Svakog dana 35.000 ljudi bilo je prisiljeno da napusti dom – jedan čovek svake dve sekunde. Tako je 2018. godine broj raseljenih lica dosegao rekordnih 71 milion.
Ukupno je 26 miliona ljudi prebeglo iz država u kojima su rođeni, a interno raseljenih je 41 milion. Oko 3.5 miliona ljudi je zatražilo azil u nekoj stranoj državi – dosad je to najveći broj zahteva prema podacima UN-ovog ureda za izbeglice (UNHCR).
Zbog čega je toliko ljudi prisiljeno da napušta porodice, prijatelje i mesta u kojima žive?
Razarajući ratovi
Sukobi, nasilje, progoni i kršenje ljudskih prava sve više nagone muškarce, žene i decu da napuštaju domove.
Zapravo, broj raseljenih ljudi se tokom poslednjih deset godina udvostručio, pokazuju podaci UNHCR-a, a zbog razarajućih ratova u Iraku i Siriji mnoge porodice su morale da napuste zajednice iz kojih potiču.
Sukobi u Demokratskoj republici Kongo (DRK), Jemenu i Južnom Sudanu, kao i prelazak izbeglica naroda Rohindža iz Mjanmara u Bangladeš, doprineli su uveliko tom porastu.
- Kako ljudi koji su napustili dom dočekuju Svetski dan izbeglica u Srbiji
- Iz Srbije se ne odlazi samo zbog para: „Biće teško u početku, ali će biti bolje nego ovde“
Većina ne postanu izbeglice
Iako je veliki deo pažnje usmeren na izbeglice – ljude koji su prisiljeni da beže preko granice zbog sukova ili progona – većina raseljenih lica širom sveta zapravo ostaje unutar granica zemlje u kojoj su rođeni.
Ti ljudi koji su napustili domove, ali ne i zemlju, nazivaju se „interno raseljenim licima“, to jest IRL, a ne izbeglicama.
IRL često odlučuju da ne odlaze daleko, zbog toga što žele da ostanu blizu doma i porodice, ili zato što nemaju sredstava kojima bi finansirali prelazak preko granice.
Ali mnoga interno raseljena lica završe na područjima do kojih humanitarne agencije teško dolaze – kao što su zone konflikta – tako da se i dalje oslanjaju na to da će ih njihove vlasti zaštititi.
Te vlasti su ponekad razlog zbog kojeg ljudi beže ili- usled ratnog stanja – ne mogu da obezbede građanima bezbedno prebivalište.
Upravo zbog toga UN interno raseljena lica smatraju „među najugroženijim ljudima na svetu“. Kolumbija, Sirija i DRK su države sa najvećim brojem interno raseljenih lica.
Međutim, sve veći broj ljudi napušta domove i zbog prirodnih katastrofa, ponajviše zbog „ekstremnih vremenskih uslova“, kako tvrdi Međunarodni centar za praćenje raseljavanja (IDMC) koji isključivo prati kretanje svetske populacije interno raseljenih lica.
Sledeća najveća grupa raseljenih lica su izbeglice. Do kraja 2018. bilo ih je 25,9 miliona, od kojih oko polovine čine deca.
Svako četvrto izbeglo lice dolazilo je iz Sirije.
Najmanju grupu raseljenih lica čine tražioci azila – oni koji su se prijavili da žele utočište u nekoj drugoj zemlji, ali čiji zahtevi nisu prihvaćeni. Godine 2018. bilo ih je 3,5 miliona – manje od jednog od deset ljudi primoranih na beg.
Najpogođenija su mesta ispunjena sukobima i nasiljem
Do kraja 2018. Sirijci su postali najveća prisilno raseljena populacija. Kada se u obzir uzmu interno raseljeni, izbeglice i oni koji traže azil, ukupno je 13 miliona Sirijaca isterano iz svojih domova.
Kolumbijci čine drugu grupu po veličini, pošto ih je, prema UNHCR, osam miliona prisilno raseljeno, dok je 5,4 miliona stanovnika Konga moralo da napusti dom.
Ako pogledamo brojke iz prošle godine, čitavih 13,6 miliona ljudi bilo je prisiljeno da napusti dom – i opet, uglavnom zbog sukoba. To je brojka veća od broja stanovnika Mumbaja – najnaseljenijeg grada u Indiji.
Od ljudi koji su se tokom 2018. premeštali, 10,8 miliona je završilo kao interno raseljena lica unutar svojih zemalja – što znači, jedna od pet osoba.
Još 2,8 miliona je potražilo bezbednost izvan svoje zemlje, kao novoregistrovane izbeglice ili tražioci azila.
Samo se 2,9 miliona ljudi, od svih koji su prethodno napustili domove, vratilo tokom 2018. na svoje teritorije – što je manji broj od broja onih koji su se u istom tom periodu raselili.
Najveću svetsku populaciju interno raseljenih lica čine Etiopljani. Gotovo tri miliona ih je napustilo domove prošle godine – mnogi od njih bežali su od nasilja među etničkim grupama.
