U poslednjih 30 godina, broj novih virusa sve je viši, a rapidno širenje bolesti – poput korona virusa u Kini trenutno – sve je učestalije. Zbog čega se to dešava?
Prosta činjenica je da nas na ovoj planeti ima više nego bilo kad u istoriji – broj ljudi koji naseljava planetu iznosi 7.7 milijardi i nastavlja da se povećava. A živimo sve bliže i bliže jedni drugima.
Više ljudi na maloj površini znači i povećan rizik od izlaganja patogenima koji izazivaju bolesti.
- Korona virus – teorije zavere, lažne vesti i zablude
- Korona virus: Kako, šta, gde, kad – odgovori na sva vaša pitanja
Izgleda da se korona virus iz Vuhana prenosi sa osobe na osobu prilikom kašljanja ili kijanja. Virus može da preživi ograničeno vreme izvan tela, tako da ljudi moraju da budu jako bliski jedni drugima kako bi se zarazili.
Ebola se 2014. godine širila putem krvi i drugih telesnih tečnosti, tako da su samo oni koji su imali bliski kontakt sa obolelima, mogli da se zaraze.
Ali ne prenose se svi virusi sa čoveka na čoveka. Čak i Zika, koji se prenosi sa komarca na čoveka, uspeva kada smo u neposrednoj blizini. Zika komarci pojavljuju se u urbanim sredinama gde mogu da se hrane ljudskom krvlju. Brže se razmnožavaju u gusto naseljenim, vlažnim i toplim mestima.
Od 2007. godine, više ljudi živi u gradovima nego izvan njih. Više od četiri milijarde ljudi živi na jedan odsto Zemljine površine.
A mnogi gradovi u koje se doseljavamo nisu spremni za nas. Veliki broj ljudi završi u naseljima bez čiste vode i dobrog kanalizacionog sistema, pa se bolesti brzo šire.
Krećemo se
Avioni, vozovi i atomobili pomažu virusuma da pređu s jednog na drugi kraj sveta za manje od jednog dana. Za samo nekoliko nedelja, na slučajeve korona virusa sumnjalo se u više od 16 zemalja.
Tokom 2019. godine, aviokompanije su prevezle 4.5 milijardi putnika – pre deset godina je ta cifra iznosila samo 2.4 milijarde.
Vuhan je glavna stanica na kineskoj brzoj pruzi i virus se pojavio u trenutku kada se zemlja spremala za najveću ljudsku migraciju u istoriji – više od tri milijarde putovanja odvilo se širom zemlje u periodu oko kineske Nove godine.
Do jedne od najtežih pandemija, zaraze Španskom groznicom, došlo je 1918. godine. Epidemija je izbila u Evropi u vreme masovne migracije pri kraju Prvog svetskog rata.
Vojnici su se vraćali kućama i donosili virus sa sobom. Bolest je tako dolazila do čitavih zajednica jer ljudi nisu razvili otpornost na novi virus.
Istraživanje koje je sproveo virolog Džon Oksford navodi da bi izvor virusa mogao da bude kamp kroz koji je svakodnevno cirkulisalo oko 100.000 vojnika.
Čak i u vreme pre avio-transporta, epidemija se proširila u sve delove sveta. Od virusa je umrlo između 50 i 100 miliona ljudi.
Ipak, Španskoj groznici je bilo potrebno između šest i devet meseci da se proširi svetom. U svetu u kom možemo da obiđemo čitavu planetu za jedan dan, novi virus može da se proširi mnogo brže.
Više mesa, više životinja, više bolesti
Ebola, Sars i sada korona virus iz Vuhana su zoonotski virusi – prenose se sa životinja na ljude. Novi korona virus verovatno potiče sa pijace u Vuhanu – rani izveštaji navode da možda vodi poreklo od živih zmija.
Ovih dana, otprilike tri od četri novootkrivena virusa su zoonotski.
Naša globalna potražnja mesa je u porastu, uzgoj životinja se povećava kako delovi sveta postaju bogatiji i razvijaju naviku jedenja mesa. Virusi gripa obično dolaze do ljudi preko domaćih životinja. Stoga, verovatnoća da će zaražene životinje stupiti u kontakt s ljudima su takođe u porastu.
Korona virusi se prenose sa životinja na ljude. Žive životinje na pijaci su uobičajena pojava u gusto naseljenim oblastima u Kini. To objašnjava zbog čega su poslednje dve epidemije izbile tamo.
Takođe, kako se gradovi šire, zalazimo u ruralne oblasti gde ljudi stupaju u kontakt sa divljim životinjama. Lasa virus se širio na taj način – tako što su ljudi dolazili u šume zbog poljoprivrede, a pacovi su sklonište potražili u njihovim kućama i sa sobom doneli Lasa virus.
Jednostavno nismo spremni
Iako je svet povezan više nego ranije, još uvek nemamo globalni zdravstveni sistem koji bi mogao da odgovori na ovakve pretnje čim se pojave.
Kako bi se sprečilo širenje, oslanjamo se na vlasti države u kojoj se virus pojavio. Ukoliko one podbace, cela planeta je u riziku.
To nigde bilo tako očigledno kao u Zapadnoj Africi kada je izbila epidemija Ebole. Lokalni zdravstveni sistem u Gvineji, Liberiji i Sijeri Leone nije uspeo da ograniči širenje.
Od posledica ebole umrlo je 11.310 ljudi u Zapadnoj Africi.
Srećom po ostatak sveta, taj virus se širi relativno sporo, za razliku od respiratornih virusa poput korone, koji se šire mnogo brže.
Ne pomaže to što su veće šanse da epidemija virusa izbije u siromašnim krajevima sa slabim zdravstvenim sistemom. Manjak regulacija, obrazovanja i higijene, zajedno sa gustom naseljenošću, dodatno povećavaju rizik.
U isto vreme, sve ove države se suočavaju sa odlivom mozgova, kako ih napuštaju najveći zdravstveni stručnjaci.
Veoma mali broj zdravstvenih sistema je spreman da investira resurse u suzbijanje epidemija koje se možda nikada neće dogoditi. Kada se pojavio svinjski grip, došlo je do nestašice lekova, ali kasnije su usledile kritike da su reakcije bile preterane, kako se ispostavilo da je virus bio poprilično blag.
Iako imamo tehnologiju za razvijanje lekova koji bi mogli da odvrate neke viruse, to se prosto ne isplati farmaceutskim kompanijama – ukoliko će samo nekoliko hiljada izgubiti život, tu nema zarade.
Iako znamo da nam prete, u većini slučajeva ne možemo da predvidimo kada i gde će doći do izbijanja virusa, tako da nas uvek uhvate nespremne.
Dobre vesti
Iako se suočavamo sa izbijanjem epidemija više nego ranije, manje ljudi se razboljeva i umire od ovih bolesti, prema podacima istraživanja Britanske naučne akademije.
Kada dolazi do naglog ekonomskog rasta, kao što je to slučaj u Kini, osnovna higijena i pristup sistemu zdravstvene zaštite se poboljšavaju. Kao i komunikacijski sistemi koji dele savete kako da se infekcija izbegne.
Lečenja su poboljšana, sve više ljudi ima pristup njima i prevencija je sve bolja. Vakcine se razvijaju mnogo brže.
Kako je sistem globalnog reagovanja perfektan, sve smo bolji u uočavanju i reagovanju na ovakve situacije.
Država poput Kine može da sagradi bolnicu za hiljadu ljudi u roku od nedelju dana, a to je 1918. godine delovalo kao potpuna mašta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
