Međutim, pre dva dana desilo se pravo malo čudo. Gradska vest dana! „Zora” je na radost starih,ali i novih gostiju, ponovo otvorena. Na istom mestu, preko puta Doma omladine, sa starim imenom. Baš kao nekada. Goste su dočekali neizbežni karirani crveno-beli stolnjaci, kvalitena domaća rakija ili kuvano vino, a sve to, naravno, u kombinaciji sa probranim srpskim specijalitetima: kavurma, crevca na žaru, teleća glava u škembetu… Sve ono što je proterano iz kafana u centru grada.

Naravno, za domaćinsku atmosferu, potreban je i pravi domaćin. U novoj – staroj „Zori”, kako joj uostalom i priliči, komanduje legendarni beogradski kafedžija Toplica Todorović.

– U ovoj kafani gostima su nekada društvo pravile izbledele crno bele slike starih srpskih kafana,gradske udžerice,a nasred kafane stajale su dve limene furune koje su gosti sami ložili i dogrevali. Danas, doduše, toga nema, ali ostalo je mnogo detalja koji podsećaju na onu staru „Zoru“, u nešto drugačijem duhu, ali i dalje se oseća atmosfera neke daleke boemštine – priča za Danas stari domaćin Toplica Todorović.

Mlađim naraštajima to nije poznato, ali nekada se u blizini ove kafane, nalazila okretnica tramvaja. Prevoz nije bio organizovan kao danas. Čekanje na tramvaj neretko bi se odužio. Kako bi se vreme prekratilo, mnogi su svraćali „na još na po jednu“. I tako do ranih jutarnji sati. Tako je poznata kafana i dobila zasluženo ime.

Oduvek je to bila prava narodna kafana, u koju su često svraćali beogradski studenti da bi se ogrejali,a kasnije su izrasli u poznate pisce, slikare, lekare,ugledne građane… Verni gosti bili su, među mnogima, Momo Kapor i Zuko Džumhur.

– Mnogi, koliko god bi to želeli, ne znaju da vrate onaj stari izgled kafane. Ostave isti naziv, ali ne uspevaju da vrate i stari izled, sve pretvore u lošu kopiju. Vratiti staro ime, a bez odgovarajućih sadržaja, nije dovoljno. Konobari moraju da budu obučeni na poseban način, usluga mora da bude dostojna istorije kafane. Kafana mora da govori o tome kako se nekada u ovom gradu živelo. Bitni su i ljudi, atmosfera je bila porodična, konobar je bio neko sa kim su delili tugu, patnju i sreću. Osoblje mora da se saživi sa svojim posetiocima – priča nam Toplica Todorović.

Kafana koja je u svojoj dugoj istiriji preturila mnogo toga preko svojih kariranih stonjaka,pa i drugi svetski rat, zatvorena je 2002 godine, a teleću glavu u škembetu zamenio bešćutni električni zvuk belk džeka i sličnih kockarskih skalamerija.

Retki primeri onih koji su opstali

Retki su primeri kafana koje su opstale. Na prste da se izbroje. Nekadašnja “Lipa”,deo čuvenog „Bermudskog trougla“, danas je tek bezlična picerija, “Šumatovac” nije više ni „Š„ od onoga što je bio, baš kao i Grmeč koji uglavnom zvrji sablasno prazan. “Morava” je postala pekara. Neka raskošna banka zbrisala je “Grgeč” sa Bulevara kralja Aleksandra, a ne mali broj kafana je zatvoren. Među njima “Orač”, “Zvezda” i „Mala astronomija”…