„Nemoj da se uprljaš!“, bio je nekada stalni porodični refren, dok su roditelji u očajanju gledali kako deca upropašćavaju najbolju odeću.

Bilo da trče kroz polje, penju sa po drveću ili love punoglavce, bilo je neizbežno da do kraja dana njihova bela odeća postane smeđa.

Danas je mnogim roditeljima žao što njihova deca nemaju više prilike da na sebi osete malo prljavštine.

Sa usponom urbanizma i privlačnošću video igara i društvenih mreža, kontakt sa prirodom postao je mnogo ređi nego u prošlosti.

Za mnoge prosto više nema prilika da se ublatnjave.

Ono što se uštedi u troškovima pranja odeće moglo bi da se izgubi u dečjem zdravlju.

Prema skorašnjem istraživanju, naime, spoljna prljavština prepuna je prijateljskih mikroorganizama koji mogu da obuče imuni sistem i izgrade otpornost na širok dijapazon bolesti, uključujući alergije, astmu, pa čak depresiju i anksioznost.

Ovi nalazi pokazuju da vežbanje na otvorenom nije od koristi samo zbog prilike da slobodno jurcate – već i zbog toga što određeni prirodni materijali, kao što su zemlja i blato, sadrže iznenađujuće moćne mikroorganizme čiji pozitivan uticaj na dečje zdravlje tek počinjemo da razumemo.

Materijali za gnječenje i mešenje kao što su blato i pesak mogu da pomognu deci da razviju interakciju između čula i pokreta

Mentalno obnavljanje

Mnoge od psiholoških koristi igre na otvorenom dobro su poznate.

Naš mozak se razvio u prirodnom okruženju i naš sistem percepcije posebno je pogodan za divlje, spoljne prostore.

To znači da prirodne scene pružaju savršen nivo stimulacije, za koji se smatra da pomaže da se mozak obnovi kad je umoran ili počne da gubi koncentraciju.

Potkrepljujući ovu teoriju, jedna studija iz 2009. pokazala je da su deca sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) mogla bolje da se koncentrišu posle dvadesetominutne šetnje po ulicama u održavanom urbanom kraju.

To što su bila u blizini trave i drveća kao da je imalo pozitivan efekat na njihov um.

Autori su predložili da se koriste takve „doze prirode“ kao bezbedan i pristupačan način da se pomogne deci sa ADHD-om, uz druga pomagala.

Pored ovih restorativnih efekata, igra napolju može da ponudi i korisna edukativna iskustva.

Na primer, čin vajanja i gnječenja materijala kao što su blato ili pesak može da pomogne deci da razviju interakciju između čula i pokreta, poznatu kao čulno-motorni razvoj, prema Frančesku Vitranu, dečjem neuropsihijatru, psihoterapeutu i predavaču sa Univerziteta u Palermu, u Italiji, koji ima dugogodišnje iskustvo primene ovih terapija.

To detetu omogućuje da postepeno razume vlastite telesne signale.

Takve aktivnosti – van kuće ili učionice – mogu i da pomognu deci da pronađu načine da izađu na kraj sa emocijama koje možda teško mogu da se istraže u drugim okruženjima.

Takozvana „terapija igrom u tacni sa peskom“, koja uključuje korišćenje peska i minijaturnih figurica za izražavanje misli i osećanja, prihvaćen je oblik savetovališta za decu koja imaju problema da verbalizuju vlastito emocionalno stanje.

Kad je u pitanju dečje fizičko zdravlje, najočiglednija korist igre napolju je puka aktivnost.

Detetu bi moglo da bude lakše da stekne snagu i izdržljivost na ogromnom otvorenom prostoru, što smanjuje rizik od gojaznosti, prema jednoj studiji koju je vodila Elizabet Geršof, profesorka ljudskog razvoja i porodičnih nauka sa Univerziteta u Ostinu, u Teksasu, u SAD.

Najnoviji nalazi, međutim, sugerišu da bi od igre u prirodnom okruženju moglo da bude i niz drugih koristi – a tajna bi mogla da se krije u samom valjanju u blatu.

Odrastanje na selu pokazalo se da ima dugotrajne pozitivne posledice po zdravlje

Stari prijatelji

Nova istraživanja nude svež pogled na „hipotezu o higijeni“, prvi put izloženu krajem osamdesetih.

Prema ovoj ideji, veliko smanjenje dečjih infekcija tokom 20. veka veka imalo je neželjeno dejstvo na imuni sistem ljudi, učinivši da oni preterano reaguju i na najmanju stimulaciju.

Smatra se da je rezultat bio porast astme, polenske groznice i alergije na hranu.

Mnogi naučnici, međutim, danas ne vole izraz „hipoteza o higijeni“, budući da izgleda da je obeshrabrivao važne navike kao što je pranje ruku.

I oni se gnušaju ideje da su infekcije, same po sebi, dobre po decu.

„Bilo je to prilično problematično iz perspektive javnog zdravlja“, kaže Kristofer Lauri, profesor integrativne fiziologije i direktor bihevioralne neuroendokrinološke laboratorije na Univerzitetu u Koloradu, u Bolderu, u SAD.

