Beograd će se kandidovati za Evropsku prestonicu kulture 2020. Ovu odluku donela je Skupština grada apsolutnom većinom glasova, na poslednjoj redovnoj sednici, a na predlog Liberalno-demokratske partije. Reč je o kapitalnom, dugoročnom, strateškom projektu koji je u bliskoj vezi i poželjnoj dinamici u odnosu na strateški projekat Srbije – nedavni prijem kandidature za članstvo u Evropsku uniju.
Inače, projekat „Evropska prestonica kulture“ započet je 1985. godine na inicijativu Meline Merkuri, tadašnje grčke ministarke za kulturu. Do danas, preko 30 gradova Evrope bili su nosioci ove titule. Projekat se godinama razvijao ne gubeći svoj primarni cilj: da istakne bogatstvo sličnosti i razlika evropskih kultura, da podstiče prijateljstvo među evropskim narodima i osećanje zajedništva. O tome koliko ovaj projekat znači za Beograd i šta je to što će našoj prestonici realizacija ovog projekta doneti, razgovarali smo sa Aleksandrom Pekovićem, zamenikom sekretara za kulturu, koji je prošle godine pokrenuo inicijativu da se Beograd kandiduje za prestonicu kulture 2020.
O kakvom projektu je, zapravo, reč?
– Beograd – Evropska prestonica kulture je nacionalni projekat sa internacionalnom dimenzijom čijim pokretanjem, posle dužeg vremena, stvaramo strategiju jednog makrokulturnog projekta. Naime, Evropska prestonica kulture je najznačajniji evropski projekat u oblasti kulture. Inicijativi je prethodila jednogodišnja aktivnost u okviru koje je sprovedena podrobna analiza projekta. Detaljno smo razmotrili izveštaje gradova, nosilaca ove titule, među kojima su Stokholm 1998, Lil 2004, Istanbul 2010, Maribor 2012, Marsej 2013.
Kako se stiče titula Evropske prestonice kulture i koliko ona vremenski traje?
– Titula se stiče za period od godinu dana i predstavlja najznačajniji projekat u oblasti kulture u Evropi, daleko značajniji od svih ostalih projekata kao što su „Expo“ – svetska izložba i sajam, grandiozni događaji-spektakli, kulturne olimpijade. Od drugih projekata se razlikuje po svom obimu, trajanju, vidljivosti, zahtevanom poštovanju visokih standarda i različitim vidovima koristi koje se ostvaruju tokom perioda organizacije. Za svaku godinu se biraju po dva, pa čak i tri grada nosioca titule, koji su međusobni partneri. Uostalom, velika zainteresovanost gradova, potencijalnih organizatora projekta, govori u prilog značaju ovog poduhvata.
Kako je nastala ideja da se Beograd kandiduje za ovu titulu?
– Ideja za „beogradsku trku života“ u oblasti kulture i san o Beogradu kao evropskoj prestonici kulture nastala je kao proizvod čiste ljubavi Beograđana koji imaju jedinstvenu šansu da pokrenu točak promena. To je san jedne generacije koja zna sve o svom gradu; i prošlost i sadašnjost i njegov potencijal i činjenicu o značaju njegovog preporoda kao trajnog legata svih njegovih građana, ali i svest kako se kulturom i umetnošću može transformisati jedno društvo. Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture. To je šansa za čitavu jednu generaciju da dosegne visok cilj, da društvo učini boljim. Da svoju sredinu učini prepoznatljivom u čitavom svetu, da sliku o svom narodu učini lepšom, da pokaže svoju posebnost, multikulturu, bogatstvo duha, kulture, tradicije, umetničkih potencijala i kreativnosti.
Koji su motivi ove inicijative?