Tokom 2018. su i sukobi u DRK naterali 1,8 miliona ljudi da napusti dom, ali ostane u zemlji.
U ratom pogođenoj Siriji, više od 1,6 miliona ljudi postali su IRL.
Građani Venecuele su na vrhu liste onih koji su tokom 2018. tražili azil u drugim zemljama, podnevši 341.800 novih prijava.
Hiperinflacija, nestašica hrane, politička previranja, nasilje i progoni naveli su stotine hiljada Venecuelaca da napuste domovinu.
Većina ih se iselila u Peru, dok su neki otišli u Brazil, SAD ili Španiju. Samo prošle godine je biše od 7.000 ljudi zatražilo azil u susednom Trinidadu i Tobagu – udaljenom samo jedanaest kilometara od obale Venecuele.
Tridesettrogodišnja Anijelis Ramirez jedna je od hiljada Venecuelanaca koji tragaju za boljim životom na tim ostrvima. „Moja cela porodica je u Venecueli, a ja sam došla ovamo kako bih radila i pomagala im“, kaže ona. „Nisam mogla da kupim ni par cipela za svoju ćerku. Situacija je takva da tamo nije dovoljna minimalna zarada.“
„Sada sam ovde, u Trinidadu. Nemam posao, samo pokušavam da prodajem empanade [punjeno pecivo]. Najvažnije mi je da moja ćerka završi školovanje.“
Proterani iz domovine najčešće ostaju u blizini
Prema podacima UNHCR, gotovo 70% izbeglica na svetu dolazi iz samo pet zemalja: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije.
Većina Sirijaca je prebegla u Tursku, a više od polovine izbeglica iz Avganisana nalazi se u Pakistanu.
Mnogi stanovnici Južnog Sudana prelaze u susedni Sudan ili Ugandu. Oni iz Mjanmara – najvećim delom izbeglice naroda Rohindža, proterane krajem 2017. – uglavnom su otišli u Bangladeš.
Nemačka, koja se ne graniči ni sa jednom od zemalja iz kojih odlazi najviše ljudi, dom je za više od pola miliona Sirijaca i 190.000 izbeglica iz Avganitana – što je posledica njene „kulture dobrodošlice“ prema izbeglicama, započete 2015. Od tada je Nemačka postrožila politiku prijema izbeglica.
Ako govorimo o teretu koji osećaju zemlje domaćini, Liban ima najveći broj izbeglih lica u odnosu na broj stanovnika. Svaka šesta osoba u toj zemlji je izbeglica, a najveći broj ih je došao preko granice, iz Sirije.
Egzodus iz Sirije doveo je do porasta broja izbeglica i u susednom Jordanu, što stvara problem obezbeđivanja sredstava. Prema UN, oko 85% Sirijaca trenutno smeštenih u Jordanu živi ispod granice siromaštva.
Ukupno jedna trećina svetske populacije izbeglica (6,7 miliona ljudi) živi u najnerazvijenijim zemljama sveta.
Mnogi odlaze da žive u ogromnim privremenim kampovima
Veliki broj ljudi proteranih iz domovine završava u pretrpanim privremenim gradovima od šatora koji niču tamo gde se za to javi potreba.
Najveći na svetu nalazi se u Koks Bazaru, u Bangladešu, i tu sada živi pola miliona izbeglica naroda Rohindža, koji su pobegli od nasilja u susednom Mjanmaru.
Drugi po veličini je Bidi Bidi na severu Ugande, koji udomljava četvrt miliona ljudi. Taj kamp je primio mnoge Južnosudance koji beže od građanskog rata udaljenog samo nekoliko sati severno.
Bidi Bidi, ranije tek malo selo, od 2016. se uvećalo i sada pokriva teritoriju od 250 kvadratnih kilometara – što je trećina teritorije Njujorka.
Ali Bidi Bidi se razlikuje od ostalih izbegličkih kampova po tome što se njegovi žitelji slobodno kreću i rade, mogu da se školuju i dostupna im je zdravstvena pomoć.
Vlasti Ugande, poznate po otvorenosti prema izbeglicama, žiteljima Bidi Bidija obezbeđuju i zemlju koju mogu da obrađuju i na kojoj mogu da grade domove, omogućujući im da postanu ekonomski nezavisni.
Vlasti kampa takođe nameravaju da podignu škole, zdravstvene ustanove i drugu infrastrukturu od čvršćih materijala, a sve to u cilju stvaranja funkcionalnog grada.
Među žiteljima Bidi Bidija su Herbat Vani, izbeglica iz Južnog Sudana, i Lusi, iz Ugande. Taj par se venčao prošle godine.
Herbat je zahvalan na dobrodošlici s kojom je prihvaćen u Ugandi nakon što je pobegao od nasilja u svojoj zemlji.
„Onog trena kada dospete do granice i dalje se plašite, ali onda vas ti ljudi lepo dočekaju – to je zaista bilo čudesno“, kaže on. „Iskreno mogu da kažem da je Uganda sada naš dom.“
Lusi kaže da Herbata uopšte ne posmatra kao izbeglicu. „On je ljudsko biće, kao ja“, kaže ona. Međutim, uprkos velikim naporima vlasti, brojne nedaće i dalje postoje u Bidi Bidiju.
