Kako se izboriti sa nesnosnim vrućinama glavni je problem stanovnika Beograda, godinama, svakog leta. Taj problem rešen je sa oko 60 hiljada rashladnih uređaja koji hlade veliki broj javnih, poslovnih i stambenih prostorija, ali klima – uređaji su napravili novi problem. Svaki od njih kondenzuje vodu koja negde mora da oteče, a uglavnom otiče nekontrolisano sa prozora zgrada, i to po glavama prolaznika.
Jedini spas od neplaniranog uličnog kupanja je neprestani oprez, jer od prošlogodišnje čuvene gradske odluke koja treba da reguliše ovaj problem, po svemu sudeći i ove godine neće biti ništa. Građani i dalje montiraju svoje klima – uređaje gde hoće i kako im padne na pamet, a do zaprećenih kazni drže koliko i do lanjskog snega. Gradski propisi, naime, kažu da „klima – uređaji mogu da se postave na spoljnim delovima zgrada pod uslovima i po postupku utvrđenom propisima kojima se uređuje izvođenje radova na ugradnji postrojenja, instalacija i opreme. Vlasnici ili zakupci prostora koji se klimatizuje dužni su da obezbede da se kondenzat iz klima uređaja sakuplja i odvodi unutar prostora koji se klimatizuje“.
Međutim, u praksi kondenzat se nekontrolisano sliva na sve strane.
Budući da postoji kakav – takav propis postoji i organ koji kontroliše curenje tečnosti iz klima – uređaja na sve strane. Komunalne inspekcije svake opštine treba da kontrolišu curenje iz klima – uređaja bilo da reaguju samostalno ili po prijavi građana. Kazna za nepravilno postavljenu klimu koja „prokišnjava“ za fizičko lice na licu mesta je 2.500 dinara, odnosno 10.000 dinara za pravna lica, a ako se ne plati odmah i prijava stigne do sudije za prekršaje kazne dostižu sumu i od 500 hiljada dinara.
– Teško izlazimo na kraj sa nesavesnim građanima. Nekada su klima uređaji na zgradama tretirani kao instalacije i to je bio građevinski problem, dok se sada curenje vode iz klima – uređaja tretira kao otpadna voda. To nam daje mogućnost da lakše reagujemo, međutim, uglavnom na prijavu građana koji to retko čine. Iz tog razloga broj prijava nije veliki, a problem je sve očigledniji – kaže za Danas Vladimir Mitrović, šef komunalne inspekcije opštine Palilula.
Prema njegovim rečima, građani čak i kad prijave „prokišnjavanje“ klime, to često nije u nadležnosti komunalne inspekcije. Naime, inspektori mogu da reaguju tek kad kondenzat curi na javnu površinu poput trotoara, ali ne i kad, recimo, voda curi komšiji na terasu. Tu su i prijave kad klima izduvava topao vazduh u tuđi stan koji je previše blizu, pa ni u tom slučaju inspektori nisu nadležni.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.