Ljaci

BBC
Artur Ljaci iz Drača je samo jedan od nekoliko hiljada ljudi čije su kuće oštećene u zemljotresima

Artur Ljaci ima 45 godina i živi u Draču… Ili je barem tamo živeo do sada. Šta će dalje biti – niko ne zna.

Gotovo sve zgrade i kuće u njegovoj Ulici Muje Ulćinakua danas su prazne.

„U onoj beloj više ne može da se živi, ni u onoj pored nje… Nisu bezbedne. Ona desno je potonula – ima četiri sprata, a ne tri kao što deluje“, objašnjava Ljaci.

„Kad je zemljotres udario vlasnik je spavao na drugom spratu. Rekao mi je da se osetio kao u liftu“, dodaje.

U tišini idemo ka njegovom ulazu. Ljaci na sebi ima kožnu braon jaknu, kačket i bradu od nekoliko dana. Ulica je potpuno prazna, nema automobila, dece, komšija…

Tu su samo šut, cigle i blokovi, otpali nakon nekog potresa.

On veruje da je šteta mogla biti manja da nije bilo nekontrolisane divlje gradnje. Vlasti u Albaniji već su najavile istrage o nepropisno sazidanim objektima, kao i o zloupotrebi službenih ovlašćenja.

U pojedinim mestima tužilaštvo je od policije tražilo da srušene zgrade označi kao mesta zločina.

Ulica

BBC
Ulice Drača su nakon zemljotresa bile cigli i blokova sa obližnjih zgrada

„U deset do tri izjutra je bio prvi zemljotres“, priseća se Ljaci tog 26. novembra i noći kada se prvi put Albanija zatresla.

„Bio je veoma jak, ali nije napravio štetu. Ostali smo unutra. Drugi je bio oko pola četiri – to je taj od 6,4 stepena. Tad smo hteli da izađemo, ali su se vrata zaglavila… Jedva smo uspeli.

„Više se nismo vraćali unutra, ostali smo na ulici do jutra. Svi su bili napolju“.

Stižemo do cilja – velike bele zgrade, pune ožiljaka od zemljotresa.

„Nije bilo razmaka između moje zgrade i susedne, bile su naslonjene jedna na drugu. Sada je tu procep od dvadesetak centimetara“, pokazuje Ljaci dok prilazi ulazu.

Gore, na terasi jednog stana, pored saksija punog zeleniša, piše nešto na velikom platnu. Šta?

„’Prodajem stan’… Okačili su to pre zemljotresa. Ko će sad to da kupi?“

Zemljotres u Albaniji: Solidarnost bez granica – spasioci u najugroženijim mestima
The British Broadcasting Corporation

„Sve se plaća, uvek se plaća“

Najjači zemljotres u poslednjih nekoliko decenija gotovo je potpuno razorio Drač i selo Tumane, napravivši veliku štetu u Tirani i brojnim drugim mestima.

Život je izgubila 51 osoba, povređeno je na stotine, a bez domova je ostalo nekoliko hiljada ljudi – među kojima je i Ljaci.

Potpuno je uništeno 1.183 objekata, dok je 558 stanova i 5.494 kuća teško oštećeno, podaci su albanskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Evakuisano je 3.224 ljudi, dodaju.

Od zemljotresa je prošlo nešto više od sedam dana i zemlja se polako opravlja, ali i traži uzroke, pitajući se zbog čega je zemljotres izazvao baš toliku štetu.

Albanski arhitekta Armand Vokši kaže za BBC da je još rano za procene o uzrocima štete, ali da postoje stvari koje su sigurne.

„Objekti koji su ‘neformalno izgrađeni’ ili oni na kojima su ljudi vršili velike infrastukturne promene, pokazali su više slabosti“, kaže on.

Psi spasioci Albanija
The British Broadcasting Corporation

„Takođe, jedan od najvećih problema je i što nisu ažurirani zakoni o bezbednoj izgradnji“, dodaje Vokši.

Reč je o evrokodovimadeset pravila koja propisuju kako bezbedno podići objekat od drveta, metala ili nekog drugog materijala, a koji su urađeni na zahtev Evropske komisije.

