Životna sredina, princ Vilijam i Dejvid Atenboro: „Nobelova nagrada za ekologiju“ – spasimo planetu

Princ Vilijam i ser Dejvid Atenboro udružili su snage da ustanove priznanje za koje se nadaju da će postati „Nobelova nagrada za ekologiju“.

Oni kažu da je u toku potraga za 50 rešenja za najteže svetske ekološke probleme pre 2030. godine.

Sa oko 55 miliona evra koji će biti dodeljeni tokom naredne decenije, nagrada Ertšot (Earthshot) najveća je ekološka nagrada svih vremena.

Princ Vilijam je rekao da želi da buduće generacije naslede planetu „u boljem stanju nego što smo je mi zatekli“.

Bilo ko može da je osvoji, rekao je britanski princ, pozvavši „neverovatne ljude“ da stvore „briljantne inovativne projekte“.

Oni bi, rekao je Vilijam, mogli da pomognu da se spase planeta.

• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“
• „Oterali smo strah“: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji
• Reka na Novom Zelandu koja može da vas tuži

Princ Vilijam je u intervjuu za BBC Radio 4 rekao da ustanovljavanje ove nove nagrade obeležava trenutak kad preuzima štafetu za organizovanje ekoloških kampanja od svog oca.

„U ovom trenutku osećam da je to moja odgovornost“, rekao je on.

Svet se nalazi „na prekretnici“, objasnio je princ, koji je naglasio da je nagrada njegov i ser Dejvidov pokušaj da osiguraju da će planeta koju ćemo predati u ruke naše dece i naših unuka biti „u boljem stanju nego što smo je zatekli“.

Pogledajte: Zašto je ovaj momak namerno bacio 4.000 flaša u Savu

BBC novinar Nik Robinson je u razgovoru sa Vilijamom citirao raniju izjavu princa Čarlsa da su ponekad njegove ideje za životnu sredinu smatrane pomalo „šašavim“.

„Pitam se, da li ste čak i vi ponekad pomislili o čemu to trabunja moj otac?“, pitao je Robinson princa.

„Redovno se pitam o čemu to trabunja moj otac. Siguran sam da svaki sin misli isto“, odgovorio je princ Vilijam.

„On priča o ovome već dugo i mnogo pre nego što su ljudi prihvatili postojanje klimatskih promena. Tako da sam oduvek slušao, učio i verovao u ono što govori.“

„Mislim da bi šašava osoba sada bila ona koja ne veruje u klimatske promene.“

Nagradu Ertšot će činiti pet zasebnih nagrada od 1,1 milion evra koje će biti dodeljivanje na godišnjem nivou u narednoj deceniji.

Ove nagrade zamišljene su kao „univerzalni ciljevi za oporavak naše planete do 2030. godine“ i odlaziće najboljim i najinovativnijim idejama u kategorijama:

• Zaštita i obnova prirode
• Borba protiv zagađenja vazduha
• Oživljavanje okeana
• Život bez otpada
• Borba protiv klimatskih promena

Ko i šta se nagrađuje?

„Nadamo se da će ova nagrada stići do svakoga na ovoj planeti“, rekao je princ za BBC Radio 4.

„Od zajednica, škola, sve do banaka, vlada, korporacija – bilo ko i svako je deo ovoga i svako može da pronađe rešenja koja su nam potrebna.“

Dobro su došla čak i rešenja koja „možda zvuče suludo“, dodao je ser Dejvid Atenboro, sve dok imaju potencijal da naprave razliku u „svetskim razmerama“.

Cilj je da se pronađu „nova rešenja“ koja imaju pozitivan efekat na ekološke promene i poboljšavaju životni standard globalno, naročite kod onih zajednica koje klimatske promene najviše pogađaju.

„Ima mnogo ljudi koji žele da čine dobro za životnu sredinu a potreban im je samo mali katalizator, malo nade, malo pozitivnosti, da zapravo možemo da popravimo ono što moramo“, rekao je princ Vilijam.

• Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
• Klimatske promene i hrana – čega neće biti na rafovima
• Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene

Nagrada bi mogla da ode nekoj novoj tehnologiji, novom načinu za rešavanje stvari ili novoj politici – praktično bilo kakvoj novoj ideji.

Pojedinci, zajednice, naučnici, aktivisti, ekonomisti, lideri, vlade, banke, firme, gradovi, pa čak i zemlje dobro su došle da prilažu svoje ideje organizaciji za nominacije.

Zašto „Ertšot“ i zašto baš sada?

Ime Ertšot je odabrano da podseća na tzv. Munšot (Moonshot), ogroman američki projekat slanja prvog čoveka na Mesec šezdesetih godina prošlog veka, dok je predsednik SAD bio Džon F. Kenedi.

Princ Vilijam i ser Dejvid Atenboro veruju da je slično skoncentrisan napor – samo ovaj put globalan – potreban da bi se rešili ekološki problemi.

