Mreža za restituciju dostavila je našem listu dokument Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u kojem ih obaveštavaju da su na osnovu izvršenog inspekcijskog nadzora, saslušanja stranaka i svedoka sačinili „rešenje o uklanjanju prizemnog objekta izgrađenog bez građevinske dozvole“.

Međutim, problem se krije u nastavku teksta. Navodi se da je rešenje zajedno sa zapisnicima prosleđeno Sektoru za građevinske poslove, sprovođenje objedinjene procedure i ozakonjenje „s obzirom da je u trenutku pokretanja postupka inspekcijskog nadzora na snazi Zakon o ozakonjenju objekata“. U daljem tekstu ministarstvo obaveštava mrežu da objekat izgrađen bez građevinske dozvole, na zemljištu koje je u procesu restitucije, ipak neće biti srušen sve do „pravosnažnog okončanja procesa ozakonjenja“.

Pitali smo Ministarstvo građevinarstva kako je moguće da objekat, za koga je inspekcija činjenično utvrdila da je nelegalan kako stoji u rešenju, ipak ostane u postupku za ozakonjenje i iz kabineta ministarke Mihajlović dobili odgovor:

„U toku su dodatne provere ispunjenosti uslova za ozakonjenje. Konkretno, proverava se vreme izgradnje, jer dokazi koji su prikupljeni u prvostepenom postupku nisu dovoljni, s obzirom na suprotne izjave stranaka u pogledu vremena izgradnje. Inspekcija će taj posao završiti u sledećih nekoliko dana i doneti odluku na osnovu svih dokaza“.
U članu 4 Zakona o ozakonjenju objekata jasno stoji da se „zakon ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima“, što činjenicu da li je objekat na uglu Pariske i Uzun Mirkove izgrađen pre ili posle donošenja pomenutog zakona čini krajnje nebitnom. Nakon nekoliko pokušaja, uspeli smo da dobijemo gospođu Đuran, direktorku „Prajm divelopmenta“, firme koja je izgradila sporni objekat. Na pitanje da li možemo da dobijemo njen komentar u vezi ovog slučaja, kratko je odgovorila da je na sastanku i da nema vremena.

Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da je u ovom slučaju u pitanju zloupotreba Zakona o ozakonjenju, na koju je firma koja je gradila objekat i računala. – Donošenje Zakona o ozakonjenju bio je podstrek za nelegalnu gradnju, koja je od njegovog donošenja postala masovna. Kompletna priča oko tog zakona i njegova svrha potpuno je obesmišljena stanjem na terenu – zaključuje Antić.