„Svaka zemlja je morala da uskladi propise sa evropskim, ali mi i dalje imamo stara, još iz komunističkog perioda“, kaže Vokši.

Ljaci, koji godinama radi u građevini, kao jedan od uzroka navodi rupe u zakonu i to što „ljudi zidaju kako god žele i gde god žele“.

Međutim, poslednjih dana se u Albaniji kao uzrok uglavnom pominje ista reč, korupcija– koja vodi do ‘neformalne gradnje’.

„Ovde postoji jedno nepisano pravilo – šta god gradili, nešto morate da platite… Svi koji su nešto gradili su nešto i platili“, kaže Ljaci.

„Da biste podigli zgradu morate da ispunite nekoliko kriterijuma i koraka… E, pa, korupcije ima na svakom od tih koraka. Na kraju, kad se sve završi, inspektor mora da dođe i proceni kvalitet zgrade… I tu ima korupcije, i tu se plaća. Uvek se plaća“, dodaje.

Ljaci

BBC
I Ljacijeva zgrada je potonula – da biste došli do njegovog stana morate da se sagnete na ulazu u zgradu

Milje

Ljaci ubacuje ključ u vrata stana broj dva. Teško se otvaraju, kao i tog 26. novembra.

Pažljivo ulazimo. Prašnjavi nameštaj je naguran uz zid, na jednom staklenom stočiću su milje i drveni brodić, a na drugom slika dečaka u crvenom ramu. Malo dalje, iznad kreveta u spavaćoj sobi, visi fotografija Ljacija i njegove supruge – ona je u venčanici, a on u odelu.

Pravim nekoliko fotografija i izlazimo, nema potrebe zadržavati se.

„Pogledaj“, pokazuje Ljaci na rupu u zidu hodnika zgrade – vidi se soba susednog stana.

„Tu je živeo stariji čovek sa porodicom. Bolestan je i nije hteo da napusti stan te noći. Policajci su ga stavili na ćebe i izneli napolje“, priča on o komšiji.

Koji tren kasnije već smo bili napolju. Ljaci mi tu kaže da se u susednoj ulici, odmah iza ćoška, potpuno srušio jedan objekat, pa odlazimo tamo.

Ruševina je ograđena trakom i nije moguće prići joj. Tu je bilo i mrtvih. Zgrada je u padu oljuštila zidove susedne zgrade, pa se kroz veliku rupu vidi dečja soba i plišane igračke na stolu.

Oljušteno

BBC
Gotovo sve zgrade u Draču su oštećene – ovoj nedostaje čitav zid, pa se sa ulice vide sobe

„Zgrade izrađene tokom komunizma su mnoge su bolje nego nove“, priča Ljaci, ističući da su nove zgrade „mnogo, mnogo više oštećene“.

Međutim, kako kaže, bilo je problema i sa starim – ali samo zbog ljudskog nemara.

„Sami su renovirali i rušili zidove, naročito u prizemlju, gde su od stanova pravili kafiće i prodavnice“, objašnjava.

„Čak su često, da bi kafići bili prostrani, rušili i neke unutrašnje zidove. Zato su pale. To se desilo nedaleko odavde, čovek je napravio kafić u prizemlju i dve žene su tamo stradale…“

Šta kaže vlast?

Najavljuje istrage.

Albanski premijer Edi Rama traži finansijsku pomoć i obećava da će tužioci privesti pravdi sve koji su nepropisno dizali objekte.

Od lokalnih vlasti u Draču tražio je da naprave spisak oštećenih objekata i firmi koje su učestvovale u izgradnji. Kako kaže, sve će biti ispitano.

Istakao je i da će popravku – uz nadzor vlade – morati da plate izvođači radova, a ne građani koji žive tu.

Stanovnici Drača za BBC
The British Broadcasting Corporation

Istrage najavljuju i iz tužilaštva Drača i Tirane. Kako navode, sumnja se da su brojni objekti pali zato što nisu izgrađeni kako treba, a da je tome znatno doprinela zloupotreba funkcija.

