toga pozvan u Kijev na konsultacije.

Po povratku iz Ukrajine nije menjao stav, već ga je ponovio i rekao da je to stav njegove države. Na pitanje o diplomatskim odnosima dve zemlje rekao je da je „sve bilo u redu dok Srbija nije glasala protiv rezolucije o ljudskim pravima na Krimu“.

Srbija je jedna od 26 zemalja na Generalnoj skupštini UN 2017. godine koje su glasale protiv usvajanja rezolucije kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava na Krimu i „privremena ruska okupacija“ tog poluostrva.

„Šta se desilo? To morate da pitate (ministra spoljnih poslova) Dačića, ja ne mogu da ga pitam“, rekao je ambasador u intervjuu za B92, dodajući da više od godinu dana nije mogao da dobije zvaničan prijem kod šefa srpske diplomatije.

Ministar Dačić je tada novinarima glasanje objasnio rekavši da je Srbija „štitila svoj suverenitet i da zbog odnosa sa Rusijom nije mogla da postupi drugačije“.

Jakšić kaže da je „jasno da je balans u odnosima prema Ukrajini i Rusiji ozbiljno narušen.“

„Srbija je odabrala prorusku poziciju. Što je očigledno rezultat pritisaka iz Moskve da se prihvati takva pozicija“, navodi on.

Neblagovremeno procesuiranje srpskih dobrovoljaca, kao i odlazak zvaničnih i poluzvaničnih delegacije iz Srbije na Krim, Jakšić vidi kao „prst u oko“ Kijevu.

Krim su, između ostalog, posetili narodni poslanici SRS-a, kao i delegacija stranke Nenada Popovića, aktuelnog ministra bez portfelja zaduženog za inovacije.

Ukrajinske vlasti više puta su naglašavale da nemaju dobru komunikaciju za srpskim zvaničnicima po pitanju dobrovoljaca iz Srbije koji se bore u Ukrajini na ruskoj strani, a kojih je navodno bilo oko 300.

Protiv šestorice državljana Srbije vodi se istraga pred Generalnim tužilaštvom Ukrajine, zbog učešća u sukobima.

Pred srpskih sudovima osuđeno je 28 građana zbog učešća u oružanim sukobima u inostranstvu, po Krivičnom zakoniku iz 2014. godine.

Jedan od njih, Stevan Milošević iz Kovina, prekršio je uslovnu kaznu ove godine i posle presude se vratio u Ukrajinu, gde se bori na strani proruskih snaga.