Retka ptica pevačica postala je toliko ugrožena da mlade jedinke nemaju priliku da nauče ptičju pesmu, kažu naučnici.
Kraljevski resasti medojed, koji je nekada u jatima naseljavao jugoistočnu Australiju, sada je ozbiljno ugrožen – na svetu je preostalo još oko 300 jedinki.
„Ove ptice sve ređe imaju priliku da provode vreme sa drugim jedinkama sopstvene vrste, kako bi naučile kakav zvuk treba da ispuštaju“, objašnjava dr Ros Krejts.
Njegovi nalazi objavljeni su u britanskom naučnom časopisu Rojal sosajeti džurnal prosidings B (UK Royal Society journal Proceedings B).
Dr Krejts je član Grupe za proučavanje ugroženih ptica pri Nacionalnom univerzitetu Australije u Kanberi, a pokušava da očuva pesmu kraljevskih resastih medojeda tako što mužjake u zatočeništvu uči pesmi njihovih divljih predaka.
- Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
- „Pola ženka, pola mužjak“ – redak primerak u životinjskom svetu
- Zavirite među 10.000 carskih pingvina koji šćućureni pobede zimu
„Igla u plastu sena“
Cilj naučnika nije da proučavaju pesmu kraljevskih resastih medojeda, već samo da pronađu jedinke koje umeju da je izvode.
„Toliko su retke, a žive na veoma širokom potezu – deset puta većem od površine Velike Britanije, pa je osećaj kao da tražite iglu u plastu sena“, kaže dr Krejts.
Tokom ove mukotrpne potrage za preostalim jedinkama, naučnici su primetili da pojedine ptice koje su pronašli „pevaju čudne pesme“.
„Nisu zvučale kao kraljevski resasti medojedi, zvučale su kao neka potpuno druga vrsta“, priseća se dr Krejts.
Ptice pevačice uče da pevaju na sličan način kao što se ljudi uče da govore.
„Kao mlade jedinke, napuštaju gnezdo i odlaze u veliki svet, ali moraju da provode vreme sa starijim pripadnicima svoje vrste, kako bi slušali njihovu pesmu i vremenom naučili da je ponove“, objašnjava dr Krejts.
Jedinke kraljevskog resastog medojeda, koji je izgubio oko 90 odsto svog prirodnog staništa, toliko su razuđene da mladi mužjaci jednostavno ne mogu da pronađu dovoljno starijih ne bi li čuli njihovu pesmu.
„Na kraju nauče pesmu neke druge vrste“, objašnjava dr Krejts.
Oko 12 odsto populacije ovih ptica ne zna da peva izvornu pesmu kraljevskog resastog medojeda, pokazalo je istraživanje.
Naučiti pticu da peva
U nadi da će očuvati kraljevske resaste medojede, naučnici koriste snimke pesme divljih jedinki kako bi životinje u zatočeništvu naučili kako da pevaju.
Na svakih nekoliko godina, oni vraćaju jedinke kraljevskog resastog medojeda u divljinu, kako bi podstakli širenje populacije.
„Problem sa mužjacima koji pevaju čudne pesme je što ženke možda neće hteti da se pare sa njima“, objašnjava dr Krejts.
„Nadamo se da im će slušanje snimaka u zatočeništvu pomoći da nauče kako da pevaju“.
On dodaje da je za očuvanje vrste potrebna razmena „ptičje kulture“, u koju spadaju pesma i druga prirodna ponašanja, koja su neophodna kako bi životinje preživele i razmnožavale se u divljini.
Pratite Viktoriju na Tviterur
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
