Turske vlasti su izdale naloge za hapšenje više od 130 ljudi u vezi sa izgradnjom zgrada srušenih u katastrofalnom zemljotresu u ponedeljak, 6. februara, objavio je potpredsednik te zemlje Fuat Oktaj.
Turska policija je već privela najmanje 12 ljudi.
Uporedo sa istragom oko rušenja zgrada, što je izazvalo veliki gnev, bilo je i slučajeva pljački i otimačinja u pojedinim gradovima u Turskoj, teško pogođenim u zemljotresu.
Navodno je do sada zbog toga uhapšeno oko 100 ljudi.
U zemljotresu na jugoistoku Turske i severu Sirije 6. februara poginulo je više od 28.000 ljudi, prema poslednjim podacima.
Samo u Turskoj je broj poginulih premašio 24.000, a desetine hiljada objekata je uništeno.
BBC turski servis u nedelju, 12. februara, izvestio je i da je u Adani, u jednom od kamiona koji je bio u konvoju humanitarne pomoći za područja pogođenim zemljotresom, pronađeno 107 kilograma kanabisa.
Uhapšeno je dvoje ljudi, koji tvrde da nisu znali da prevoze i drogu.
- Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
- Zemljotres u Turskoj: Nasilje i otimačina prekinuli potragu za preživelima u nekim mestima
- Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
Koliko je zgrada uništeno ili oštećeno?
Tačan broj još nije poznat, jer tlo još podrhtava, a mnoge zgrade ili njihovi delovi i dalje padaju.
Prema rečima turskih zvaničnika u nedelju, 12. februara, u 10 provincija pogođenih zemljotresom pregledano je blizu 172.000 objekata.
Kažu i da će blizu 25.000 zgrada i objekata morati da bude porušeno jer su teško oštećene, ali da broj nije konačan i da će šteta tek biti utvrđena.
Lakše je oštešeno još oko 122.000 objekata.
Gnev zbog rušenja zgrada
Očekuje se da će broj ljudi pod istragom zbog rušenja zgrada biti veći od 130, mada mnogi kažu da je to samo maska kako bi se pažnja skrenula sa glavnog problema.
Dva dana posle zemljotresa, mnogi u Turskoj su izrazili gnev zbog katastrofe, žaleći se na sporu reakciju spasilačkih slućbi, ali još više postavljajući pitanja o kvalitetu izgrade objekata.
Hiljade objekata u Turskoj srušeno je poput kule od karata, što je izazvalo pitanje da li je uticaj prirodne katastrofe pogoršan ljudskim propustima.
Iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prihvatio neke kritike, naglasio je i da „protiv ovakve prirodne katastrofe nema odbrane“.
Mnogi u Turskoj ozlojađeni su zbog „poreza na zemljotres“, koji su vlasti odredile posle ranijeg razornog zemljotresa 1991. godine u kojem je poginulo više od 17.000 ljudi.
Pitali su se gde je otišao sav taj novac koji su godinama odvajali.
Stručnjaci su godinama upozoravali da su mnoge nove zgrade u Turskoj nesigurne zbog korupcije i vladine politike.
Vladina politika dozvoljavala je takozvanu amnestiju za izvođače koji su odstupili od građevinskih propisa, kako bi podstakli građevinski bum, između ostalog i u regionima podložnim zemljotresima.
Kako se naziru izbori, budućnost predsednika je na kocki nakon što je proveo 20 godina na vlasti.
Erdogan je priznao nedostatke u reagovanju na zemljotres, ali kaže da je ovo i stvar sudbine.
„Ovakve stvari su se uvek dešavale, sudbina je tako htela“, rekao je on.
Šestog dana nakon što je zemljotres pogodio, situacija postaje sve očajnija.
U subotu su nemački i austrijski spasioci privremeno obustavili potrage za preživelima zbog sukoba neimenovanih grupa u provinciji Hataj, jednoj od najteže pogogođenih u zemljotresu.
Očekuje se da će se bezbednost pogoršati kako se zalihe hrane smanjuju, rekao je jedan spasilac.
„Postoji sve veća agresija među frakcijama u Turskoj“, rekao je austrijski potpukovnik Pjer Kugelvajs.
Potraga za preživelima je nastavljena kada je turska vojska obećala da će ih zaštititi.
Širom južne Turske i severne Sirije milioni su beskućnici, a temperature nastavljaju da padaju ispod nule svake noći.
UN su upozorile da je više od 800.000 ljudi bez obroka, a njihova humanitarna agencija na terenu upozorava da će konačni broj poginulih u zemljotresu verovatno biti udvostručen.
U Siriji broj mrtvih je za sada više od 3.500, ali novi podaci nisu objavljeni od petka.
Nada da će se naći još mnogo preživelih bledi, uprkos nekim čudesnim spasenjima.
Šef pomoći Ujedinjenih nacija, koji je u subotu boravio u turskoj provinciji Kahramanmaras, opisao je zemljotres kao „najgori događaj u poslednjih 100 godina u ovom regionu“.
„Mislim da je ovo najgora prirodna katastrofa koju sam video u životu, ali ujedno i najveći i najodlučniji međunarodni odgovor“, rekao je Martin Grifits za BBC.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.