Autokomanda kao „gladna godina“

Radovi na Autokomandi otegli su se kao „gladna godina“, pa više niko i ne uzima za ozbiljno najave da će ova najfrekventnija gradska saobraćajnica biti otvorena „samno što nije“. Dok izvođač i dalje stoji iza obećanja da će nove šine proraditi početkom marta, građani koji prolaze pored blatnjavog gradilišta i golim okom mogu da vide da tramvajske šine ni izdaleka ne liče na nešto po čemu će uskoro zakloparati gradski tramvaji. Sve u svemu, neko je debelo o(b)manuo u proceni završetka radova na Autokomandi, a ceh već mesecima plaćaju građani, trpeći ponekad nepodnošljive gužve i saobraćajne zastoje. Podsećanja radi, krajnji rok za završetak svih radova na Autokomandi bio je kraj 2006.
A da je „dara prešla meru“ moglo bi se zaključiti prema nedavnoj reakciji gradskog menadžera Bojana Stanojevića, koji je otvoreno i bez pardona locirao glavne uzroke kašnjenja radova na Autokomandi.

Stručnjaci krive državu

Stručnjaci domaćih građevinskih firmi kivni su na državu i uglavnom ne žele javno da komentarišu dolazak stranih firmi na domaće tržište. Danilo Dragojević, savetnik u firmi „Mostprojekt“, koja je učestvovala u izradi projekta popravke Autokomande, ističe da je, pre svega, stanje u državi kumovalo razaranju uglednih domaćih firmi.

– Nijedno od naših nekada svetski poznatih preduzeća ne može da ispuni bankarske uslove na tenderu, jer tavori u dugovima. Čak i kada imaju dobre ljude u svojim redovima. Činjenica je da ima kvalitetnih stručnjaka i u „Mostogradnji“ i „Planumu“, „Trudbeniku“, „Energoprojektu“. Sve se vrti u krug. Kako neko može da pobedi na konkursu veliku i bogatu svetsku firmu, ako domaćem preduzeću naša država, koja bi trebalo da mu ponudi posao, duguje velike pare – pita Dragojević.

Što se radova na Autokomandi tiče, Dragojević kaže da se sada odgovornost za kašnjenje prebacuje „iz ruke u ruku“, od gradskih vlasti do izvođača radova i projektanata.

On smatra da će, ukoliko država ne učini nešto konkretno, i budući poslovi, kao što su popravke Pančevačkog mosta i Gazele biti veoma problematični.

– Pravi razlozi leže u nedostatku kvalitetne građevinske operative i nedovoljne pouzdanosti izvođača radova. Ovo prvi put govorim, i to je činjenica. Jednostavno, nema dovoljno preduzeća koja bi stručno i ekspeditivno uradila zadati posao. Najveći problem zbog toga i jeste u postavci šina, jer u celoj zemlji postoji samo jedna kvalifikovana firma koja to može da uradi. Isto tako, imamo samo jedno preduzeće koje je stručno za postavljanje kontaktne tramvajske mreže. A oni su, opet, angažovani i na mnogim drugim sličnim poslovima i rade koliko mogu – objasnio je Stanojević.

Građevinari u krizi

U razgovoru sa stručnjacima, u toku početnih radova na Autokomandi, nezvanično se mogla čuti teza koja potvrđuje reči gradskog menadžera da je građevinska struka u Srbiji već dugo u krizi. S druge strane, kašnjenju su kumovali i projektanti, jer nisu predvideli loše stanje u podnožju pruge koja prelazi preko mosta na Autokomandi. U svakom slučaju, prilično tužna slika golih šina i radnika koji se trude da završe posao dugo stoji pred očima Beograđana. Poslednja faza, prema ugovoru sa glavnim izvođačem radova, austrijskom firmom „Svitelski“, trebalo je da počne oko 31. novembra i da bude završena do 31. decembra 2006. godine.

Gradski menadžer je nezadovoljan i učinkom domaćih izvođača radova i ističe da nesposobnost građevinaca stvara velike probleme na terenu.

Šine do kraja februara?!

Prema najavama Nenada Stevanovića zaduženog za radove na Autokomandi ispred Beokom servisa, trenutno se postavljanje šina završava postavljanjem koloseka prema kružnom toku. Međutim, tu nije kraj radova budući da se između njih mora postavti štampani beton. S tim se poslom počelo juče na deonici između Veterinarskog fakulteta i nadvožnjaka a maksimalna brzina radova je oko 600 kvadratnih metara dnevno, pa je opravdana zabrinutost stručnjaka da li će posao biti završen u najnovijem najavljenom roku.

– Svi su oni veliki stručnjaci na rečima, a kada treba uraditi posao, ispostavi se sasvim suprotno. Imamo mnogo firmi koje rade asfaltiranje i sređivanje puta, ugradnju betona, dok za teže i komplikovanije poslove nema zainteresovanih kadrova. Dogovori i pregovori su često mučni i spori. Ne želim da pominjem imena preduzeća. Razlog je prost, takvi su kakvi su, mi za sada nemamo drugog izbora i moramo da sarađujemo sa njima – kaže Stanojević.
Zbog takve situacije, već isplanirani poslovi čekaju na realizaciju. Takav je slučaj sa Ulicom Milentija Popovića, u kojoj je zakazana popravka tramvajske pruge. Stanojević se pribojava i kako će, kada jednom počne, teći popravka Starog savskog mosta, s obzirom na to da je popravka po mnogo čemu teži posao od podizanja novog mosta.
– Ko zna šta ćemo zateći kada to počne, jer projekat često ne prikazuje realno stanje na objektu, a obično se ispostavi da je mnogo gore od predviđenog – napominje gradski menadžer.
On kaže da će Saobraćajni institut CIP, kao nadzorni organ, po završetku posla na Autokomandi, proceniti da li su sva produženja roka završetka radova bila opravdana i zatim će se znati da li će neko od izvođača radova biti kažnjen. A što se roka za završetak tiče, Stanojević očekuje da bi sve trebalo da bude gotovo za desetak dana.