Redovna kontrola krvnog pritiska čuva zdravlje

– Kardiovaskularni rizik je rizik od infarkta ili šloga i proglašen je obolenjem, što zahteva drugačiji pristup – ističe Tasić.

Najugroženiji su stariji, ali poslednjih godina dosta je i mladih koji imaju problem sa povišenim krvnim pritiskom.

– U najvećoj opasnosti su stariji od 60 godina, jer faktori rizika su se kod njih godinama „gomilali“. Neretko, imamo i slučajeve dijabetičare među mladima – objašnjava Tasić i dodaje da su uzroci pojave visokog krvnog pritiska različiti.

– Vrlo je važno praviti razliku između primarne i sekundarne hipertenzije. Sekundarna hipertenzija javlja se sa pojavom različitih problema kao što su tumor nadbubrežne žlezde, oštećenje bubrega, i kod nje je poznato samo 5 odsto uzroka. Kod primarne hipertenzije više od 90 odsto nema uzrok, ali ima više faktora koji utiču, a jedan od njih je definitivno stres – objašnjava Tasić.

Poruka je jasna, da bi se kontrolisao povišen krvni pritisak potrebno je voditi računa o načinu života, promeniti neke navike i pridržavati se terapije.

– Veoma je važno kontrolisati krvni pritisak zato što on može biti konstantno uvećan. Takav „tihi ubica“ uništava organe, srce, mozak, bubrege, nije simptomatičan i prate ga glavobolja i vrtoglavica – upozorava Tasić.

Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), čiji je predsednik Tasić, postoji 10 meseci, i do sada je u njihovim centrima pregledano više od 2.000 građana.

– Cilj Udruženja je smanjenje broja obolelih. Postoje specijalizovana mesta gde pacijenti i oni kojima preti ova bolest, mogu da nađu pomoć koju će im pružiti edukovani lekari. Oni će, na osnovu kompletne provere individualnih karakteristika, stila života i genetike odrediti terapiju – kaže Tasić.

U Srbiji ima 14 centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga. Dva se nalaze u Republici Srpskoj i jedan u Crnoj gori.

– Do kraja godine biće otvoreno još 20 do 25 novih. U pregovorima smo sa nekim zemljama u regionu, ali i sa Rusijom. HISPA centri postoje zbog toga što je velika opeterećenost lekara u domovima zdravlja, bolnicama i centrima za rehabilitaciju. Lekari nemaju dovoljno vremena da pacijentima na adekvatan način objasne sve posledice hipertenzije. Naš zadatak je da ukažemo obolelom koliko je zapravo važno da se pridržava saveta lekara – naglašava Tasić.

Evropski kongres

Kongres evropskog udruženja za hipertenziju biće održan u Atini od 13. do 16. juna, na kojem će Srbija predstaviti svoje rezultate. Kongresu će prisustvovati i predstavnici Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Obeležavanje

Povodom Svetskog dana borbe protiv hipertenzije, u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, biće organizovano savetovalište o načinu merenja krvnog pritiska, njegovom lečenju. Niška banja će imati štand na kom će se deliti flajeri.