Na Kalemegdan bez ulaznica

JP „Beogradska tvrđava“ neće nikada naplaćivati ulaz na Kalemegdna kao što se navodilo poslednjih dana u pojedinim medijima. Reč je samo o tome da nadležni u tom preduzeću razmišljaju o naplati ulaza u Gornji grad. Naravno, o tome će odlučiti najpre Upravni odbor JP „Beogradske tvrđave“ a potom i Skupština grada kao naš osnivač. Ali, čak i da nadležni organi donesu ovu odluku, ona se neće primenjivati od ove već od naredne godine – kaže za Danas Ljiljana Obradović, direktor JP „Beogradska tvrđava“. Eventualna naplata ulaza u Gornji grad bila bi, prema rečima Obradovićeve, samo jedan vid zaštite ovog kulturnog dobra.

Rimski bunar najposećeniji

Rimski bunar je jedno od najposećenijih zdanja Beogradske tvrđave. Nalazi se uz jugozapadni bedem Gornjeg grada, u neposrednoj blizini spomenika Pobednik i Kralj kapije. Bunar je izgrađen u periodu od 1717. do 1731. za vreme barokne austrijske rekonstrujkcije tvrđave. Na planovima tvrđave tog vremena ovo zdanje označeno je kao Veliki bunar. Naziv Rimski bunar prvi put je zabeležen u XIX veku, a nastao je na osnovu narodnih predanja koja stare građevine, čije je poreklo zaboravljeno, često pripisuju „Rimljanima“. Bunar je prečnika 3,40 metara i dubine oko 51 metar. Niz dva spiralna stepeništa, od kojih je jedno služilo za sputštanje, a drugo za penjanje ljudi i stoke, silazi se u bunar do dubine od 35,30 metara.

– JP „Beogradska tvrđava“ počeće da zatvara kapije Gornjeg grada. Na taj način, s jedne strane, želimo da pokažemo građanima da smo nešto uradili za ovaj kulturni spomenik, a s druge strane, zaštita Gornjeg grada je naša preka potreba jer je, na žalost, on često mesto raznoraznih izgreda i tuča huligana. Uostalom, šta će pojedini građani u Gornjem gradu posle 22 sata – pita se našaa sagovornica.
Prema njenim rečima, trenutno se naplaćuje ulaz u Rimski bunar i Baroknu kapiju.
– Često nas mediji optužuju za nečistoću Beogradske tvrđave, ali niko se ne pita odakle nam novac za eventualno zapošljavanje novih ljudi koji su nam neophodni za održavanje ovog kulturnog dobra. Ovo je, između ostalog, i jedan od razloga zbog koga želimo da uvedemo naplatu za ulazak u Gornji grad jer je naplata jedini način da uvedemo red – navodi Obradovićeva.