političari

Getty Images

Dok proces nabavke vakcina i imunizacije protiv Kovida-19 u zemljama Evropske unije ide daleko sporije i komplikovanije od očekivanog, Srbija je u punom zamahu.

Na svakih 100 stanovnika, osmoro je vakcinisano – što je više nego u većini zemalja zajednice kojoj Srbija stremi da se priključi duže od 15 godina.

Za oko mesec dana, u Srbiji je imunizovano više od pola miliona ljudi, većinom kineskom vakcinom Sinofarm, pokazuju najnoviji podaci.

Prethodnih dana, počela je i revakcinacija.

Ipak, iako Srbija dominira u regionu i dobrom delu Evrope, to još nije dovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta.

„Nije bitno ko je na početku prvi, već je važno dostići tih 60 odsto“, kaže Ivan Đikić, mikrobiolog i direktor Instituta za biohemiju Gete Univerziteta u Frankfurtu, za BBC na srpskom.

„Druga stavka koja je bitna – uspeh jedne države nije dovoljan“, dodaje Đikić.

Prema podacima sajta Naš svet u brojkama, Srbija je sredinom februara bila osma zemlja na svetu po broju vakcinisanih na 100 stanovnika, a druga u Evropi.

„Srbija ima tako veliki broj vakcinisanih zbog svojevrsnog koktela zdravstvenih i geopolitičkih okolnosti“, kaže za BBC na srpskom Milan Mišić, novinar koji je godinama radio u Americi i Indiji kao dopisnik lista Politika.

Zbog toga je, smatra Mišić, ljudima u Srbiji ponuđeno pet vakcina, dok u drugim državama jedna ili dve.

vakcinacija u srbiji i svetu

BBC

Kako je Srbija vakcinisala više nego druge zemlje

U Evropskoj uniji su odobrene tri vakcine – kompanija Fajzer, Moderna i AstraZeneka, dok Srbija nudi i rusku Sputnjik i kinesku Sinofarm.

Ispostavilo se, kaže Mišić, da farmaceutska industrija ne može tako brzo da proizvodi vakcine, pa su neke države, čak i one koje su uključene u Kovaks sistem kao i Srbija, imale problema da uopšte dobiju već ugovorene isporuke.

Priznala je to i evropska komesarka Ursula fon der Lajen, koja je 10. februara izjavila da je EU zakasnila da odobri vakcine protiv Kovida-19.

„Još nismo tamo gde želimo da budemo“, rekla je Fon der Lajen.


Vakcine i virus korona: Šta sve znamo o vakcinaciji u Srbiji
The British Broadcasting Corporation

Međutim, Srbija je imala sreće da se podudarilo nekoliko činjenica, smatra Mišić.

„Jedna je bliskost sa Kinom i Rusijom, a druga je da je ovo prvi put da ubira neki profit od toga“, kaže on.

Rezultati jesu vidljivi – prema izjavama zvaničnika, najviše vakcina do sada je stiglo iz Kine, 1,5 milion doza kineske kompanije Sinofarm.

Iz Rusije je do sada stiglo nešto manje od 100.000 doza, a Ruski Fond za direktna ulaganja saopštio je početkom januara da je sa Vladom Srbije potpisan sporazum o isporuci dva miliona doza.

Prema izjavama predstavnika vlasti, u Srbiju je do sada stiglo oko 45.000 doza Fajzerove vakcine, do kraja meseca se očekuje još dvostruko toliko, kao i 150.000 doza kompanije AstraZeneka.

„Srbija se oslonila na dokumentaciju proizvođača i te procedure znatno ubrzala“, objašnjava Mišić.

Evropska unija, dodaje, ne može brzo da odlučuje o vakcinama.

„U EU mora da se poštuje procedura, što u okolnostima pandemija zahteva posebnu pažnju“, kaže Mišić.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je početkom februara da je otvorena za ideju upotrebe ruske vakcine protiv korona virusa u Evropi, posle objavljivanja pozitivnih naučnih rezultata o efikasnosti vakcine Sputnjik.

„Svaka vakcina koju odobri Evropska agencija za lekove (EMA) biće apsolutno dobrodošla i o tome sam razgovarala sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, rekla je kancelarka.

Ivan Đikić kaže da je strategija Evropske unije da se odobre sve vakcine koje su prošle klinička ispitivanja.

„Evropska komisija razmatra rezultate ispitivanja ruske vakcine i nadam se da će i ta vakcina biti odobrena“.

