SAD su naredile članovima porodica osoblja njihove ambasade u Ukrajini da napuste zemlju, jer strahuju od ruske invazije.
Zaposlenima u ambasadi koji ne obavljaju najvažnije poslove takođe je rečeno da mogu da odu, a ista poruka je upućena i američkim državljanima.
Stejt department je saopštio da je ambasada ostala otvorena, ali da bi ruska invazija mogla da se desi „u bilo kom trenutku“.
Rusija je negirala da ima bilo kakve planove za vojnu akciju u Ukrajini.
- „Rusija bi uskoro mogla da napadne Ukrajinu“ – tvrdi visoki američki diplomata
- „Putin je manijak, on je ubica“ – kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
- Može li američka „Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina
Stejt department je takođe upozorio ljude da ne putuju u Ukrajinu i Rusiju zbog rastućih napetosti i „opasnosti da američki građani trpe“.
„Postoje izveštaji da Rusija planira značajnu vojnu akciju protiv Ukrajine“, navodi se u preporuci Stejt departmenta.
Zvaničnik Stejt departmenta rekao je novinskoj agenciji AFP da će se desiti ruska invazija, američka vlada „neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvom slučaju“.
Taj potez Sjedinjenih Država deo je niza mera predostrožnosti koje Stejt department primenjuje kada bi krize mogle da dovedu američke diplomate u opasnost, izveštava BBC-jeva Barbara Plet Ašer.
Smatra se da ništa konkretno u protekla 24 sata nije pokrenulo odluku.
Šef vojnog odbrambenog saveza NATO upozorio je da postoji rizik od novog sukoba u Evropi pošto se procenjuje da je Rusija stacionirala oko 100.000 ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom.
Da li se Rusija priprema da napadne Ukrajinu:
U subotu je oko 90 tona američke vojne pomoći stiglo u Ukrajinu usred napete situacije na granici gde je Rusija nagomilala veliki broj vojnika.
To je prva pošiljka iz nedavno odobrenog paketa američke pomoći za Ukrajinu, a u njemu se nalazi i municija za „vojnike koji su na prvoj liniji odbrane“.
Pomoć je stigla nekoliko danas posle posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu.
On je tada upozorio Rusiju da će Zapad snažno odgovoriti ako Moskva odluči da napadne Ukrajinu.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, negirao je da Moskva ima takve planove.
Džo Bajden, američki predsednik, u decembru je odobrio paket vojne pomoći Ukrajini vredan 200 miliona dolara.
Američka ambasada u Kijevu saopštila je da je pomoć pokazatelje „čvrste posvećenosti pravu Ukrajine da na samoodbranu i očuvanje suvereniteta.“
Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održali su u petak, kako su rekli, „iskrene“ razgovore kako bi pokušali da smanje šanse za vojnu eskalaciju sukoba u Ukrajini.
Lavrov je ponovio stav da velike ruske snage okupljene u blizini ukrajinskih granica neće biti korišćene za invaziju na Ukrajinu.
Blinken je rekao da će Amerika oštro odgovoriti na svaku invaziju.
Proruski pobunjenici kontrolišu velike delove istočne Ukrajine otkako je izbio žestoki rat pre skoro osam godina.
Oko 14.000 ljudi je ubijeno, a najmanje dva miliona je pobeglo iz domova pre nego što su potpisani mirovni sporazumi, koji su više puta prekšreni.
SAD i njihovi saveznici zapretili su novim sankcijama ako ruska vojska preduzme akciju.
Očekuje se da će Vašington stav izneti u pisanoj formi sledeće nedelje, a zatim će se voditi dalji razgovori.
Sa oko 100.000 ruskih vojnika raspoređenih u blizini Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin je uputio zahteve Zapadu za koje kaže da se tiču bezbednosti Rusije, a jedan od glavnih je da se Ukrajina spreči da se pridruži NATO-u.
On želi da zapadni odbrambeni savez prekine vojne aktivnosti i prestane da šalje oružje u istočnu Evropu, jer to vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Rusije.
„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo“, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.
Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.
Dan ranije, američki predsednik Džozef Bajden naveo je da ukoliko bilo kakve ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to će se smatrati invazijom i uslediće odgovor SAD i NATO-a.
„Putin će platiti ozbiljnu i skupu cenu“, rekao je Bajden u četvrtak nakon što je njegova izjava od prethodnog dana da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije izazvala negativne komentare.
Tada je reagovao i Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, koji je naveo da „nema manjih prepada, kao što nema manjih žrtava i malo tuge zbog gubitka najmilijih“.
Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada, a Bajden je naveo da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin „krenuti“ na Ukrajinu, ali da ne želi „totalni rat“.
Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.
Ostavka komandanta nemačke mornarice zbog izjave o Putinu
Šef nemačke mornarice, viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah podneo je ostavku posle izjava o krizi u Ukrajini.
Viceadmiral koji je, između ostalog, ocenio kao glupost ideju da Rusija hoće da zauzme Ukrajinu, napušta funkciju, a odluka stupa na snagu odmah, rekao je portparol mornarice za agenciju AFP.
Njegova izjava izazvala je diplomatsku oluju u vreme kada Nemačka i njeni zapadni saveznici nedeljama upozoravaju na opasnost od ruske invazije u Ukrajini.
On je govorio na sastanku jednog instituta koji je održan u petak u Nju Delhiju i čiji se sadržaj pojavio na društvenim mrežama.
„Lako je ukazati mu poštovanje koje traži i koje verovatno zaslužuje“, rekao je viceadmiral govoreći o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Kad je sve moguće
analiza Entonija Zurčera, dopisnika za Severnu Ameriku
Na neki način, ovaj spektakl je već pobeda za Rusiju, bez obzira na to kako se kriza reši.
Ovo je diplomatski sukob koji stvara Rusija.
Pokreti ruskih snaga izazvali su nedelju dana žestokih aktivnosti Amerikanaca i njihovih saveznika u vreme kada bi se SAD radije usredsredile na ono što vide kao takmičenje koje definiše eru sa Kinom koja je u usponu.
Umesto toga, Rusija je ponovo u centru globalne pažnje – barem trenutno. Pregovori sa visokim ulozima u Ženevi vraćaju se u prošlost decenijama.
Dok se Blinken vraća na aerodrom u Ženevi na let kući u Vašington, teško je reći šta se, ako se išta, promenilo u ova tri dana krizne diplomatije.
Obe strane i dalje razgovaraju, ali za sada su to razgovori bez rezultata.
Rusija bi sledeće nedelje mogla da iskoristi pisani odgovor SAD kao izgovor za dalju eskalaciju.
Američke diplomate ne znaju šta da očekuju u Ukrajini – više sajber-rata, „manji upad“ ili desetine hiljada ruskih vojnika koji ulaze u zemlju sa tri strane i padobranci koji sleću u Kijev.
Sve je, kažu, moguće.
Čini se da su SAD odlučne da pokušaju da zadrže Ruse na razgovoru sve dok prolećne kiše ne učine invaziju tenkova neizvodivom.
Što se tiče onoga što Rusija želi, i Blinken i predsednik SAD Džozef Bajden su bili dosledni u zaključku: to na kraju zavisi od toga šta se dešava u glavi ruskog predsednika Vladimira Putina.
Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.
Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.
Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.
Šta želi Putin?
Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.
„Jednostavno su nas prevarili“, požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.
Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.
Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.
Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.
Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.
Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
