Čak i posle poskupljenja, daljinski sistem grejanja je najisplativiji i najpouzdaniji način da se pobedi hladnoća u stanu. Ali zato će oni koji su se do sada grejali na gas imati razlog da cvokoću, i to ne samo od zime. Kada je najavljeno da će cena ovog derivata skočiti za 60 odsto, pa sada kubik zemnog gasa plaćaju 34 dinara, eto nemalog razloga za veliku brigu. Ovim su računi za grejanje na gas praktično izjednačeni sa onima na struju, ugalj ili drva, iako je sve do skoro grejanje na gas bilo ubedljivo najjevtinije.
„Srbijagas“ doduše najavljuje da će gasifikacija Beograda biti obavljana planiranim tempom, ali enormno poskupljenje sigurno će uticati na odluke sugrađana da se priključe na gasovodnu mrežu. Tim pre što im je samo za priključak potrebno oko 1.180 evra.
U Kancelariji za gasifikaciju opštine Zvezdara kažu da je sve više građana koji se raspituju kako da otkažu dogovor oko gasifikacije, jer im se uvođenje gasa sada ne isplati. Na primer, za stan od 60 kvadrata koji se greje na prirodni gas, umesto 5.000 dinara mesečno, po novoj ceni mora se izdvajati oko 100 evra. Kompanija „Stankom gas“ pokriva teritoriju opštine Čukarica i do sada ima oko 10.000 korisnika. U ovoj kompaniji kažu da građani još uvek ne raskidaju ugovore, ali svakodnevno se raspituju o tome. Sa istim problemima susreće se i uprava „Domingasa“, koji pokriva opštine Voždovac i Palilula.
Svi oni ističu da je interesovanje za uvođenje gasa poslednjih dana neuporedivo manje nego ranije.
Na Banovom brdu završeno je oko 90 odsto mreže, a u Umci, Sremčici i Železniku oko 50 odsto. Na Voždovcu je završeno oko 85 odsto mreže, kompletno je završen centralni deo, Vojvode Stepe, Bulevar oslobođenja i Autokomanda. U planu su radovi u Jajincima i na Karaburmi. Cena priključka je oko 1.000 evra, a trenutna cena gasa u „Stankomu“ je oko 23,54 dinara sa PDV-om po kubnom metru. U „Domingasu“ kažu da je postojala praksa plaćanja na šest rata, ali je prekinuta jer su Beograđani „zaboravljali“ da plate poslednje dve ili tri rate.
Ništa bez drva i uglja
Zbog svega što se dešava na tržištu naftnih derivata, ne čudi što je sve veći broj sugrađana koji se interesuju za kupovinu drva i uglja. To su uglavnom oni koji nemaju uvedeno centralno grejanje, a skupo im je da plaćaju gas i struju. U gradu postoji nekoliko stovarišta i pijaca za kupovinu ogreva. Prodavci na Trošarini kažu da je najkvalitetnije bukovo drvo, koje košta 3.200 dinara za kubni metar, a rezanje motornom testerom se naplaćuje dodatnih 300 dinara.
Mogu se kupiti i malo jeftinije vrste drveta, pa tako hrast košta oko 3.000 dinara za kubik, a tražen je i cer za koji je po kubnom metru potrebno izdvojiti oko 2.500 dinara. Najtraženije vrste uglja su „banovići“ i „kolubara“. Većina trgovaca ugljem ne naplaćuje transport, tako da kupcu preostaje samo da ga po istovaru ubaci u podrum. Cene ogreva nisu ujednačene, pa pre kupovine nije loše raspitati se o ceni na više mesta. Tona uglja „banovići“ košta od 7.400 do 8.000 dinara, a cena „resave“ kreće se oko 11.500 dinara po toni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
