Budimir Kuljević, predavač i vlasnik škole „B. A.Y. com“, kaže za Danas da za obuku osoba sa invaliditetom postoje posebna pravila, tako da je bilo potrebno dobiti i odobrenje od Ministarstva ekonomije.

„Među polaznicima ima i onih koji su jedva punoletni, pa sve do onih koji su pred penzijom. U svim grupama imamo ljude sa radnim iskustvom, sa vrlo malim, ali i one bez takvog iskustva. To je dobro, jer se tako uspostavlja ritam napredovanja“, kaže Kuljević.

Polaznici će na kraju obuke imati osnovno informatičko znanje i, prema rečima našeg sagovornika, oni su na početku pokazali veliku zainteresovanost i otvorenost za nova znanja. Takođe, uobičajeno je da fond časova za računarsku obuku bude 60, ali je u ovom slučaju, budući da je reč o osetljivoj grupi stanovništva, povećan za 50 odsto.

„Nadam se da će sva 42 polaznika na kraju uspešno završiti obuku. Oni po završetku svakog modula polažu ispite i ocene im se upisuju u knjižice. Postoji mogućnost da ispit polažu i na kraju obuke, ali je jednostavnije da ga rade posle završetka svake celine. Kada se završi obuka za rad u recimo ‘Wordu’, bolje je da odmah polažu ispit, dok je gradivo još sveže“, priča Kuljević i dodaje da je jedan od problema to što nemaju svi polaznici računare kod kuće, pa ne mogu da vežbaju.

Polaznici s kojima smo razgovarali nadaju se da će im računarsko znanje koje će steći umnogome pomoći prilikom konkurisanja za nova radna mesta. Ovo će im, smatraju oni, povećati šanse da dobiju posao.

Goran Perišić je po zanimanju tekstilni tehničar, ali nikada nije radio u toj struci. Radni staž sticao je u trgovinskim radnjama i na poslovima obezbeđenja, ali je mesecima bez posla.

„Nadam se da će mi, posle obuke, biti lakše da pronađem posao. Do sada nije išlo lako. Obilazio sam mnoge firme, nudio im se, ali bezuspešno“, kaže Perišić.

Vesna Karajović radila je na VMA, kao viši terapeut, 27 godina, ali je ostala bez posla nakon jedne od sistematizacija rada. Obuku za rad na računaru predložio joj je savetnik u NSZ. Kako kaže, obuka joj puno znači i vraća joj nadu da će možda opet početi da radi.

Nezaposlenost najveći problem

U Srbiji živi više od 700.000 osoba sa invaliditetom. Od tog broja oko 70 odsto njih živi u siromaštvu. Među najvećim problemima ove osetljive grupe društva, pored siromaštva, posebno se izdvajaju diskriminacija i nezaposlenost. Statistika pokazuje da je samo 13 odsto osoba sa invaliditetom zaposleno, dok ih je na evidenciji NSZ oko 20.000. Od socijalne pomoći živi više od 30.000 osoba s invaliditetom.