Do sada niko od nadležnih republičkih institucija nije tražio ili predložio da se Beogradska tvrđava stavi na listu UNESCO – a. Predlog za stavljanje ovog kulturnog spomenika pod zaštitu UNESCO – a pokrenule su tri institucije Grada Beograda: JP Beogradska tvrđava, Zavod za zaštitu spomenika Beograda i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Predstavnici ovih institucija nameravaju da kontaktiraju Komisiju za UNESCO i preko nje otvore vrata za razgovore sa predstavnicima te međunarodne organizacije.

U interesu grada

Javno preduzeće za obavljanje kulturno-umetničke i poslovne delatnosti „Beogradska tvrđava“ osnovala je jula 2002. Skupština grada Beograda. Preduzeće obavlja poslove od opšteg interesa za Grad Beograd u oblasti umetničko-književnog stvaralaštva i scenskih delatnosti, delatnosti galerija i muzeja, zabavnih aktivnosti (kinematografija i video distrubicija), izdavanje knjiga. Ovo Javno preduzeće svoju delatnost obavlja na dve ambijentalno-prostorne celine: Kalemegdanski park (Mali i Veliki Kalemegdan) i Beogradska tvrđava (Gornji i Donji grad).

– Da bi Beogradska tvrđava postala deo Svetske kulturne baštine, odnosno da bi došla pod okrilje UNESCO-a, potrebno je ispuniti čitav niz uslova koji se nalaze u mnogobrojnim knjižicama odnosno uputstvima UNESCO-a. Nažalost, ova uputstva nisu prevedena na naš jezik, što je i izazvalo mnoge nedoumice kod pojedinih naših stručnjaka – kaže za Danas Marina Andrić, pomoćnik direktora Javnog preduzeća Beogradska tvrđava.

Neophodna istraživanja

Utvrđivanje, ispitivanje i sva neophodna istraživanja na prostoru Beogradske tvrđave Grad Beograd je započeo pre godinu i po dana.

– U toku su istraživanja u Donjem i Gornjem gradu, ali trebaće nam najmanje još godinu dana za sva ostala merenja među kojima je i merenje prosečne temperature, ispitivanje uticaja kiše, smoga na ovu kulturnu baštinu… Jednom rečju, predstoji nam dosta posla- zaključuje Andrićeva.

Prema njenim rečima, među prvim uslovima koje je potrebno ispuniti jeste popunjavanje obrasca za pristup UNESCO-u koji, po pravilu, ne uspeva u potpunosti da ispuni nijedna zemlja, te zbog toga UNESCO daje određeni rok za dopunu koja obično podrazumeva dodatna istraživanja vezana za kulturnu baštinu koja hoće pod okrilje ove svetske institucije.
– Realno, Beogradska tvrđava ima velike šanse da postane deo Svetske kulturne baštine jer ispunjav jedan veoma bitan uslov, a to je multikulturalnost. Naime, Tvrđava je spoj različitih kultura što je svakako čini univerzalnim kulturnim spomenikom koji ima svetski značaj. Ona je spoj arhitekture i vojne doktrine, odraz kulture mnogih naroda koji su se u određenom vremenu nalazili na njenom prostoru: Austrijanaca, Ugara, Bugara, Turaka… Ukratko, Beogradska tvrđava je jedino mesto u Srbiji koje karakteriše dramatičan susret Istoka i Zapada. To je, upravo, osnovni uslov koji ova kulturna baština ispunjava i koji nam daje za pravo da predložimo njeno stavljanje pod zaštitu UNESCO -a, objašnjava Andrićeva.
Osim ovih, neophodno je ispuniti i druge uslove, među kojima je onaj koji je poslednjih dana u javnosti dosta osporavan. Reč je o potpunoj demilitarizaciji Beogradske tvrđave.
– Da bismo uopšte mogli da konkurišemo za UNESCO, mi moramo da dokažemo da je reč o civilnom objektu. Činjenica je, međutim, da se na prostoru Beogradske tvrđave nalazi Vojni muzej kojim upravljaju aktivna vojna lica: direktor je pukovnik a zamenik potpukovnik i još četiri vojna lica koja se uzgred nalaze na vojnom platnom spisku. Osim toga, svakodnevno uniformisana lica dolaze u Muzej a vojni kamioni snabdevaju tu insitituciju. Dalje, program rada Vojnog muzeja donosi Vojska. Sve ovo ne čini ovaj spomenik kulture civilnim, već vojnim, što znači da uslov UNESCO – a da objekat mora biti isključivo civilnog karaktera, mi još ne ispunjavamo. Zbog toga smo i tražili od Vojske da se izvrši potpuna demilitarizacija. Nažalost, nismo naišli na razumevanje, jer predstavnici Vojske očigledno ne razumeju da vojni objekat ne čini samo oružje – navodi Andrić.
Ispunjavanje određenih fizičkih uslova takođe podrazumeva nešto bez čega Beogradska tvrđava ne može da uđe u razmatranje za ulazak u Svetsku kulturnu baštinu UNESCO – a.
– Jedan od uslova UNESCO – a tiče se opšte infrastrukture kulturnog spomenika. Naime, prema pravilima UNESCO – a na prostoru na kome se nalazi kulturna baština ne treba da se nalazi bilo kakva instalacija koja bi mogla da ugrozi to kulturno dobro. Činjenica je da su instalacije loše i da trafostanicu koja se nalazi na Tvrđavi treba izmestiti. Zato smo počeli da sređujemo kapije, stepenište i sve ostalo što zahteva popravku. To je, ipak, dugotrajan put – kaže pomoćnik direktora JP Beogradska tvrđava.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.