Stanari plaćaju 25 puta veće račune, jer je kvar "iza vodomera" 1Ilustracija Foto: Pixabay/stevepb

Na udaru su 32 stana, kojima je obračunata mesečna potrošnja od čak 122 kubika po članu domaćinstva, što bi realno uspeli da potroše, kako kažu, da svako od njih ima olimpijski bazen. Stanari će morati da isplate čak 25 puta veće račune za hladnu vodu, jer se kvar dogodio „iza vodomera“, a da nevolja bude veća, voda je dva meseca neprimetno oticala direktno u kanalizaciju. S jedne strane, to je i razlog zašto niko od stanara kvar nije mogao ni da primeti, pa tako ni prijavi nadležnim službama. S druge strane, uz enormno povećane račune za vodu, oni će morati da isplate isto toliko uvećane račune za kanalizaciju, koji su sa oko 450 dinara skočili na više od 8.000.

– U pitanju su tri ulaza koji su priključeni na jedan vodomer. Zgrade su veoma stare, pa su verovatno i vodovodne cevi dotrajale. Većina stanara je tada bila na odmorima, a kvar je bio takav da nije mogao niko da ga primeti, a teško su ga pronašle i stručne ekipe koje je poslao „Infostan“, objašnjava upravnik jedne od zgrada, koji je prikupio podatke od svih stanara.

Kako objašnjava, četvoročlane porodice dobijale su račune i više od 25.000 dinara, dok im je za taj mesec obračunato čak 488 potrošenih kubnih metara vode. Da je kvar nastao još ranije, pokazuju i prethodni računi, koji su se postepeno povećavali, pa još u junu pokazuju neuobičajeno visoku potrošnju. Upravnik navodi da su stanari bili šokirani petocifrenim računima koji inače prosečno iznose nešto više od 700 dinara. Većina njih smatra da ne treba da budu odgovorni za kvar za koji nisu ni mogli da znaju da postoji, ali i pitaju zašto nadležno javno preduzeće, koje treba da brine o tome, nije reagovalo na enormno povećanje potrošnje koje je evidentno i ukazuje da postoji neki problem. Kako stanari tvrde, iz „Beogradskog vodovoda“ o tome nisu dobili nikakvo upozorenje.

U tom javnom preduzeću, međutim, kažu da su, „iako nisu u obavezi“, na pomenutu adresu poslali čak tri obaveštenja o povećanju potrošnje, dva u avgustu i jedno početkom septembra. Pisana obaveštenja, adresirana na „stambenu zgradu Đorđa Radojlovića 18-22“, poslata na isti način kako se šalju i računi, očito nisu stigla do potrošača, jer u njihovom interesu svakako nije bilo da postojeći kvar ignorišu.

Reklamacije stanara ovih ulaza gradski „Vodovod“ nije uvažio, jer su propisi na njegovoj strani. Ukoliko je se kvar dogodi „iza vodomera“, svi utrošeni kubici fakturišu se stanarima zgrade, propisano je Odlukom o prečišćavanju i distribuciji vode, u članu 37, odgovaraju iz „Vodovoda“.

Time su javna preduzeća svakako zaštićena od gubitaka. Stanarima ostaje da sami brinu o celokupnoj instalaciji u zgradi, ma koliko ona stara bila. A da li je u praksi moguće da, recimo, oni odluče da promene čitavu instalaciju, koliko bi ljude koji tu žive to koštalo i kako bi im u tome izašlo u susret javno preduzeće sa kojim imaju ugovor o održavanju? Kako je praksa pokazala, na usluge gradskih preduzeća čeka se i za mnogo sitnije stvari, poput popravke lifta, a do onih većih radova, kao što je popravka krova, često i ne dođe uopšte, nego se stanari sami snalaze.

Problem je što građanima ta ista javna preduzeća nisu dala jasne odgovore kako je došlo do lančanog pucanja cevi u centru grada krajem prošlog meseca. Javnost još ne zna ko je kriv za pucanje magistralne cevi u Ulici kraljice Marije, koje je izazvalo potop u svim nižim ulicama, a dan kasnije, na istom potezu, još jedne u Ulici cara Dušana, na uglu sa Tadeuša Košćuška, o čemu je Danas već pisao.

Iako se gradska vlast potrudila da za pucanje optuži starost mreže, „koja nije menjana 40 godina“, stručnjaci su se složili da je mnogo verovatnije da je prvu zakačio bager, a druga pukla zbog jačeg pritiska, dakle nepažnje radnika. Magistralne cevi, kako su poznavaoci objasnili, traju mnogo duže od 40 godina i ne menjaju se na period kraći od toga. Ove druge, evidentno su dotrajale u svim delovima grada, pa bi gradska vlast trebalo da uz rekonstrukcije ulica obavezno pokrene i obnavljanje infrastrukture.

Ipak, sve prolivene kubike iz te dve cevi, kao i reke vode koje su otekle samo nekoliko dana kasnije, ispred osnovne škole „Starina Novak“ kod Tašmajdanskog parka, kao i u Ulici Jovana Ćirilova na Zvezdari, platiće građani novcem iz budžeta. Za uzvrat će oni koji nisu tih dana imali vode u stanovima, prema obećanju zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, dobiti popust na naredni račun, od neznatnih pet odsto. Pored svega navedenog, ne čudi bes stanara iz Ulice Đorđa Radojlovića, sa kojima je novinar Danas razgovarao. Oni sa rezignacijom pitaju kako će poslednje račune platiti neke njihove komšije čije penzije jedva prelaze 10.000 dinara, i da li plaćanjem vode koju nisu potrošili zapravo „isplaćuju gubitke gradske vlasti koje je napravio gejzir u Kraljice Marije.“

Da li su potrošači zaštićeni?

U upozorenjima koja „Vodovod“ tvrdi da je poslao, a stanari da nisu primili, piše najpre 6. avgusta da je dnevna potrošnja povećana sa 11 na skoro 26 kubika, pa 13. avgusta sa 26 na 45 metara kubnih dnevno, i 6. septembra, sa 45 na 45,17 kubika. Postavlja se pitanje da li je ispravno da jedino javno preduzeće koje brine o vodi nema zakonsku obavezu da o takvoj stvari obavesti građane ili čak pošalje svoje ekipe na lice mesta da provere o čemu se tačno radi, jer bi time brinulo da ne dolazi do rasipanja ionako retkog resursa, kao i da potrošači ne dolaze u ovakve situacije. To otvara i pitanje da li su javna preduzeća zaista u službi građana, ili samo u službi ubiranja profita.

Povezani tekstovi