Reke proterane u kanalizaciju

Prilikom svake turističke ili neke druge priče o našem glavniom gradu, o Beogradu se redovno govori kao „gradu na dve reke“.Naravno,misli se na Savu i Dunav,a malo se zna da glavni grad zapravo leži na bezbroj takozvanih otvorenih i zatvorenih reka. Zatvorene su one koje su kolektorima sprovedene u kanalizaciju, pa su praktično izgubljene za grad. Samo najstariji sugrađani sećaju se Topčiderske reke, dok se u Savu kod Bariča uliva i Kolubara koja je na teritoriji Beograda.
Mnoge beogradske reke nestale su u kanalizaciji ili teku ispod poznatih gradskih bulevara. Najveće su Mokroluška reka, Bulbuderski ili Slavujev potok. Mokroluška reka danas protiče ispod autoputa Beograd – Niš, kroz betonski kolektor, a uliva se u Savu kod Mostarske petlje. Ona ima mnoštvo pritoka, pa su se u tu reku ulivale i vode koje su izvirale u okolini današnje škole „Vojislav Ilić“. Zbog tih jakih izvora nekada su tekle reke Južnim bulevarom i Rimskom ulicom, i ulivale se u dolinu gde je sada autoput.

Zaboravljene banje i jezera

Pored Savskog jezera, Beograd je mogao da dobije još nekoliko banja i jezera. Godinama je bila u opticaju ideja da se u Ovči kultiviše prostor gde su još pre mnogo godina otkriveni lekoviti izvori slane i tople vode.Tu ideju više niko i ne spominje, što ne smeta hiljadama građana da se tokom letnjih meseci brčkaju bukvalno u baruštini. Takođe, pre pedesetak godina postojala je ideja da se na mestu današnje Arene u Novom Beogradu napravi veštačko jezero površine od 10 hektara, kao i da bude pregrađen Dunavski rukavac na Ušću.

Malo je beograđana koji znaju da su na mestu mnogih današnjih gradskih bulevara tekle reke. Današnjom Nemanjinom ulicom nekada je tekao Vračarski potok,koji se na prostoru današnje Železničke stanice razlivao, praveći poznatu Baru Veneciju, koja je stvarala velike nevolje našim prethodnicima. Da bi se bara isušila, potok je sproveden u kanalizaciju, a na mesto nekadašnje bare nasuta je velika količina zemlje. Tako je nastao i Prokop, deo Beograda koji je poneo ime upravo zato što je odatle vađena zemlja za nasipanje ovog prostora.
Još manje je poznato da se u Makiško polje ulivalo 12 živih vodotokova. Devet tih rečica je kolektorom odvedeno u Savu. Najpoznatija među njima bila je Železnička reka. Tu je i Žarkovački potok koji je u narodu bio poznat kao „Pariguz“ jer je u njemu bilo tople vode. Poznat je i Repiški potok koji izvire kod škole „Miloš Crnjanski“ i kod Papir servisa izlazi na površinu Makiškog polja, gde se uliva u melioracioni kanal.
Danas je gotovo nemoguće izbrojati sve vode koje je Beograd nepovratno izgubio. I stari i novi arhitekte doživljavali su izvore kao najveće zlo koji građevinarima samo pravi probleme i nevolje. Zato su ih „proterali“ u kanalizaciju kako bi što pre nastavljali radove.
Ispod Mokroluškog bulevara teče Mokroluški potok, kada su kopani temelji za „Beograđanku“ pronađeni su veoma jaki izvori čija voda je posebnim tunelom odvedena u kanalizaciju.U Mirijevu postoji čak 16 izvora od kojih ni jedan nije sačuvan.Treba spomenuti i Ostružničku reku, a pored Manastira Rakovica tekao je Manastirski potok, koji je takođe „spakovan“ u kolektor koji ga vodi do ušća u Topčidersku reku… Beograd ima i Bolečku reku, Gročansku reku, dok je Višnjički potok takođe sproveden u kanalizaciju. Rečice Galovica i Petrac smeštene su u melioracione kolektore…
Kakvog se vodenog bogatstva Beograd odrekao terajući svoje reke u kanalizaciju, možda najbolje ilustruje primer Criha ali i mnogih drugih evropskih gradova.