Poslednji izveštaj UNHCR pokazuje da zalihe vode i hrane nisu dovoljne, zdravstvene ustanove i dalje su prekrivene ceradama i nema dovoljno mesta, kao ni škola, za mnogočlane porodice koje pristižu.
Raseljenih bi moglo da bude sve više
Uz sukobe i nasilje, progone i kršenje ljudskih prava, prirodne katastrofe postaje sve zaslužnije za to što ljudi prisilno napuštaju svoje domove.
Samo prema podacima o interno raseljenim, koje je prikupio Međunarodni centar za praćenje raseljavanja (IDMC), prirodne katastrofe svake godine dovode do sve većeg raseljavanja stanovništva, te tako premašuju oružani sukob kao glavni razlog za odlazak ljudi.
Pored 10.8 miliona ljudi interno raseljenih usled sukoba, prošle godine je 17,2 miliona ljudi moralo da napusti domove zbog katastrofa, i to ponajviše zbog „ekstremnih vremenskih uslova“, kao što su oluje i poplave, tvrde podaci IDMC-a.
Na osnovu podataka iz prve polovine 2019, stručnjaci Centra očekuju da će broj ljudi koji se sele zbog prirodnih katastrofa porasti na 22 miliona godišnje.
Masovno raseljavanje usled ekstremnih vremenskih uslova „postaje standard“, tvrdi se u izveštaju, i direktorka Centra, Aleksandra Bilak, pozvala je svetske lidere da ulože više sredstava u pokušaje da se umanje posledice klimatskih promena.
Ranije ove godine tropski cikloni i monsunske poplave isterale su mnoge u Indiji i Bangladešu iz njihovih domova, dok je ciklon Idaj doneo haos na jugu Afrike, usmrtivši više od 1.000 ljudi i ostavivši milione žitelja Mozambika, Zimbabvea i Malavija bez domova.
Idaj je bio „jedna od najubojitijih vremenskih katastrofa na južnoj polulopti“, kažu iz Svetske meteorološke organizacije.
Iako je teško povezati bilo koji pojedinačni događaj sa globalnim zagrevanjem, očekuje se da klimatske promene uvećaju učestalost takvih ekstremnih vremenskih nepogoda.
Svetska meteorološka organizacija upozorava da su fizičke i finansijske posledice globalnog zagrevanje sve snažnije.
Fan Ti Hang, zemljoradnik iz vijetnamske provincije Ben Tre, izjavio je za BBC da je promena klime u njegovoj zemlji već ostavila „ogromne posledice“ na poljima pirinča.
„Kiše je bilo manje nego u proteklim godinama“, kaže on. „Zbog toga je mnogo teže obrađivati zemlju.“
„Sad godišnje imamo samo dve žetve, umesto tri, a nije ni izvesno da će one biti uspešne.“
On kaže da zajedno sa ostalim ratarima mora da radi kao najamni radnik, ili da pređe i na uzgoj stoke, kako bi ostvario dodatnu zaradu, dok neki napuštaju selo i odlaze u grad.
Baš kao i Fanove kolege ratari, mnoga interno raseljena lica odlaze u gradove kako bi se zaštitila od vremenskih nepogoda i pronašla bolji život.
Ali mnoga urbana područja na svetu ne mogu da ponude ljudima traženo utočište.
Ljudi koji su se doselili u gradove često nalaze zaklon u nedovršenim ili napuštenim zgradama i nemaju dovoljno hrane, vode i osnovnih uslova, zbog čega su lako podložni zarazama i bolestima, tvrde iz IDMC-a. Osim toga, teško ih je identifikovati i pratiti, pošto se mešaju sa lokalnim stanovništvom.
Povrh svega toga, neke od najvećih gradova na svetu ugrožava i globalni porast temperature.
Kompanija Verisk Mejplkroft, koja se bavi analizom rizika, u izveštaju navodi da se gotovo svi (95%) gradovi suočeni s opasnošću od ekstremnih klimatskih uslova nalaze u Africi i Aziji.
Gradovi izloženi najvećem riziku su oni koji doživljavaju naveći rast, a među njima su i megagradovi poput Lagosa u Nigeriji i Kinšase u Demokratskoj republici Kongo.
Oko 84 od 100 svetskih gradova koji doživljavaju najbrži rast suočava se sa „ekstremnim“ rizicima od porasta temperature i ekstremnim vremenskim uslovima koje donosi promena klime.
To znači da se onima koji dolaze u urbana područja bežeći od uticaja sve zagrejanijeg sveta lako može dogoditi da im živote opet naglo poremete posledice sve viših temperatura.
Pišu: Lusi Rodžers, Nasos Stilijanu, Šon Vilmot i Klara Gibur. Intervjui na lokacijama: Ašli Džon-Baptist, Olivija Lejs-Evans i Rejčel Torn.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
