Predloženi zakon o javnom redu zabranio bi Kambodžankama da nose odeću koja je „suviše kratka ili suviše toga pokazuje“ i zabranio muškarcima da šetaju okolo polugoli.
Vlada je izradila ovaj predlog u pokušaju da očuva stare kulturne tradicije i društveno dostojanstvo, ali su se propisi našli i na meti oštrih kritika.
Osamnaestogodišnja Molika Tan ga doživljava kao napad na žene.
Kad je Molika prvi put čula da vlada u Kambodži pravi nacrt zakona koji će novčano kažnjavati žene u odeći koja ih razgolićuje, toliko se zabrinula da je pokrenula onlajn peticiju protiv njega.
- Muž joj je odsekao nos – hirurg ponudio da je operiše besplatno
- „Nema države u kojoj su žene i muškarci potpuno ravnopravni“
- Kako Tramp govori o ženama – i koliko je to važno
„Kao mlada Kambodžanka, želim da izađem a da se osećam bezbedno i da nosim odeću u kojoj mi je prijatno. Želim da mogu da se izrazim kroz odeću koju nosim i ne želim da me moja vlada ograničava“, kaže ona.
„Mislim da postoje i drugi načini da se očuvaju kulturne tradicije a da se ne primenjuje zakon koji uzima na zub žene zato što nose kratke suknje.“
Njena onlajn peticija pokrenuta je prošlog meseca i do sada je skupila 21.000 potpisa.
Druge žene se slažu s njenim stavom i počele su da na društvenim mrežama da postavljaju slike sebe sa pitanjem: „Da li bih bila kažnjena za ovo?“ i hešteg #mybodymychoice.
„Oduvek se od nas očekivalo da se ponašamo potčinjeno prema muškarcima“, kaže Molika.
Ona smatra da stavove oblikuje tradicionalni kodeks ponašanja prema kojem žene moraju da budu krotke.
Pogledajte video o troškovima života žena i muškaraca
Poslednjih godina vlada se obrušila na žene u odeći koja mnogo otkriva, zabranjujući nastupe pevačicama i glumicama za koje je procenjeno da su obučene neprimereno.
U aprilu je jedna žena osuđena na šest meseci zatvora zbog optužbe za pornografiju i razgolićavanje u javnosti zato što je nosila odeću proglašenu „provokativnom“ dok je prodavala konfekciju na društvenim mrežama.
Premijer Hun Sen u to vreme nazvao je strimovanje žena uživo „kršenjem naše kulture i tradicije“ i sugerisao da takvo ponašanje dovodi do seksualnog zlostavljanja i nasilja nad ženama.
Ajlin Lim (18), koja se pridružila kampanji protiv predloženih propisa, kaže da je želela da ukaže na kulturu svaljivanja krivice na žrtvu u Kambodži.
„Ukoliko bude usvojen, ovaj zakon će samo učvrstiti stav da počinioci seksualnog nasilja mogu da se izvuku nekažnjeno i da nije njihova krivica“, kaže ona.
„Odrastajući u Kambodži, uvek mi je govoreno da se vratim kući do osam i da se ne razgolićujem previše“, dodaje ona.
Iako su propisi koji se tiču oblačenja privukli najviše pažnje na internetu, aktiviste brinu i drugi aspekti ovog nacrta zakona.
Predlog uključuje zabranu da ljudi sa „mentalnim poremećajima“ šetaju „slobodno javnim prostorom“, zabranu „svih oblika prosjačenja“ i obavezno traženje dozvole od vlasti za „korišćenje javnih prostora“ za mirna okupljanja.
Aktivisti kao što su Čak Sopheap, izvršna direktorka Kambodžanskog centra za ljudska prava, kaže da će zakon, ukoliko bude prošao, imati posledice po najsiromašnije pripadnike društva.
- Hoće li žene posle epidemije morati više da se trude na poslu
- Kako bi izgledali gradovi po meri žena
„Ima potencijal da dodatno učvrsti siromaštvo i sistemsku nejednakost“, kaže ona.
Zakon će stupiti na snagu sledeće godine samo ako ga ministri iz vlade i narodna skupština odobre.
Ouk Kimlek, državni sekretar pri ministarstvu unutrašnjih poslova, odbio je zahtev BBC-ja za intervju, rekavši da je to tek „prva ruka“ nacrta.
Ali Čak Sopheap se plaši da bi on mogao da bude usvojen bez kritike ukoliko ne bude pritiska javnosti.
„U Kambodži, zakoni prolaze zakonodavni proces po hitnom postupku, ostavljajući vrlo malo ili nimalo vremena za konsultacije sa ljudima kojih se tiče“, kaže ona.
Molika je još uvek optimistična da će njena peticija privući dovoljno pažnje da natera vladu bude otvorena prema izmenama.
„Želim da pokažem koliko su snažna osećanja po ovom pitanju“, kaže ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