U pojedinim mestima tužilaštvo je od policije tražilo da srušene zgrade označi kao mesto zločina.

Inače, gradonačelnica Drača Valbona Sako podnela je ostavku nakon izjave da je „zadovoljna što je samo 50 ljudi poginulo u zemljotresima„.

Zvaničnici u međuvremenu predlažu dalje mere. Plan albanskog predsednika Iljira Mete ima četiri tačke:

  • Ažuriranje mape rizika, kako bi bile pronađene oblasti u kojima postoji mogućnost zemljotresa
  • Primenu pravila Evropske unije o načinima izgradnje objekata
  • Izmenu zakona o bezbednoj izgradnji
  • Finansijsku podršku za institucije koje se bave istraživanjima u toj oblasti

Plan ima i lider opozicije Ljuljzim Baša, ali u tri tačke:

  • Angažovanje i organizovanje što više inženjera, kako bi se ubrzao proces verifikacije sigurnosti zgrada
  • Korišćenje samo dve kategorije za prvu verifikaciju – da li je u zgradama bezbedno živeti ili ne – kako bi ljudi što pre mogli da se vrate u domove
  • Otkazivanje ugovora o koncesiji sa 10 kompanija koje Baša naziva „oligarsima“ i prebacivanje tog novca u fonda za pomoć građanima
Zgrada

BBC
U zemljotresima u Albaniji do sada je stradala 51 osoba.

Šta dalje?

Obnova, nema druge. Samo je pitanje na koji način.

Građani su nakon zemljotresa pokazali solidarnost i za ugrožene prikupljali hranu i odeću. Zemlja se ujedinila na tih nekoliko dana, ali deluje da to nije dovoljno.

Na primer, Rama je ubrzo od građana tražio da prestanu da doniraju hranu i odeću, već da prikupljaju novac za ugrožene, a tražio je finansijsku pomoć i od Zapada.

Vokši tu poziva na oprez.

„Siurno je da će ubrzo biti dosta investicija raznih donatora ili države i jedan od problema će biti transparentnost puteva tog novca“, ističe.

„Takođe, potencijalni problem je i način na koji će biti rukovođeno investicionim fondovima za obnovu posle zemljotresa“, dodaje.

Ipak, on veruje.

„Arhitekta sam i pozitivno gledam na stvari. Albanija je zemlja sa resursima, zemlja velikih mogućnosti, ali mi moramo da budemo sudije u javnom domenu“.

Albanija: Snimci iz vazduha pokazuju razarajuće posledice zemljotresa
The British Broadcasting Corporation

Zima dolazi

Vraćamo se nazad. Na raskrsnici sa Ljacijevom Ulicom Muje Ulćinakua nalazi se velika umrlica – četiri člana jedne porodice poginula su nedaleko odatle.

Da li će neko biti proglašen odgovornim?

„Ne verujem“, kratko odgovara Ljaci.

„Svi će reći – bio je zemljotres. Nema tog zakona koje kaže da zgrada mora da izdrži 6,4 stepena Rihtera“.

Situacija se u međuvremenu stabilizovala – deo građana čiji domovi više nisu bezbedni smešten je u hotele, a deo u socijalne centre, navode iz vlasti.

Međutim, mnogi nisu hteli da se vrate kućama, iako su im rekli da je bezbedno – plaše se i ne veruju nikome.

Ljaci

BBC
Ljaci se nada da će u narednim mesecima moći da se vrati u stan

Ljaci ima gde – kod roditelja, čija kuća nije toliko oštećena, ali to nije dugoročno rešenje. Šta dalje?

„Prvo čekamo državne inženjere koji treba da procene da li zgrada mora da bude potpuno uništena. Ukoliko ne treba, onda moraju da naprave plan obnove i osnaživanja“, kaže Ljaci.

„Tada će nam reći koliko će šta koštati. Ako cena bude primerena, šta ću, platiću je“.

Međutim, to može trajati mesecima, a zima dolazi. Plaši li se?

„Ne, nisam uplašen, ali ne verujem nikome. Ni centralnoj, ni lokalnoj vladi. A kada izgubite poverenje postanete pesimistični“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.