Nema biznisa bez strategije

U Udruženju trgovine Privredne komore grada kažu da je trgovina u Beogradu usitnjena, nedovoljno povezana i poslovno neefikasna. Glavnu prepreku njenom razvoju, ali i domaćim i stranim investicijama, predstavljaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi, spora privatizacija i nesređeno tržište. Prema nekim procenama,više od 40 odsto ukupnih prihoda Beograd zaradi trgovinom. U ovom sektoru zaposleno je više od 80.000 ljudi. Međutim, prestonica po svim bitnim pokazateljima zaostaje u razvoju ove delatnosti za sličnim evropskim gradovima, zbog čega joj je neophodna strategija razvoja. To je jedan od povoda što je Privredna komora grada pokrenula inicijativu da se uradi strategija i politika razvoja trgovine.
Projekat će, kada bude izrađen, u obliku priručnika ili poslovne knjige, moći da se koristi u primeni urbanističkih planova, kako bi se znalo kako treba da se razvija detaljna trgovinska mreža. Biće to koncept izgradnje trgovinskih i šoping centara, veletržnice koju nemamo. Ova studija služiće privredi, preduzećima, ali i budućim investitorima.
Prema podacima Komore u trgovini prestonice učestvuje više od 10.000 preduzeća i 17.553 samostalne trgovinske radnje. Velike firme drže 80 odsto tržišta. U Beogradu postoji 31 tržni centar i isto toliko zelenih pijaca, Luka Beograd, Kvantaš i Auto – pijaca. Tu je i 25.000 prodavnica koje se prostiru na više od milion kvadrata (maloprodajni objekti, robne kuće, hipermarketi).
U razvoju trgovine šansa treba da bude pružena svima, pogotovo prigradskim opštinama, ali i u prigradskim naseljima gradskih opština, u obodu grada, počev od Grocke, ka Sopotu, Mladenovcu, Lazarevcu, Obrenovcu, ka Surčinu – ističu u Udruženju trgovine. Pažnja će biti posvećena i frekfentnim lokacijama, ulazima u Beograd uz auto-put, pojasu uz novu obilaznicu. Planiran je i razvoj lokalnih centara, koji će nastati iz centara mesnih zajednica. Naravno, neće biti zanemareno ni uvek atraktivno gradsko jezgro.
Oko 400 hektara planirano je za veletržnice i distributivne centre na četiri lokacije, oko 100 hektara za 10 hipermarketa u gradskim i vangradskim centrima, a istu površinu, na 15 lokacija, trebalo bi da obuhvate i šoping molovi i veći trgovinski centri. Deset novih većih hotela prostiraće se na oko 10 hektara, a tri zabavna parka trebalo bi da budu izgrađena na oko 40 hektara.