Potreba za delanjem nikad nije bila urgentnija, upozorio je ser Dejvid.

„Odjednom zapravo možemo da vidimo tačno šta nam se sprema“, rekao je on za Radio 4.

Već vidimo kako koralni grebeni umiru, šume nestaju, Severni pol počinje da se topi, rekao je on.

„Ljudi mogu da vide da se to dešava i to je sada pitanje hitnog reagovanja“.

Ser Dejvid Atenboro je rekao da će nagrada dati idejama „preko potrebnu snagu, taj finansijski podsticaj za širenje i razvoj.“

• Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu
• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu
• Strašne slike u Rusiji – pomor morskog sveta na Kamčatki

Nominacije će biti otvorene 1. novembra 2020. godine a godišnja ceremonija dodele održavaće se u drugom gradu svake godine, počev od Londona u jesen 2021. godine.

Ponuđenih 1,1 milion evra zamišljeno je kao stimulans za prijavljivanje ljudi, ali ne zamišljajte da možete da rezervišete sebi odmor na Karibima ili kupite sebi lamborgini ako ih osvojite – novac mora biti potrošen na ostvarivanje vaše ideje i pokušaje da se ona primeni širom sveta.

Princu Vilijam i ser Dejvidu će se u „odboru za nagradu Ertšot“ pridružiti slavne ličnosti iz sveta zabave, sporta, poslovanja, dobrotvornih akcija i ekologije.

Oni će služiti kao ambasadori, dajući publicitet nagradi i dobitnicima i pomagati da se motivišu ljudi širom sveta na ekološko delovanje.

U međuvremenu, koalicija pojedinaca, firmi i organizacija obezbedila je novac za nagradu i pomoći će da se maksimizuje uticaj ideja dobitnika.

• Istraživanje EU: Jedan od osam smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem – Srbija na crnoj listi
• Koliko je zagađeno zemljište u Srbiji
• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe

Borba se nastavlja

„Imate li neku predstavu kako bi ova borba mogla da se nastavi kad vas više ne bude?“, pitao je Robinson ser Dejvida, koji je u maju napunio 94. godine.

Čuveni prirodnjak je rekao da veruje kako je došlo do globalne promene u stavu prema ekološkim pitanjima.

Ovih dana ljudi to ne doživljavaju samo kao „ekscentrični, bezazleni interes“, već kao „pitanje života i smrti“.

„Katastrofa sa kojom se suočavamo razmera je sa kojima se nismo susreli od nastanka čovečanstva“, ukazao je ser Dejvid.

Pogledajte video: Plastične kese su prvobitno zamišljene da spasu planetu

Zašto baš nagrada?

Princ Vilijam i ser Dejvid Atenboro zacrtali su sebi vrtoglavo ambiciozni cilj „izlečenja planete do 2030. godine“.

Odakle će, dakle, dolaziti ideje za spasenje planete koje oni žele?

Odgovor je da zapravo ne znaju – mogli biste vi da dobijete ideju koja, uz malo publiciteta i gotovine, može da izmeni naš svet.

Zbog čega dodeljivanje nagrada može da bude toliko efikasno? Zato što svi možemo da učestvujemo.

Slavna nagrada Longitjud dobar je primer za to.

Ona je ponuđena još 1714. godine za prvu osobu koja može da reši problem kako odrediti geografsku dužinu na pučini.

Znati na kojoj ste geografskoj dužinu ključno je za navigaciju, njome se meri koliko ste daleko otišli na zapad ili istok, a opet najveći britanski moreplovci i astronomi nisu uspeli da reše ovaj problem.

Rešenje je poteklo sa toliko neočekivanog izvora – od skromnog sajdžije po imenu Džon Harison – da ga vlasti nisu odobravale godinama.

Princ Vilijam se nada da će se ovim nagradama Ertšot prilagati slične ideje sa neočekivanih mesta.

Zbog toga je ser Dejvid Atenboro rekao da su dobrodošle čak i naizgled „sulude ideje“.

Oni znaju da postoje dokazi da što je širi kontingent ideja, dolazi do efikasnijih rešenja.

• Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
• Najvećem koralnom grebenu na svetu preti ozbiljna opasnost
• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje

Uzmite za primer onlajn forum InnoCentive.

On omogućuje ljudima da prijavljuju probleme koji ih zbunjuju, a te probleme pokušava da reši takozvana gomila, bilo spoljašnji saradnici ili unutrašnji.

Baš kao i sa nagradom Ertšot, cilj je da se prizovu „uvidi i napadi genijalnosti i ideja“ sa bilo kog mesta.

Jer svako od nas moždae u rukama drži ključ za rešenja ekološke ujdurme.

I to objašnjava zašto princ Vilijam i ser Dejvid Atenboro tvrde da ne treba da oklevamo da se prijavimo ukoliko mislimo da bi naša ideja mogla da pomogne.

Pratite Džastina na on Twitter.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]