Peticija je pokrenuta kako bi se ovo zaštićeno područje sačuvalo od najavljene izgradnje nove beogradske luke.

Naime, inicijativu za zaštitu ovog područja pokrenula je Liga za ornitološku akciju 2010. u okviru projekta Krila preko Balkana, kojim je rukovodio BirdLife International. Sekretarijat za životnu sredinu grada Beograda prihvatio je inicijativu i preneo nadležnost na Zavod za zaštitu prirode Srbije, koji je 2013. završio elaborat s predlogom zaštite 1.860 hektara forlanda leve obale Dunava, približno od Pančevačkog mosta pa do iznad Kovilova. U leto 2015. predlog zaštite našao se na dnevnom redu zasedanja Skupštine Beograda, ali je u poslednjem trenutku povučen, pre nego što je
do glasanja došlo. Avgusta 2016. najavljena je izgradnja nove beogradske luke unutar najvrednijih 870 hektara već predloženog zaštićenog područja, i pored toga što se „područje u postupku zaštite“ po Zakonu o zaštiti prirode smatra već zaštićenim.

„Beograd ima ono što druge prestonice nemaju, oazu prirode nadomak centra grada. Sa 136 vrsta ptica zabeleženih samo tokom poslednjih godina, od toga 108 strogo zaštićenih. Sa 3 do 4 gnezdeća para belorepana, najvećeg orla Evrope. Sa vidrom, divljom mačkom, kunom zlaticom i belicom, i drugim ugroženim divljim vrstama. To je Beljarica (Balaton, Crvenka) – područje koje smo dužni da sačuvamo i ostavimo našoj deci, da u svom betonskom staništu ne bi zaboravila šta je priroda. I ne samo zato. Staništa retkih vrsta dužni smo da zaštitimo po Bernskoj konvenciji i Direktivi o pticama Evropske unije koje je naša zemlja potpisala, ratifikovala i dužna da primenjuje“, stoji u peticiji.
Beljarica bi mogla, kako se navodi, da postane deo budućeg beogradskog nacionalnog parka, kakav recimo ima Beč, takođe na Dunavu, takođe nadomak samog grada.

„Sada će dom vidre i kuća orla belorepana, koja vekovima Beograd štiti od poplava, svih 900 hektara pokriti beton, i sve to u trenutku kada Srbija pokušava da otvori poglavlje 27 pretpristupnih pregovora EU, o životnoj sredini i klimatskim promenama. I građani Beča mogli su da ostanu bez svoje dunavske oaze, kada su 1984. vlasti odlučile da na njenom mestu podignu hidroelektranu. Na hiljade Bečlija okupiralo je područje, a preko 350.000 ljudi potpisalo je peticiju i gradnja je zaustavljena. Beč je dobio svoj nacionalni park, u kome bečki mališani danas uče da čuvaju prirodu. Da li ćemo mi dozvoliti da naša oaza nestane?“, navodi se u saopštenju Lige za ornitološku akciju.

Ptice Beljarice

Ptičji svet ove plavne zone, koja je uzvodni deo područja za ptice od međunarodnog značaja (IBA) „Ušće Save u Dunav“, ima preko 210 do sada zabeleženih vrsta, a tokom poslednjih sedam godina ovde ih je zabeleženo 136. Među njima su i tri do četiri gnezdeća para belorepana, najveća gustina populacije po jedinici površine ma gde u
zemlji. Druge vrste od posebnog značaja su čaplje, patka njorka, mali detlić i zelena žuna, siva muharica i žuti voljić.