Zvaničnici Srbije najavljuju da bi u beogradskom Institutu Torlak mogla da počne i proizvodnja vakcine Sputnjik.

Torlak bi za dva-tri meseca mogao da počne punjenje i pakovanje ruske vakcine, a do kraja godine i proizvodnju, najavio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prenela je TV Prva.


Ana Brnabić za BBC: „Vakcinacija nije pitanje politike, već zdravlja“

Deo priloga Gaja Delonija, BBC dopisnika za Balkan

„Bez obzira da li [vakcine] dolaze iz Kine, SAD ili EU – nas ne zanima sve dok su bezbedne i dobijemo ih što je pre moguće“, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić za BBC.

„Za nas vakcinacija nije geopolitička stvar. To je pitanje zdravstvene zaštite“, kaže ona.

Iako premijerka insistira da nema mesta za geopolitiku kada je reč o korona virusu, srdačni odnosi Beograda sa Pekingom i Moskvom nesumnjivo su pomogli da budu obezbeđene količine vakcina na kojima zemlje EU mogu samo da zavide.

„Bila bih podjednako srećna kada bismo od Fajzera dobili milion vakcina“, kaže Brnabić, koja je prva u Srbiji primila vakcinu ovog proizvođača krajem decembra 2020.

„Ali naša spoljna politika se isplatila; mislim da je bila pametna i moram da kažem da sam ponosna na ono što smo postigli.“

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19
The British Broadcasting Corporation

Ana Brnabić ne želi da bude kritična prema EU.

„Nismo članica EU, i uz svu solidarnost koja postoji u EU, obavezni smo da budemo poslednji koji će dobiti vakcine iz EU.

„To je loša strana toga što nismo članica EU i pažnja moje vlade strateški ostaje usmerena na pridruživanje EU „.

Koliko je Srbiji potrebno do cilja?

vakcinacija

Getty Images

U grubim brojkama – neophodno je da imunitet stekne još više od četiri miliona ljudi.

Trenutno je vakcinisano manje od 10 odsto od ukupnog broja stanovništva, a put je dug i na zavisi samo od jedne zemlje, kaže Đikić.

„Neophodno je da se vakciniše i stanovništvo iz okolnih zemalja da bi jedna zemlja bila sigurna“, ističe on.

Srbija prednjači i u regionu – Hrvatska ima 2,3 vakcinisana na sto ljudi, a Slovenija 4,7.

Severna Makedonija je potpisala ugovor o nabavci vakcina sa kineskim proizvođačem Sinofarm, a dobiće i donaciju cepiva iz Srbije.

Crna Gora još nije počela vakcinaciju, a moguće je da će joj Mađarska ustupiti deo doza ako nešto pretekne.

Prema poslednjim informacijama, u Srbiji se za vakcinu prijavilo više od 950.000 ljudi, putem portala eUprave ili telefonom, a vakcinu je moguće primiti na jednom od više 300 punktova širom zemlje.

Lekari, stručnjaci i državni zvaničnici nastavljaju sa pozivima i apelima, što prema poslednjem istraživanju Demostata može da bude motivacija za većinu građana da se vakciniše.

Prema istom istraživanju, 31 odsto ispitanika reklo je da ne bi primilo vakcinu ni pod kojim uslovima.

Kako teče vakcinacija u manjim gradovima u Srbiji?

Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja BBC-ja koliko je vakcina za sada poslato u manje gradove u Srbiji, kao ni koliko je građana van Beograda, Niša i Novog Sada iskazalo interesovanje za imunizaciju.

Podaci lokalnih zdravstvenih centara pokazuju da se radi o desetinama hiljada imunizovanih, dok o broju zainteresovanih nemaju podatke.

Iako je istraživanje BBC-ja pokazalo da za sada nisu u svakom mestu dostupne sve tri vakcine – Fajzer, Sputnjik V i Sinofarm, lekari kažu da imaju utisak da je interesovanje veliko“.

fap

Fabrika automobila Priboj
Priboj je verovatno najpoznatiji kao grad u kojem se proizvode čuveni FAP kamioni

U Priboju, gradu na tromeđu Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, gde prema popisu iz 2011. godine živi oko 27.000 stanovnika, zaključno sa 10. februarom vakcinisano je 1.903 ljudi, među kojima su i zdravstveni radnici.

