Sajamske hale su građevinsko čudo

Nesumnjiva istorijska, kulturna i arhitektonska vrednost hala 1, 2, 3 i 4 Beogradskog Sajma, razlog su brige pojedninih gradskih organa za očuvanje njihovog spoljnog izgleda, pred najavljenu privatizaciju ovog monumentalnog gradskog objekta.
– Nevezano za pitanje skore privatizacije Sajma, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, izradio je još 2005. godine predlog odluke da kompleks Beogradskog sajma bude označen kao spomenik kulture i zajedno sa pratećom dokumentacijom, taj je predlog dostavljen Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Prema zakonskoj proceduri, Republički zavod dostavlja predlog odluke Vladi Republike Srbije, koja se o tome izjašnjava – kaže Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ona dodaje da odluka da Beogradski sajam bude proglašen za spomenik kulture, sadrži i mere zaštite koje govore o očuvanju kompleksa i daju okvir za dozvoljenje transformacije ovog sajamskog kompleksa. Te izmene mogu se izvesti po posebnim konzervatorskim uslovima nadležne službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara.
– To znači da na ovim objektima mogu biti izvršeni radovi koji omogućavaju njihovo kvalitetnije funkcionisanje i uključivanje u savremene tokove, ali oni moraju biti izvedeni prema uslovima i saglasnostima svih relevantnih institucija, ne samo Zavoda. Treba napomenuti da ovo nije prvi objekat koji se privatizuje i da je Zavod svima, pa i potencijalnim investitorima odnosno kupcima, pružao maksimalnu pomoć u tumačenju njihovih prava i obaveza. A obaveza je svakog investitora, bilo u postupku privatizacije, bilo u drugim odnosima prema spomeniku kulture, da poštuje njegove vrednosti. Investitori su svesni i da će kupovinom Sajma dobiti objekat koji je u vreme gradnje predstavljao izuzetno konstruktorsko i arhitektonsko-urbanističko ostvarenje u evropskim okvirima i verujemo da će te njegove velike vrednosti znati da iskoriste – rekla je Lidija Kotur.
Očekuje se da će tender za privatizaciju Sajma biti raspisan do kraja meseca. Prema izjavama nadležnih, nema mesta bojazni da će budući investitor biti nezadovoljan zbog kulturno istorijske zaštite objekta i da će zbog toga odustati od kupovine ili pokušati da obori cenu privatizovanja ovog objekta.
Anđelko Trpković, direktor Sajma, rekao je da se o kulturnim vrednostima objekata i te kako vodi računa tokom privatizacije, ali da su 200 miliona evra godišnjeg profita koji Sajam ostvaruje i otvatranje novih radnih mesta, pravi parametri prema kojima se treba orijentisati u ovom slučaju.
I Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, podseća da je Sajam svojevremeno bio pravo građevinsko čudo, i da ne treba prenagljivati kada su ovako osetljive stvari u pitanju
– Nisam nadležan u celom slučaju, i nemam ništa protiv privatizacije, ali kao arhitekta, smatram da pojedine sajamske hale treba da sačuvaju prvobitan izgled. Zamislite, na primer, da neko privatizuje Narodno pozorište i promeni mu izgled, jer mu tako odgovara. To bi bilo nedopustivo – zaključio je Bobić.