Reporter Danasa je obilazak započeo od Novog groblja. Veliki broj građana je od samog otvaranja u 18 časova stajao u redovima nestrpljiv da obiđe ovaj „muzej na otvorenom“. Uz stručno vođenje posetioci su obišli grobove Petra Kočića, Jovana Cvijića, Ilije Milosavljevića Kolarca, Đure Daničića, Branislava Nušića, te u u Aleji zaslužnih građana večna počivališta Zorana Đinđića i Ive Andrića. Obilazak je pratila kratka priča o ovim znamenitim ličnostima.

– Jako me je zanimalo da obiđem Novo groblje. Kada sam videla da je i ono u ovogodišnjoj Noći muzeja bez razmišljanja sam odlučila da svoju posetu započnem upravo sa ovog mesta – kazala nam je Danijela Uvković.

Na drugom kraju grada, u Muzeju Nikole Tesle, vladalo je veliko interesovanje za neobičnu postavku. Tu su bili izloženi malo poznati dokumenti o sahrani Nikole Tesle, a posetioci su saznali i brojne detalje o prenosu njegove lične zaostavštine iz Njujorka u Beograd. Posebnu pažnju su privukle fotografije, posebno one s opela u Katedrali svetog Jovana, te poslednjeg računa hotela „Njujorker“, koji je Tesla platio 5. januara 1943. godine, ali i telegram saučešća Eleonore Ruzvelt.

– I prošle godine sam bila u ovom muzeju. Smatram da je ovo veliko blago. Ipak, reč je o najvećem naučniku, za kojeg je čuo ceo svet, a njegova zaostavština čuva se u Beogradu. To nije mala stvar – kazala nam je sugrađanka Mila.

Posebno interesovanje izazvao je i Muzej GSP-a Beograd u kome je postavljena izložba „120 godina javnog gradskog prevoza u Beogradu“. Posetioci su tako saznali kako je nekada izgledao javni prevoz u prestonici, kog su oblika i boja bile najrazličitije karte, aparati i delovi vozila gradskog prevoza, kako su nekada izgledali „lejland“ autobusi i „čičica“ tramvaji.

Ipak, pravu ekskluzivu u Noći muzeja ponudila je Jugoslovenska kinoteka. Naime, ona je u subotu premijerno otvorila vrata svoje nove zgrade u Uzun Mirkovoj ulici i predstavila tri bioskopske sale, fantastičnu kolekciju filmova i kinematografske opreme. U novoj rezidenciji posetioci su mogli da vide ni manje ni više do – štap Čarlija Čaplina, originalnu kameru braće Limijer iz 1896. godine i upečatljivu muzejsku zbirku koja čuva dokaze o počecima fotografije i filma na ovim prostorima.

– Došao sam samo da vidim čuveni štap Čarlija Čaplina. Prosto je neverovatno da se on čuva baš u Srbiji – rekao nam je Milan Ivošević.

Kao i svake godine, posebno veliko interesovanje kod publike izazvalo je otvaranje vrata Palate Srbije. To i ne čudi jer je ona za javnost otvorena samo u Noći muzeja. Pored impresivnih šest salona, najvećeg lustera na svetu, posetioci su u subotu mogli da vide i – Titov globus.

Ništa manje zanimljivo nije bilo ni u Narodnoj biblioteci Srbije, gde je glavna tema bila zlatna era radničke klase na čelu sa radnim akcijama. Na ovom mestu je i poznata pop-rok zvezda jugoslovenske muzike – Slađana Milošević, kroz performans, pokušala da razbije neke tabue, dok je nekadašnji brigadir Ivan Bekjarev učinio akcijaško veče još zabavnijim.

 

Kultura od malih nogu

U Noću muzeja bio je i veliki broj dece koji je sa roditeljima obilazio postavke širom grada. Kako su nam kazali neki od roditelja, decu od malih nogu treba navikavati na kulturu posećivanja muzeja.

– Sin ima tek šest godina i sada uči o mnogim stvarima, tako da mi se Noć muzeja učinilo kao pravo mesto da nauči nešto novo. Bili smo u Muzeju Nikole Tesle, a sada idemo do Istorisjkog muzeja Srbije – kazala nam je sugrađanka Jovana.

Tajna lokacija

U Noći muzeja postojala je i tajna lokacija. Ove godine to je bila beogradska mumija, u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, koju je videlo 550 najvernijih fanova Noći muzeja.