„Čak 1.756 je vakcinisano Sinofarmom, dok su ostali – i to samo zdravstveni radnici – primili Fajzerovu vakcinu“, kaže doktorka Belma Grabovčić iz Doma zdravlja u Priboju, zadužena da prati proces vakcinacije.

Kaže da ima utisak da je „interesovanje veliko“, a dnevni rekord u broju vakcinisanih na jednom jedinom punktu, gde rade dva lekarska tima – svaki čine jedan lekar i dve sestre – bio je 175 ljudi, ističe dr Grabovčić.

„Mi svakoga dana dobijamo spiskove građana koji su prethodnog dana primili SMS sa pozivom da dođu na vakcinaciju, ali nemamo uvid u to koliko ih se ukupno prijavilo“, objašnjava ona.

Pribojac Siniša Laković, koji sumnja da je virus preležao u martu kada je izgubio čulo mirisa i ukusa, mada nema potvrdu lekara da je bolovao od korone, još se nije prijavio za vakcinaciju, jer misli da „nije prioritet“.

„Nisam u poznijim godinama i nemam hronične bolesti, pa ću se prijaviti čim prođe prvi krug“, objašnjava.

Laković ističe da mu „nije bitno“ koju će vakcinu da primi, a slično, kaže, razmišljaju i njegovi poznanici i prijatelji.

U Priboj bi, pored dostupnih vakcina, uskoro trebalo da stignu i prve doze vakcina Sputnjik V i AstraZeneka, očekuje dr Grabovčić.

„To je najavljeno, ali ne znamo kada će to biti“, zaključuje.


Pogledajte video o lekarima u Srbiji koji su se vakcinisali protiv Kovida-19

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.
The British Broadcasting Corporation

U Pančevu je, do 10. februara vakcinisano 16.022 ljudi, a dostupne su sve tri vakcine čije su zalihe do sada stigle u Srbiju, navodidr Ljiljana Lazić, vršiteljka dužnosti direktora Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

I u ovom gradu, najveći broj zainteresovanih primio je kinesku vakcinu – njih 14.412.

Lazić ističe da „u Pančevo uvek stiže više vakcina nego što pokazuju spiskovi broja zainteresovanih koje pančevačkom Zavodu svakodnevno dostavlja Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut“.

„Ono što pretekne se, prema instrukcijama Batuta, usmerava na zaposlene u prosveti i zaposlene u kazneno-popravnim domovima“, ističe dr Lazić.

Pančevac Aleksa Popov kaže za BBC da se nije prijavio za vakcinu, iako sebe ne smatra antivakcinašem.

„Nisam se prijavio zato što ne verujem ovoj vlasti“, kaže Popov.

negotin vakcinacija

Suzana Mihajlović
Devedesetsedmogodišnji Milan Mitić iz sela Samarinovac kod Negotina bio je prvi u redu za vakcinaciju u lokalnom domu zdravlja

U Negotinu, nedaleko od granice sa Rumunijom i Bugarskom, gde živi nešto manje od 18.000 stanovnika, do 8. februara vakcinisano je 1.644 ljudi – 1.590 Sinofarm vakcinom, a 54 Fajzerovom, pokazuju podaci tamošnjeg Doma zdravlja.

„Zdravstveni radnici koji su želeli da prime rusku vakcinu imali su organizovani prevoz do Bora, ali još nismo dobili zalihe za masovnu vakcinaciju građana“, navodi lokalna koordinatorka za imunizaciju dr Biljana Savuljevsković.

Na punktovima nema gužve, ali nema ni vakcinacije bez prijave, kaže novinarka Suzana Mihajlović za BBC na srpskom.

Kada je u Negotinu 21. januara počela vakcinacija, prvi u redu bio je devedesetsedmogodišnji Milan Mitić iz sela Samarinovac, kao jedan od 72 ljudi u opštini starijih od 75 godina.

Primio je Sinofarm vakcinu.

Mihajlović ističe da, kako su mnogi njeni sugrađani stariji i ne koriste internet, „posebnu važnost ima kol centar preko kojeg stariji mogu da se prijave“.


Kako se prijaviti za vakcinaciju u Srbiji?

Prijavljivanje za vakcinaciju moguće je telefonom preko pozivnog centra na broj 0800 222 334.

Radno vreme pozivnog centra je od 8 do 20 sati svakog dana.