– U godinama snažne ekonomske recesije, na udaru će biti i oblast kulture grada Beograda što je neminovno ako imamo u vidu obimnost i složenost sistema ustanova, preduzeća, gradskih manifestacija kulture koje su direktno zavisne od gradskog budžeta. Takođe, njihova objektivna zavisnost rezultat je uskog tržišta kulturnih dobara, nerazvijenog odnosa partnerstva u civilnom javnom sektoru, odnosa sa međunarodnim organizacijama, gradovima, regijama, evropskim fondovima kao i nepovoljan status menadžera u kulturi kada je reč o popunjavanju fondova i sponzorskom delatnošću od grupa i pojedinaca koji ne vide interes u ulaganju u kulturu. Kultura i umetnost najbolji su afirmatori društvenog razvoja. Nebriga i zanemarivanje ove činjenice vodi kulturnom i opštedruštvenom devastiranju vrednosti na kojima počiva država.
Šta Beograd dobija ovakvom aktivnošću?
– Ovaj projekat doneće Beogradu veliku korist na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu. To je jedinstvena prilika da se naš grad obnovi, unapredi njegov imidž, kako bi u okviru evropskog kulturnog kruga postao poznat i upečatljiv i na internacionalnoj skali. Realizacijom ovog projekta želimo da Beogradu obezbedimo preporod na kulturnom, infrastrukturnom i ekonomskom planu. Evropska prestonica kulture na najbolji mogući način doprinosi popravljanju imidža grada i regije. Izuzetnom vidljivošću i prepoznatljivošću u čitavom svetu, doprinosi repozicioniranju geografske tačke grada u jedinstven kulturni centar Evrope. Takođe doprinosi i dugoročnom razvoju kulture, širenju tržišta kulturnih dobara i broja njenih konzumenata, privlačenju turista, stvaranju festivalske atmosfere, osećanja ponosa i samopouzdanja, promoviše evropsku kooperativnost u kulturi, podstiče kreativnost i inovatorstvo, ali i talenat i karijeru lokalnih umetnika.
Koliko naša prestonica ovim projektom dobija na ekonomskom planu?
– Ekonomska dobit koju organizator stiče tokom organizacije ovog projekta deli se u tri kategorije. Prva je kratkoročna: dobit kroz razvoj i program, otvaranje velikog broja novih radnih mesta, prodaju ulaznica, merčandajzing, turizam na opštem nivou, kulturni turizam, dnevni posetioci, lokalno stanovništvo, dobit grada ostvarena kroz ugostiteljske objekte, prodavnice, hotele. Druga, srednjoročna podrazumeva izgradnju novih kulturnih zdanja i obnovu postojećih, izgradnju novih objekata za druge namene izvan oblasti kulture. I treća, dugoročna dobit je: povećanje obima spoljnih i unutrašnjih investicija, proširenje kulturne industrije, stvaranje ambijenta atraktivnog za biznis, visoko-stručne kadrove. Izveštaj konsultantske agencije „Palmer-Rae“, zvaničnog predstavnika Evropske komisije, govori da se na jedan uloženi evro u evropsku prestonicu, gradu vrati od osam do deset evra. Gradovi, prethodni nosioci titule, poput Liverpula, Lila, Korka, Graca, Linca, Porta, Salamanke, Stokholma i drugih, u stotinama miliona evra su izračunavali ekonomsku dobit od organizacije ovog projekta.
Kada će Beograd i zvanično podneti kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2020 ?
– Beograd će sredinom ove godine podneti kandidaturu. Put koji se mora proći tokom perioda pripreme za kandidaturu i realizaciju dug je i definisan brojnim razvojnim etapama uz koordinaciju od strane Evropske komisije. Zahtevi za dobijanje titule su visoki u umetničkom i kulturnom smislu, jer uspeh događaja zavisi od kvaliteta programa, obavezanosti javnih autoriteta, posebno u domenu finansiranja, i učešća društveno-ekonomskih akcionara grada. Naša ideja je da period od 2011. do 2020. razvijamo kroz deset različitih tematskih godina iz oblasti kulture, nauke i tehnologije, zaštite životne sredine, negovanja nasleđa, urbane revitalizacije, društvene orijentisanosti ka svim starosnim i socijalnim grupama. Sve ove oblasti imaće zajedničkog imenitelja, a to je kultura i umetnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
