Televizija „proterala“ loptu i lutke

Istraživanje koje je sprovelo Udruženje vaspitača Beograda o uticaju medija i savremenih igara i igračaka na decu, pokazalo je da prosečni trogodišnjak provodi ispred malog ekrana u proseku 95 minuta u toku radnog dana, a vikendom i više. Isti zabrinjavajući podaci odnose se i na stariji predškolski uzrast: šestogodišnjaci u toku radnog dana gledaju televiziju i po 110 minuta dnevno, a vikendom čak dva do tri sata.
– Istraživanjem smo obuhvatili 1008 roditelja dece uzrasta tri do sedam godina iz 15 predškolskih ustanova, koji su odgovorili na po 20 pitanja. Zabrinjavajući je podatak da deca izlaze u šetnju samo kada se vraćaju iz vrtića, idu u kupovinu ili u goste. Ako prosečan mališan ostaje u vrtiću do pola četiri, posle toga dva sata sedi pred ekranom televizora i još sat vremena za kompjuterom, postavlja se pitanje gde je deo vremena potrebnog za fizičku aktivnost deteta, igru sa vršnjacima, kao i vreme provedeno u samostalnoj igri, što je sve potrebno za njegov pravilan razvoj – rekla je za Danas Nada Gertner, PR Udruženja vaspitača Beograda.
Ona kaže da u Srbiji ima tek nekoliko televizijskih kuća koje imaju redakciju dečjeg programa, ali bez dobre uređivačke politike kada su deca u pitanju.
– Često i same reklame kojima se prekidaju dečje serije i crtaći nisu adekvatne za prikazivanje u tom terminu jer su im sadržaji degutantni. Stekli smo utisak da se dečji program stvara „u prolazu“, dok praksa na zapadu pokazuje da bi trebalo da ga uređuje tim psihologa, pedagoga i drugih stručnjaka. Nekim od crtanih i igranih serija za decu koje gledaju naši mališani u drugim zemljama je zabranjeno prikazivanje – objašnjava Gertner.
Ona ističe da su roditelji svesni lošeg uticaja televizije i reklama na decu.
– U anketi mnogi od njih navode da im deca postaju agresivna, zatim da imaju zdravstvenih problema, kao što su loš vid, kriva kičma, ravni tabani. Problem je i to što u dečjoj igri nisu kao pre zastupljene društvene igre, preko kojih oni posebno u uzrastu pet do šest godina usvajaju društvena pravila i izgrađuju svoj odnos prema društvu – rekla je Nada Gertner.
Razlike između gradske dece i one u prigradskim naseljima nema. I ova druga smatraju da lopta više nije atraktivna igračka i prednost daju televizijskom programu i kompjuterskim igricama.
– Prosečan pojedinac uzrasta tri godine provede u igri za kompjuterom u proseku po 45 minuta dnevno, a šestogodišnjak 75 minuta. Omiljene igrice dečaka su borbene Nindža kornjače, Spajdermen i druge tog tipa, dok devojčice i dalje preferiraju lutku. Međutim, pod uticajem reklama najviše se kupuje brac i barbi, što će reći da se deci mahom kupuju popularne igračke bez obzira na to da li su primerene uzrastu i koriste deci, kao i na to da li su agresivne. Zanimljivo je da roditelji uglavnom biraju igračke svojih trogodišnjaka, ali što su starija deca sve je učestaliji njihov sopstveni izbor pri kupovini – objašnjava Nada Gertner.
Rezultati ankete, kako je rekla Nada Gertner, naveli su roditelje da razmisle o životu svojih mezimaca.
– Oni očekuju od nas povratnu informaciju. Pokušaćemo da im preko vaspitača, prenesemo rezultate ankete i posavetujemo ih šta bi mogli da urade drugačije kada je u pitanju organizacija vremena dece u razvoju – rekla je Gertner.