Takođe, na sajtu e-Uprave može se popuniti jednostavan upitnik u kome, uz lične podatke, možete napisati i koju vakcinu iz ponude želite da primite.


pirot centar

BBC/Lazara Marinković
U Pirotu je do 5. februara vakcinisano skoro 7.000 ljudi

Na punktu za vakcinaciju na gradskom bazenu u Pirotu, ali i u domovima zdravlja u Dimitrovgradu, Babušnici i Beloj Palanci, do 5. februara vakcinisano je 6.663 ljudi, pokazuju podaci Zavoda za zaštitu zdravlja u Pirotu.

Najviše Piroćanaca, njih 6.192, primilo je Sinofarm, a u toku je revakcinacija ovom i Fajzer vakcinom.

„Najmanje ima ruske vakcine Sputnjik V, kojom je za sada vakcinisano 70 ljudi, a ima doza za još 250″, navodi pirotska koordinatorka za imunizaciju doktorka Radmila Zec.

Na terenu svakodnevno radi pet-šest lekarskih timova od po jednog lekara i dve sestre, ističe.

„Mišljenja sugrađana su pomešana“, primećuje pirotska novinarka Marijana Vučić-Ćirić.

„Ja sam se prijavila i svejedno mi je koju ću vakcinu primiti, ali nisam uspela da ubedim roditelje i deku da se prijave“, dodaje.

Nada se da će promeniti mišljenje jer, baš kao i u mnogim manjim mestima, „u Pirotu prošle godine nije bilo čoveka koji makar nije poznavao osobu koja se razbolela od Kovida-19″.

slika

Vladimir Zivojinovic

Od Izraela do Malte – ko koristi koje vakcine

Države koje su ispred Srbije na listi najviše vakcinisanih na sto stanovnika to su postigle različitim vakcinama.

Deo izraelskog uspeha bi, kako piše list Štutgarter nahrihten, a prenosi Dojče vele, mogao da se pripiše bliskosti premijera sa Albertom Burlom, šefom američkog farmaceutskog diva Fajzera koji proizvodi vakcinu nemačkog Bajonteka.

Stoji i da je premijer Izraela Bendžamin Netanjahu, koji je prvi primio vakcinu u svojoj zemlji, naziva Burlu „ličnim prijateljem i velikim prijateljem države Izraela“.

Izrael je sa Fajzerom sklopio ugovor za ukupno osam miliona doza, a od američke Moderne pribavlja još šest miliona.

Kovid vakcine: Trka nije ista za sve
The British Broadcasting Corporation

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) besplatno vakcinišu sve odrasle stanovnike u šest emirata kineskom vakcinom kompanije Sinofarm, koja je u toj zemlji odobrena ranije ovog meseca, objavio je singapurski list „Lijanhe Zaobao“, prenela je Kineska medijska grupa (CMG).

Sejšeli će, po trenutnim podacima, biti prva turistička destinacija na kojoj neće biti korona virusa.

Ova zemlja je među prvima započela vakcinaciju ljudi, a koriste kinesku Sinofarm vakcinu.

Više od 13 miliona ljudi je vakcinisano u Velikoj Britaniji.

Ova zemlja sprovodi imunizaciju sa dve vrste vakcina – Fajzerovom i Oksfordskom.

Cilj države jeste da vakciniše 15 miliona ljudi, a u taj broj spadaju svi koji imaju više od 70 godina, kao i zdravstveni radnici, radnici u domovima za stare i drugim ustanovama socijalne zaštite.

Sjedinjene Američke Države vakcinišu sa Fajzerovom, a Bahrein je nabavio kinesku Sinofarm vakcinu.

Iz Svetske zdravstvene organizacije upućene su kritike na račun bogatih zemalja da prave zalihe vakcina na štetu siromašnih, a iz Međunarodnog saveza za vakcine su krajem prošle godine upozorili da neće biti dovoljno doza za siromašne države.


Koji kontinent ima najviše, a koji najmanje vakcinisanih

  • Evropa je kontinent na kojem je vakcinisano najviše ljudi – 31,4 miliona.
  • Iza nje je Severna Amerika sa 30,9 miliona, dok Azija ima 22,7 miliona imunizovanih.
  • U Južnoj Americi vakcinisano je 16,3 miona ljudi, dok je u Africi svega deset puta manje vakcinisanih nego u Evropi – svega 3,6 miliona ljudi.

Napomena: Statistički podaci o broju imunizovanih po kontinentima, zemljama i unijama su izvučeni 10. februara 2021. godine


korona virus

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Vakcinacija i korona virus: Zašto je Srbija u vrhu zemalja po broju imunizovanih 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.