Foto: Stefana Savić

Ovo su neki od zaključaka analize koju su vršili stručnjaci Udruženja ljubitelja železnica povodom nedavnih događaja vezanih za davanje beogradskog aerodroma u koncesiju, i protesta protiv davanja niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ na upravljanje centralnoj vlasti.

Činjenica je da aerodrom sam po sebi nije dovoljan bez sistema integracije sa drumskim i železničkim saobraćajem.

Većina najvažnijih aerodroma Evrope ima neku vrstu aerodromskih ekspresa zasnovanih na nekoj formi železnice. To su uglavnom ili metro linije, ili linije prigradske železnice. Situacija u Beogradu, u kojoj se aerodromska linija planira samo do Novog Beograda je u suprotnosti sa primerima uspešne prakse u kojima se aerodromska linija planira do istorijskog centra velikog grada.

Ukidanjem pruge preko Starog železničkog mosta i ka Železničkoj stanici Beograd za saobraćaj između leve i desne obale Save ostaju samo dva koloseka. To je nedovoljno za formiranje celovite transportne mreže, kao alternative sve zagušenijim putevima. Ne samo da je potrebno sačuvati taj kolosek na Starom železničkom mostu, nego dograditi most za još jedan kolosek, ili na istom mestu napraviti potpuno novi dvokolosečni most. Apsurdno je što se u gradu sa transportnim problemima jedan od velikih mostova zapušta, minimalno koristi, i na kraju planira njegova transformacija u držač za kafiće nad rekom! Rampom na prilazu mostu na desnoj obali se koloseci mogu spustiti ispod zemlje već kod Stare ložionice. Železnički tunel za putnički saobraćaj ispod Trga republike i Dorćola je planiran još pre Drugog svetskog rata ka obali Dunava. Sa svega oko 3,5 kilometra podzemno, i svega tri podzemne stanice Savski trg, Trg republike i Dorćol, moguće je napraviti brz prevozni sistem koji bi na samom početku povezao Sajam, Pančevo i Aerodrom „Nikola Tesla“ sa razvojnim zonama uz obale Save i Dunava, Ovčom i središnjim delom Novog Beograda. Kasnije bi se razvijao ka Mirijevu, Ripnju, Grockoj, Borči i Obrenovcu. Ta vrsta sistema se naziva u Nemačkoj S-Bahn, Francuskoj RER, a u srpskom jeziku sedamdesetih godina je skovan odgovarajući termin „regionalni metro“. Ono što je važno jeste da nova dva koloseka za aerodrom, koja bi se gradila iz pravca Novog Beograda produže dalje na zapad i povežu se sa prugom za Novi Sad, Šid i Šabac. Tu su onda potrebni regionalni vozovi, koji bi na svakih sat vremena vozili na linijama Novi Sad – Jagodina, Šid – Valjevo i Šabac – Smederevo preko Aerodroma, čime se zona neposredne povezanosti sa aerodromom širi na oko 100 kilometara. Potrebno je u budućnosti predvideti i da brzi vozovi iz Temišvara, Sarajeva, Budimpešte, Zagreba, Sofije, Skoplja, Bara, takođe imaju direktnu vezu sa Aerodromom Nikola Tesla. I opet, nemoguće je napraviti funkcionalan sistem ukoliko se već sada u planove ne vrati uglavnom podzemni železnički koridor Novi Beograd – Savski amfiteatar – centar Beograda – Pančevački most.

Niš nije konkurencija, nego dopuna Beogradu

Železnička pruga je pred samim Aerodromom Niš, a decenijama tu vozovi samo prolaze bez stajanja! Od 8 parova vozova usmerenih ka Jagodini, ne staje ni jedan. Uz to, vozovi iz pravca Pirota, Leskovca i Prokuplja bi se vrlo lako mogli produžiti tako da pokrivaju aerodrom, istovremeno povezujući Južnu Srbiju i sa Crvenim krstom i sa tehničkim fakultetima u Nišu. Potpuno je apsurdno smatrati Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu kao važnu konkurenciju Beogradu. Čak suprotno, on omogućava da se što veći deo teritorije Srbije pokrije sa do tri sata vozom od aerodroma, čime cela Srbija postaje lako dostupna destinacija sa svim pozitivnim ekonomskim efektima. Mnogo važnije je unaprediti mrežu železničkog prevoza i u većoj meri je usmeriti na aerodrome.

Po ugledu na Frankfurt i Amsterdam

U velikom broju slučajeva standardizovan prevoz do aerodroma je dat kao deo monopola nekog prevoznika, koji naplaćuje vrlo skup transfer do aerodroma. Ali za sam aerodrom su mnogo uspešniji modeli primenjeni u Frankfurtu i Amsterdamu, gde postoje i prigradske železnice, i dugolinijski železnički saobraćaj, i čitav sistem autobuskih linija namenjenih pre svega za veća naselja sa kojima je nemoguće ili neisplativo uspostaviti odgovarajuću železničku vezu.