Šta rehabilituje rehabilitacija?

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kraj projekta se poklopio sa rehabilitacijom Dragoljuba Mihailovića pa su učesnici tribine pokušali da odgovore na pitanje šta je zapravo rehabilitovano, odnosno, koliko se odluka suda može dovesti u vezu sa vremenom i situacijom u kojoj se dogodila.

Svi učesnici složili su se da je ponovno suđenje Draži Mihailoviću izazvalo debatu u društvu gde su se podelila mišljenja između onih koji su za i onih koji su protiv rehabilitacije.

Prema rečima profesora Alpara Lošonca, ovaj postupak nikoga nije iznenadio.

– Taj proces je započet pre 25 godina. Moralna i politička rehabilitacija Draže Mihailovića se desila odavno. Međutim, svaka rehabilitacija je neka vrsta političke intervencije, a ne neutralan potez kako se inače tvrdi- rekao je Lošonc.

On je skorašnja događanja nazvao retrospektivnom normalizacijom koju je objasnio kao način pravdanja i distanciranja od političkih režima iz prošlosti pa se iz tog ugla može smatrati da je ova rehabilitacija zapravo rehabilitacija kapitalizma.

Otpor prema rehabilitaciji je napadao dva aspekta suđenja: prvi, koji je pokušavao da tvrdi da je Dragoljub Mihajilović nevin prema optužbi za ratni zločin i saradnju sa okupatorom i drugi, da suđenje u komunističkom režimu nije bilo pravično.

Jedan od dominantnih argumenata u javnosti protiv menjanja istorijskih presuda je konstatacija da se takve stvari na Zapadu nisu dešavale.

Žurnalista i politički aktivista Dragomir Olujić- Oluja smatra da na Zapadu nije bilo potrebe za rehabilitacijama jer su oni uspeli da distanciraju kapitalizam od fašizma odmah nakon, ako ne i u toku Drugog svetskog rata.

Činjenica da je fašizam u tesnoj vezi sa kapitalizmom često se na sinoćnoj raspravi navodila kao razlog rehabilitacije, odnosno kao pokušaj sadašnje vlasti da se udalji od socijalističke prošlosti.

Politički aktivista Nebojša Miletić istakao je dominantno mišljenje da se rehabilitacijom zapravo rehabilituje politika devedesetih, odnosno, da je to legitimisalo nekažnjivost i omogućilo proširenje te ideje na ratne zločine iz devedesetih.

Profesorka Srbijanka Turajlić iskazala je svoje mišljenje da ne treba „rat između partizana i četnika“ prenositi i na devedesete.

– Ne postoji apsolutna istina i mi danas, osim istorijskih činjenica iz 1945. ne znamo skoro ništa o samoj četničkoj ideologiji. Nije jedina istina, istina iz čitanki. Imali smo užase devedesetih i to bi trebalo da posmatramo kao poseban problem. Ako razgovaramo o rehabilitaciji Draže Mihailovića, onda treba da postavimo pitanje da li je poštovan zakon, da li je on bio dobar i ako nije, da ga menjamo- istakla je Srbijanka Turajlić.