Umesto toga, danas se smatra da su ključni nezarazni organizmi – a ne oni od kojih deca zapravo oboljevaju.

Ovi „stari prijatelji“ prisutni su tokom najvećeg dela evolutivne istorije.

Uglavnom su bezopasni i obučavaju imuni sistem da moderira aktivnost, umesto da preterano reaguje na bilo kakvog potencijalnog uljeza.

Još važnije, naša tela se susreću sa ovim starim prijateljima svaki put kad provodimo vreme u prirodi.

Sa povećanom urbanizacijom i smanjenom igrom napolju, mnogobrojnoj deci sada nedostaje ta izloženost – što znači da su njihovi imuni sistemi osetljiviji na bilo kakvu pretnju i veća je verovatnoća da će preći u preteranu aktivnost.

Razne studije potkrepljuju ovu ideju.

Ljudi koji odrastaju na farmama generalno su manje skloni dobijanju astme, alergija ili auto-imunih poremećaja kao što je Kronova bolest – zahvaljujući, čini se, njihovoj izloženosti mnogo širem dijapazonu organizama u detinjstvu u ruralnom okruženju koja je pospešila efikasniju regulaciju imunog sistema.

Veći deo zdrave stimulacije, koju omogućuju ove bacili, smatra se da dolazi kroz digestivni sistem – danas je opštepoznato da prijateljski mikrobi u crevima mogu da poprave naše zdravlje na razne načine.

Ali oni mogu da deluju na kožu i kroz nju, prema Mišelu Antoneliju, lekaru iz Ređo Emilije, u Italiji, koji je istraživao načine na koje terapije blatom utiču na zdravlje.

Spoljni sloj našeg tela udomljava razne vrste mikroba, kaže on, a ljudi sa poremećajima kao što su atopijski dermatitis (čest oblik ekcema) i psorijaza čini se da imaju osiromašenu zajednicu organizama.

Izgleda da je mikropski diverzitet povezan čak i sa stanjima kao što je artritis.

„Ovi mikroorganizmi mogu da igraju veliku ulogu kod mnogih teških hroničnih bolesti“, kaže on.

Grupa dece uživa u kupanju u blatu tokom nepalskog Nacionalnog dana pirinčanog polja, kojim se obeležava početak sezone sadnje pirinča

Zdravo telo, zdrav duh

Najviše od svega iznenađuje što prijateljske bakterije iz prirode čak mogu da utiču i na telesnu reakciju na stres.

Kad se osećamo ranjivo i ugroženo, imuni sistem počinje da pojačava naše telesne upale.

Pošto je upala jedna od prvih odbrana protiv infekcije, ova reakcija razvila se kao način da se telo pripremi na potencijalnu fizičku povredu od pretnje sa kojom se suočavamo – ali je manje korisno za onu vrstu stresova sa kojima se susreću ljudi danas.

Neverovatno, ali ljudi koji su proveli veći deo detinjstva u ruralnom okruženju imaju sklonost ka iskazivanju prigušenije reakcije na stresne događaje kao što su nastupi u javnosti, sa smanjenim izražavanjem inflamatornih molekula kao što je interleukin 6, u poređenju sa onima koji su odrasli u gradovima.

Ovo je ostalo tako čak i kad su naučnici kontrolisali druge faktore – kao što je njihov društveno-ekonomski status.

To bi moglo da ima ozbiljne posledice po dugoročno zdravlje, budući da hronično telesno zapaljenje može da doprinese širokom dijapazonu stanja.

Čini se da, na primer, povećava rizik od depresije.

„Ljudi koji su odrasli u gradovima su neka vrsta ‘hodajućih tempiranih bombi’ kad su u pitanju njihove inflamacije“, kaže Lauri, koji je bio koautor ove studije.

„Dramatične posledice“

I dok rezultati koji potkrepljuju „hipotezu o starim prijateljima“ nastavljaju da pristižu, neki istraživači počeli su da identifikuju konkretne organizme koji bi mogli biti odgovorni za pozitivne strane i načine na koje dolazi do tih promena.

Lauri je posebno zainteresovan za Mycobacterium vaccae, koja često može da se nađe u zemlji.

Kad se miševi izlože M. vaccae, oni iskazuju povećanu aktivnost regulatornih T ćelija – koje, kao što im samo ime sugeriše, pomažu da se zauzda imuna aktivnost, uključujući inflamatorne reakcije.

Izgleda da ih to potom čini otpornijim na stresne događaje, kao što je potencijalni sukob sa drugim, agresivnijim mišem.

„Vidimo veoma dramatične efekte po otpornost na stres, čak i mesec dana posle poslednje injekcije“, kaže Lauri.

Naravno, miševi nisu isto što i deca, ali to nudi neke korisne uvide u ulogu koju igraju određeni mikroorganizmi.

Neki naučnici su takođe izrazili poprilično uzbuđenje zbog uloge „helminta“ – parazita koji žive u zemlji kao što je glista – uglavnom zbog moderisane imune reakcije koju pokreću kod domaćina.

