Deca su najčešće izložena napadima pasa

Četvorogodišnju devojčicu pre nekoliko dana je u SC „Olimp“ napao i ugrizao pas lutalica. To se dogodilo i učeniku prvog razreda OŠ „Despot Stefan Lazarević“ u školskom dvorištu. Ako je suditi prema podacima Veterinarske stanice „Beograd“,ovakvi slučajevi dešavaju se gotovo svakodnevno. Naime,samo u prošloj godini, u Veterinarskoj stanici „Beograd“ registrovano je oko 400 Beograđana, koji su bili žrtve pasa lutalica.
– Psi ne bi smeli da se nalaze u blizini škola i predškolskih ustanova. Očito je da neko ne radi svoj posao, a to je verovatno veterinarska inspekcija – kaže Sonja Stamenović, direktorka OŠ „Despot Stefan Lazarević“. Ona je ovih dana uputila pismo gradskom sekretaru za zaštitu životne sredine, Branislavu Božoviću kako bi Grad i nadležne institucije reagovale i preduzele odgovarajuće mere u cilju bolje bezbednosti dece. Na Savetu roditelja, održanom pre tri dana, roditelji ove škole zatražili su da se deci nabave visoko frekventne pištaljke, kako bi se rasterali agresivni kučići, navodi se u pismu upućenom gradskoj vlasti.

Groblje za životinje

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja, Grad Beograd je zadužen za delatnost komunalne zoohigijene, odnosno za sakupljanje i neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa, kao i da preduzima mere hvatanja i uništavanja pasa i mačaka lutalica, savremenim metodama i na human način. U Novom Beogradu, u Bloku 51, ove godine počeće izgradnja prvog groblja za kućne ljubimce u Srbiji. U Gradu tvrde da je dokumentacija završena i da bi trebalo uskoro početi sa izgradnjom.

Vladan Marković, član Gradskog veća i predsednik Komisije za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica izjavio je za Danas da još uvek ta inicijativa nije stigla do komisije, ali će je, ukoliko dođe, uzeti u razmatranje, s tim što bi prvo Uprava za veterinu trebalo da se izjasni o tome. On se složio sa činjenicom da je bezbednost dece na prvom mestu, ali je takođe istakao da naše sugrađane ne ujedaju samo psi lutalice, već da je u poslednje vreme oko 50 odsto registrovanih ujeda upravo od pasa poznatih vlasnika.

Uskoro prvi azil u gradu

Ove godine Grad će izdvojiti sredstva za izgradnju prvog azila, privremenog smeštaja za napuštene životinje, ali se još ne zna na kojoj će opštini biti, budući da je nekoliko beogradskih opština zainteresovano.

– Još uvek se predlozi razmatraju, i ukoliko se donese odluka da se izgradi samo jedan onda će biti većeg kapaciteta, kako bi mogao da primi više od 50 životinja. Međutim, azil neće rešiti u potpunosti problem, jer se radi o privremenom smeštaju, gde životinje ostaju 30 dana i ukoliko se Društvo za zaštitu životinja, kao i obični građani ne jave da udome neku životinju, ona će biti autanizovana, bez obzira da li je bolesna ili zdrava, objasnio je Marković. On je naveo da bi Društvo za zaštitu životinja trebalo više da učestvuje u ovome, kako bi se došlo do „budućeg vlasnika“.

– Strategija koja je usvojena u martu 2006. godine, bazirana je pre svega na zaustavljanju broja napuštenih pasa lutalica, budući da od jedne jedinke godišnje može da nastane 67 hiljada potomaka. Modelom masovne sterilizacije koju sprovodimo u Centru u Ovči, uspeli smo da od 4.500 napuštenih pasa lutalica, koliko je bilo 2006., 4.000 njih sterilišemo, obeležimo, vakcinišemo i pustimo na ulicu, jer su zdrave jedinke. Bolesne i agresivne pse morali smo da autanizujemo, što se inače radi svuda u svetu. Sada u Beogradu ima oko 5.000 pasa na ulicama, od kojih je 4.000 sterilisano i obeleženo, objašnjava Marković.
On je apelovao na Vladu Srbije da što pre usvoji zakon o dobrobiti životinja, čime bi se rešilo i pitanje vlasništva pasa, mesto, način i vreme za izvođenje kućnih ljubimaca, a ne da psi lutaju gde hoće i kada hoće. Zatim, uklanjanje organskog otpada gde se napušteni psi sakupljaju. Neophodno je takođe da postoji nacionalna baza podataka o svim ljubimcima, odnosno da svi oni imaju mikročipove, objasnio je Marković. Prema njegovim rečima Grad je dosta izdvajao za zbrinjavanje životinja.
– Do sada je oko 7.000 vlasničkih pasa obeleženo mikročipom, kao najsavremenijom metodom registrovanja. To su uradili oni vlasnici koji su hteli, ali mi ne možemo da ulazimo ljudima u dvorište i da ih proveravamo, dodao je Marković, istučući neophodnost veće odgovornost samih vlasnika pasa, pa i sankcije.
Za sistemsko rešavanje ovog problema, nadležni navode da je edukacija o zaštiti i udomljavanju životinja naročito važna, a radionice na tu temu sprovedene su u svim beogradskim školama.