Kad bi zidovi gradskih kafana mogli da pričaju, mnogi događaji u istoriji Beograda bili bi sigurno do detalja opisani, jer kafane Beograda mnogo puta bile su svedoci istorijskih događaja.
– Kafane su oduvek bile središte političkog života, tačno se znalo gde se okupljaju naprednajci, a gde, na primer radikali. Istorija je zabeležila da se u kafani Kolarac kovala zavera protiv Drage Mašin i Aleksandra Obrenovića – rekla je Grozda Pejčić, profesorka Ugostiteljske škole, na nedavno održanom predavanju „Istorija starih beogradskih kafana“.
Prema njenim rečima u 19. veku kada su se pojavile prve, gradske kafane u njima se okupljao običan narod.
– Prve kafane imale su stolove bez stolnjaka, rasklimatane stolice, plehane furune koje su gosti sami zagrevali. Kasnije se u kafanama počeo okupljati otmen svet. Ostalo je zabeleženo da je prva žena koja je kročila u kafanu bila kneginja Ljubica koja je došla na pivo u Manojlovu baštu na Zelenom vencu – ispričala je Pejčićeva.
Prema njenim rečima 20. vek počinje sa Skadarlijom koja postaje stecište okupljanja umetnika. Oreol centra boemije Skadarlija je sačuvala do danas.
Posle Drugog svetskog rata, Beograd se promenio, ali duh kafana ostao je isti.
– Slobodan Marković proslavio je Čuburu. Miloš Crnjanski stanovao je iznad kafane Vltava, a goste je isključivo primao u ovoj kafani – kaže Pejčićeva.
Prema njenim rečima u kafanama se okupljao i svet koji je želeo da na njih padne zrnce prašine slavnih.
Kafane Beograda bile su i mesta izraza građanske neposlušnosti.
– Za vreme vladavine komunista, 13. januara tačno u ponoć nestajalo bi svetla.Tada bi neko od gostiju ustao i recitovao Serbiju od Crnajskog – kaže Grozda Pejčić. Istorija Beograda bez gradskih kafana bila bi siromašna. Danas su mnoge stare kafane iščezle, a prema rečima Pejčićeve, jedna od retkih kafana koja je uspela da sačuva autentični duh starih gradskih kafana je Srpska kafana.