Ljudi zaraženi helmintima čini se da imaju niži rizik od inflamatornih crevnih bolesti kao što je Kronova bolest.

Neka ispitivanja pokušala si namerno da izlože pacijente larvama ovih parazita, sa promenljivim uspehom.

Ove terapije bi, međutim, morale da se pomire sa potencijalno neželjenim dejstvima kad imate gliste.

A tu čak i ne pominjemo očigledan „faktor gadljivosti“ koji će najverovatnije odvratiti mnoge ljude od namernog unošenja helminta u sebe.

Još šokantnije, Antoneli sugeriše da mnoge banjske terapije – uključujući kupanje u blatu i termalnoj mineralnoj vodi – mogu da vam poboljšaju zdravlje pridruživanjem korisnih organizama mikropskim zajednicama na vašoj koži.

Mnoge vrste mogle bi da budu zaslužne za pozitivne strane ovoga, uključujući Staphylococcus epidermidis, za koju se pokazalo da ima anti-inflamatorna dejstva.

Pronalaženje vremena za igru napolju može da ima iznenađujuće koristi po zdravlje, pokazuju istraživanja

Šumski transplanti

Imajući u vidu važnost rane izloženosti prijateljskim bakterijama, mnogi naučnici istražuju pozitivne strane intervencija koje podstiču na veći kontakt sa prirodom u detinjstvu.

Antoneli kaže da se pokazalo da čin „šumskog kupanja“ – nežnih meditativnih šetnji kroz šumu – ublažava simptome kod dece i tinejdžera sa atopijskim dermatitisom, na primer.

Dodirujući lišće i zemlju, oni su možda pokupili prijateljske organizme koji su obogatili mikrobiome njihove kože, kaže on.

Ambiciozni projekat u Finskoj, za to vreme, pokušao je da dovede prirodu deci.

U četiri dnevna boravka, istraživači su zamenili asfalt i šljunak iz školskog dvorišta „transplantovanom“ zemljom i vegetacijom uzetom sa zemlje severnih šuma.

Deca su takođe dobila kutije za sađenje da bi se bavila baštovanstvom.

„To je podstaklo na dalji kontakt“, kaže Aki Sinkonen sa Univerziteta u Helsinkiju, koautor studije specijalizovane za mikrobiome blata.

Mesec dana kasnije, deca su iskazivala znake povećanog mikropskog diverziteta na koži i u crevima, kao i poboljšanu imunu funkciju.

Imali su veći broj onih regulatornih T ćelija koje mogu da pomognu u moderaciji telesnih reakcija na štetne uljeze, na primer.

Proporcija anti-inflamatornih molekula u krvnoj plazmi takođe se povećala – što ponovo ukazuje na bolje regulisani imuni sistem.

U budućnosti, Sinkonen se nada da će testirati dugotrajne efekte ovih promena.

„Mislim da će to dovesti do ređe pojave ljudskih bolesti – to je bar naša hipoteza.“

Blatne kuhinje

Imajući u vidu poznate psihološke koristi, mnogi dnevni boravci i škole već podstiču na veći kontakt sa prirodom – kao što su škola u prirodi, redovne šetnje kroz prirodu i pravljenje blatnih kuhinja koje podstiču decu da se igraju u prljavštini.

„U mnogim vrtićima i školama, sve je veća svest o tome da deca imaju manje otvorenih prostora za igru“, kaže Marilisa Modena, arhitekta specijalizovana za dizajn škola, i osnivačica Zeroseiplaneta , italijanskog centra za istraživanje i obuku koji se bavi pozitivnim stranama igre na otvorenom.

„I tražimo načine da ponovo uvedemo aktivnosti koje su, do pre pedesetak godina, bile uobičajeno iskustvo za decu.“

Veće interesovanje za igru na otvorenom javilo se u Severnoj Evropi, kaže Modena, ali se danas širi i na mnoge druge zemlje.

Uz buduće istraživanje, možda će biti moguće obogatiti zemlju u kućnim baštama i školskim dvorištima najkorisnijim organizmima.

Za sada, roditelji i učitelji će morati da rade s onim što imaju.

Blatne kuhinje, posebno, mogu biti isplative i da zauzimaju malo mesta.

Sve što vam treba je jedan stari sto i nekoliko šerpi recikliranih iz kuhinje i napunjenih mešavinom zemlje i vode.

Sofiscitiranije strukture mogu biti opremljene ormarićima i fiokama punim kamenja, peska i vegetacije.

I dok se mali blatni kuvari prljaju stvarajući nove maštovite kreacije, oni možda kultivišu svoje umove i optimizuju imune sisteme, sa potencijalnim prednostima koje će trajati mesecima ili čak godinama.

* Dejvid Robson je pisac iz Londona. Njegova najnovija knjiga je Efekat očekivanja: Kako vaš mentalni sklop može da transformiše vaš život, objavljena je početkom 2022. On je @d_a_robson na Tviteru.

* Alesija Franko je autorka i novinarka koja se bavi istorijom, kulturom, društvom, pripovedanjem i njihovim uticajem na ljude. Ona je @amasognacredi na Tviteru.

Pogledajte video