„Moramo razlikovati značenje javne umetnosti i umetnosti za javnost. U tom smislu spomenik nije ono što vlasti naručuju kao deo gradske opreme, kao ukras koji će javnost moći da vidi, već je to umetnost koja je nastala sa nekim značenjem i značajem za širu javnost pa je time zaslužila da se nađe u javnom prostoru“, odgovara na ovo pitanje priznata istoričarka umetnosti, Dunja Blažević koja je kroz tribinu predstavila autorski projekat “De/konstrukcija spomenika”.

Taj projekat vodila je u Sarajevu sa ciljem ožviljavanja umetnosti i spomenika u javnom prostoru u posleratnom periodu, a pod pokroviteljstvom nemačke fondacije za kulturu.

– Na izlasku iz ratova bilo je puno razloga za preispitivanje značaja spomenika u javnom prostoru, i zbog rušenja brojnih spomenika ali i potrebe za podizanjem novih. Takođe je bilo potrebno dovesti u pitanje one spomenike koji označajavaju negativnu prošlost – priseća se Blažević.

Ona dodaje da je projekat bio osmišljen tako da od preispitivanja uloge spomenika u javnom prostoru vodi ka prevazilaženju prošlosti i idejama za podizanje novih spomenika. U okviru ovog projekta nastali su spomenici vrlo upečatljivih poruka kao što je „Ispod ovog kamena leži spomenik žrtvama hladom ratu“ Brace Dimitrijevića, ali i spomenik glumcu Brus Liju u Mostaru.

Blažević objašnjava da je ovaj projekat pokazao i kakav odnos gradska vlast ima prema umetnosti koja nosi takve poruke.

– Pregovori za dobijanje lokacija su jako dugo trajali jer nije bilo odgovora lokalne admimistracije zbog konteksta poruka ovih spomenika. To pokazuje političku dimenziju zbog koje, čak i kada gradu neko želi da pokloni spomenike, nema sluha za umetnost, i tako je u svim sredinama, pa i ovde – zaključuje istoričarka. Spomenik je relativan ovde, važno je kako umetnost može da vrši intervenciju u javnom prostoru.

U video prezentaciji „De/konstrukcija spomenika“ učestvuju umetnici, istoričari, istoričari umetnici, reditelji, koji su učestvovali u raznim programskim segmentima ovog projekta.