Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022 nisu oskudevale u upečatljivim pričama – od velikih sportskih sporova do kontroverza oko dopinga.
Zbog toga su neki važni trenuci mogli da vam promaknu – evo pet istaknutih.
- Od sivih fabričkih dimnjaka Šefilda do snežnih padina Azije: Priča o Džejmsu Vudsu i fristajl skijanju
- „Gospođica savršena“: Ruska umetnička klizačica Kamila Valijeva osvojila svet
- Kako je pre više od tri decenije Sarajevo postalo centar sveta
Prva Afroamerikanka koja je osvojila pojedinačno zlato
Američka brza klizačica Erin Džekson ostvarila je ogroman napredak pobedivši u trci za žene na 500 metara 13. februara.
Pošto je završila na 24. mestu na Olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018, Džekson je postala predvodnica u ovoj disciplini u Pekingu i postala prva Afroamerikanka koja je osvojila zlatnu medalju na nekom pojedinačnom takmičenju u istoriji Zimskih olimpijskih igara.
„Nadam se da će to ostaviti traga i da ćemo viđati više manjina kako se oprobavaju u zimskim sportovima“, izjavila je Džekson posle trke.
Rasna zastupljenost problematično je pitanje na Zimskim olimpijskim igrama.
Godine 2018, studija informativnog portala Bazfid pokazala je da su manje od dva odsto od skoro 3.000 zimskih olimpijaca u Pjongčangu bili crnci.
Rivalski par
Brazilka Nikol Silveira i Belgijanka Kim Mejlemans nisu osvojile medalje u ženskom skeletonu, ali jesu dobile priliku da razviju konkurenciju u vlastitom odnosu: na ovim igrama bile su partnerke koje su se takmičile jedna protiv druge.
Štaviše, Zimske olimpijske igre u Pekingu imaju rekordan broj LGBT takmičara iz 14 zemalja, prema Autsportsu, sajtu specijalizovanom za vesti o LGBT sportistima.
Zaključno sa 14. februarom, Tim LGBT osvojio je dve zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama, zahvaljujući Francuzu Gijomu Sizeronu u umetničkom klizanju i Holanđanki Irene Vust u brzom klizanju.
Spor oko nošnje
Zimske olimpijske igre već su se nalazile na tankom ledu kad je u pitanju diplomatija, zahvaljujući američkoj inicijativi za bojkot tokom kog su se mnogi lideri zemalja uzdržali od prisustvovanja ovom događaju.
A onda je održana ceremonija svečanog otvaranja, kada je izbio spor između Kine i Južne Koreje.
Vlasti u Seulu nisu bile zadovoljne spazivši plesačicu u hanboku, tradicionalnoj korejskoj narodnoj nošnji.
Kineska ambasada u Južnoj Koreji branila je ovu odluku, rekavši da je žena bila predstavnica desetine etničkih grupa u Kini, ali to nije ublažilo optužbe za kulturnu aproprijaciju.
Peking i Seul su se već ranije nalazili u ovakvim sporovima, uključujući svađu oko porekla jela sa fermentisanim kupusom poznatim kao kimči kod Korejaca i pao cai kod Kineza.
- Tropske zemlje bez snega koje „jure zlato“ na Zimskim olimpijskim igrama
- Dve Olimpijade i dve veoma drugačije Kine
Godine su samo broj
Iskusni olimpijci dobili su veliku priliku za osvajanje medalja u Pekingu.
Nisu svi uspeli u tome, naravno: pedesetogodišnja nemačka brza klizačica završila je na ubedljivo poslednjem mestu u trci na 3.000 metara – ali je i dalje mogla da slavi učešće na svojim osmim Zimskim olimpijskim igrama.
Ali su zato američki snouborderi Lindzi Džakobelis i Nik Baumgartner očitali lekciju mlađim kolegama: sa ukupnim zbirom od 76 godina, osvojili su zlato u nordijskom kombinovanom skijanju, koje je prvi put održano u Pekingu.
Baumgartner (40) je takođe postao najstariji snouborder koji je osvojio medalju na Zimskim olimpijskim igrama.
Počasna završnica za pionira
ZOI je obeležilo i prvo učešće neke Zalivske zemlje na Zimskim olimpijskim igrama, a Saudijac Fajik Abdi odvozio je počasnu trku.
Završio je na 44. mestu u alpskom skijanju, ispred nekoliko takmičara koji nisu završili trku.
Pogledajte video – Pet stravi koje treba da znate o Zimskim olimpijskim igrama
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
